Pokazite mi jednog choveka koji zasluzuje, tj. ispunjava zahteve za svoje postojanje,
Ja cu vam reci, da ste takvog choveka izmislili vi.
Svi smo mi isti, ili makar veoma slichni.
I vecina nas to ne vidi, i misli da su posebni, jedinstveni. Zasluzni postojanja.
Ali, od jedne istine, svako od nas ne moze pobeci.
Sve shto kazemo, ili uradimo, vec je bilo uradjeno ili kazano.
Pa chemu onda poenta nas? Da kao mishevi grickamo staro dok ne povratimo novo?
Zar je novo onda uopshte ishta drugchije od starog, osim drugachije forme?
Pa zar cela muzika nisu samo razlichite note? A note samo razlichiti zvukovi?
Pa zar nismo onda svi mi, barem uokvireni razlichitim nijansama boja, a ipak, smo samo ofarbano platno?
Ali, zar je stvarno bitno? Chovek nikad nije nishta promenio ili novo izmislio.
Uvek su ideje te koje menjaju ili formiraju stvari.
Ali, ne biraju ljudi ideje.
Ideje biraju ljude.
Zato i nedostojni ljudi ne mogu shvatiti ideju u svojoj velichanstvenosti.
Zato svetlo otkrovenja uvek bezi onom ko cuti.
Mozda je i bolje cutati, ostati nem, iskljuchen iz tih vizija buducnosti.
Ali to bi bio greh. Oholost i amoralnost. Cutati i gledati svet iz svog prikrajka.
Ali, svi smo mi isti, i svako se sakriva u svoj prikrajak.
Svako drzi neku svoju igrachku koja mu pruza sigurnost.
Svako se drzi nechega.
Ja cu vam reci, da ste takvog choveka izmislili vi.
Svi smo mi isti, ili makar veoma slichni.
I vecina nas to ne vidi, i misli da su posebni, jedinstveni. Zasluzni postojanja.
Ali, od jedne istine, svako od nas ne moze pobeci.
Sve shto kazemo, ili uradimo, vec je bilo uradjeno ili kazano.
Pa chemu onda poenta nas? Da kao mishevi grickamo staro dok ne povratimo novo?
Zar je novo onda uopshte ishta drugchije od starog, osim drugachije forme?
Pa zar cela muzika nisu samo razlichite note? A note samo razlichiti zvukovi?
Pa zar nismo onda svi mi, barem uokvireni razlichitim nijansama boja, a ipak, smo samo ofarbano platno?
Ali, zar je stvarno bitno? Chovek nikad nije nishta promenio ili novo izmislio.
Uvek su ideje te koje menjaju ili formiraju stvari.
Ali, ne biraju ljudi ideje.
Ideje biraju ljude.
Zato i nedostojni ljudi ne mogu shvatiti ideju u svojoj velichanstvenosti.
Zato svetlo otkrovenja uvek bezi onom ko cuti.
Mozda je i bolje cutati, ostati nem, iskljuchen iz tih vizija buducnosti.
Ali to bi bio greh. Oholost i amoralnost. Cutati i gledati svet iz svog prikrajka.
Ali, svi smo mi isti, i svako se sakriva u svoj prikrajak.
Svako drzi neku svoju igrachku koja mu pruza sigurnost.
Svako se drzi nechega.
