Bitke koje su promenile tok istorije

[Meliot]

Ovo je tema o bitkama čiji je ishod promenio tok istorije i oblikovao svet kakav danas poznajemo. Da je ishod bio suprotan verovatno bi svet koji danas poznajemo bio potpuno drugačiji.

Bitka na Maratonskom polju 490. p.n.e
Bitka na Maratonskom polju bila je sukob persijske vojske predvođe Darijem I i grčke vojske koju su činili Atina i Plateja. Povod za ustanak je bila pomoć koju su grčki gradovi pružali pobunjenin Jonjanina u Maloj Aziji. Grci su u odneli odlučujuću pobedu nad persijskom vojskom i sprečili napredovanje vojske Ahmenidskog carstva u Evropi.

Atinjani su raspolagali vojskom od 10 000 ljudi kojima su došli u pomoć 1 000 Platejaca, inače verni saveznici Atinjana. Persijska vojska je brojala, prema nekim izvorima, 25 000 pešaka i 1 000 konjanika. Zahvaljujući strateškom lukavstvu Miltijada koji je pojačao krila i oslabio centar grčke vojske, omogućeno je Grcima da potpuno zaokruže mnogobrojne, ali lakše naoružane Persijance i da ih potpuno poraze. Taj poraz je bio odlučan jer je to bio prvi veliki poraz Ahemenidske vojske koja je do tada smatrana nepobedivom. Nakon bitke Persijanci su pokušali da stignu u Atinu preko mora, međutim posle brzog marša, Grci su ih stigli i tako Persijanci su bili primorani da se vrate u Aziju.

Bitka je piznata i po vojniku koji je istrčao oko 42 km (42 195 m) od mesta bitke do Atine da bi javio da su Atinjani pobedili. Ubrzo nakon što je to izjavio izdahnuo je. U njegovu čast postoji trkačka disciplina maraton koja je iste dužine kao i dužina koju je ovaj vojnik pretrčao.

Greek troops rushing forward at the Battle of Marathon, Georges Rochegrosse, 1859.

 

[Meliot]

Bitka kod Salamine, najverovatnije vođena 28. septembra 480. p.n.e., je još jedna bitka vođena u periodu grčko-persijskih ratova, i predstavlja najveću pomorsku bitku u starom veku. U ovoj bitki su se sukobili udružena flota grčkih polisa i flota persijskog kralja Kserksa I. Bitka je vođena blizu Atine, u uskom prolazu između ostrva Salamine i Pireja u Grčkoj. Persijanci su imali više brodova (1000-1200) u odnosu na Grke (366-378), ali su se pokretljiviji brodovi Grka pokazali boljima i odneli su pobedu. Bitka predstavlja prekretnicu u grčko-persijskim ratovima, jer je posle ove bitke Kserks I povukao većinu svoje vojske u Malu Aziju.

Prema Herodotu, grčka flota brojala je između 366-378 brodova, i nominalni komandant bio je Euribihad, Spartanac inače, a stvarni komandant bio je Temistokle. Ovakva situacija nastala je iz razloga jer su Spartanci zahtevali da njihov general bude komandant, jer su sebe smatrali prirodnim vođama bilo koje udružene grčke vojske.

Mnogo veća, persijska flota, imala je, prema različitim istorijskim izvorima, između 600 i 850 brodova. U početku invazije ona je brojala preko 1200 brodova, ali su mnogi brodovi izgubljeni u olujama Egejskog mora i kod Artemizija. Međutim, mnogi antički istoričari u svojim spisima ipak tvrde da su Perisjanci uspeli da popune svoju flotu do broja od oko 1000 do 1200 brodova. Persijanci su odlučili da unište grčku flotu kraj Salamine, pa se i sam persijski car Kserks I pripremio da isprati taj prizor sa obale.

Euribijad i Spartanci su nastavili svađu sa Temistokleom o nužnosti bitke kod Salamine. Oni su želeli da se bore bliže Korintu, da bi u slučaju poraza mogli da se povuku na glavno kopno ili da se potpuno povuku i čekaju da ih Persijanci napadnu kopnenim putem. Temistokle je tvrdio Euribijadu da nikakvi zidovi neće pomoći ako persijska flota opstane. Bojeći se da će biti nadglasan od strane Spartanaca, Temistokle se odlučuje na trik. Šalje uhodu persijskom caru, da bi on poverovao da se Grci nisu složili oko mesta prihvatanja bitke i da će se povlačiti tokom noći. Kserks I blokira zapadni prolaz, tako da se grčki brodovi ne mogu izvući. Time su Spartanci bili ometeni da promene Temistoklov plan. Tokom noći persijski brodovi su pretraživali zaliv ne bi li sprečili grčko povlačenje, do koga nije ni došlo.

A romantic style painting of the battle by artist Wilhem von Kaulbach

Sledećeg jutra (najverovatnije 28. septembra), Persijanci, izmoreni potragom za grčkim brodovima za koje su očekivali da će pokušati da se probiju kroz blokadu na zapad, zaplovili su u tesnac u odlučujući napad. Korintski brodovi se nisu povukli i time uvlače persijske brodove još dublje u tesnac. Dugo se nijedan grčki brod nije usudio da napadne, a onda je jedna trijera svojim ojačanim kljunom udarila u vodeći persijski brod.

Kao i kod Artemizija, brodovi brojnije persijske flote nisu mogli manevrisati na uskom prostoru što je olakšavalo atinskim brodovima da ih uništavaju svojim moćnim kljunovima. Persijanci su pokušavali da okrenu svoje brodove, ali jaki vetar ih je u tome sprečavao. Oni koji se nisu mogli okrenuti, ostajali su blokirani ostalim persijskim brodovima i zaglavljivali su prolaz. Grčki i persijski brodovi su razbijali jedni druge pri čemu se mestimično sve pretvaralo u bitku poput one kakva bi bila vođena na kopnu. Strele i koplja letjeli su sa broda na brod. Glavni persijski admiral Arijamen je svojim brodom udario u Temistokleov brod, ali u bici prsa u prsa jedan Grk ubija Arijamena.

U uski zaliv moglo je ući samo stotinak persijskih brodova. Grci bi ih uništili i onda je mogao uploviti novi talas brodova koji bi takođe bio uništen. Najmanje 200 persijskih brodova je potopljeno. Atinski komandant Aristid preotima od Persijanaca ostrvce Psitaleju na kome su pobijeni svi Persijski besmrtnici, koji su se na njemu zatekli. Prema Herodotu, Persijanci su imali jako velike gubitke jer, za razliku od Grka, mnogi nisu znali da plivaju, a i oni koji su doplivali do obale pobijeni su. Kserks je uništavanje svoje flote sve vreme gledao sa obale sa zlatnog trona.

 

[Cro_čvarak]

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Milvijskog_mosta

Jedna od najznačajnih bitaka cara Konstantina koja mu je omogućila da postane apsolutni vladar, da uvede kršćanstvo kao ravnopravnu religiju, uvede dinastičko nasljeđivanje, jedinstveni zlatni standard...

 

[Meliot]

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Milvijskog_mosta

Jedna od najznačajnih bitaka cara Konstantina koja mu je omogućila da postane apsolutni vladar, da uvede kršćanstvo kao ravnopravnu religiju, uvede dinastičko nasljeđivanje, jedinstveni zlatni standard...

Ja sam mislio da hronološki ređamo bitke, ali svakako da je reč o sudbonosnoj bitki koja je Konstantina opredelila za hrišćanstvo. Legenda kaže da je noć pred bitku Konstantin usnio san u kome mu se prikazao krst praćen ispisom „pod ovim znakom ćeš pobediti“. Ova vizija je navodno bila jedan od odlučujućih momenata koji je Konstantina preobratio u hrišćanstvo. Taj znak je bio Hristov monogram koji se sastoji od grčkih slova X i P. https://en.m.wikipedia.org/wiki/Chi_Rho

 

[Cro_čvarak]

Ja sam mislio da hronološki ređamo bitke, ali svakako da je reč o sudbonosnoj bitki koja je Konstantina opredelila za hrišćanstvo. Legenda kaže da je noć pred bitku Konstantin usnio san u kome mu se prikazao krst praćen ispisom „pod ovim znakom ćeš pobediti“. Ova vizija je navodno bila jedan od odlučujućih momenata koji je Konstantina preobratio u hrišćanstvo. Taj znak je bio Hristov monogram koji se sastoji od grčkih slova X i P. https://en.m.wikipedia.org/wiki/Chi_Rho
Pogledajte prilog 1303904

Nije njega bitka preodredila za kršćanstvo nego je on shvatio potencijal kršćanstva u smislu da mu pomogne u njegovoj ambiciji da postane jedan apsolutni vladar, i da to isto budu njegovi nasljednici. Te bajke su kasnije stvorene...

 

[Meliot]

Nije njega bitka preodredila za kršćanstvo nego je on shvatio potencijal kršćanstva u smislu da mu pomogne u njegovoj ambiciji da postane jedan apsolutni vladar, i da to isto budu njegovi nasljednici. Te bajke su kasnije stvorene...

To je legenda koja je zapisana, a da nije samo koristio hrišćanstvo za ostvarenje svojih ciljeva, već i da je bio iskreni hrišćanin nakon te bitke. On je sazvao Prvi vaseljenski sabor 325. u Nikeji, krstio se na kraju svog života iz razloga jer je znao da se krštenjem čovek oslobađa svih prethodnih grehova, pa je hteo da bude siguran da će umreti bez grehova.

 

[Khal Drogo]

Ово је једна од мојих омиљених тема, ако не и најомиљенија. Могуће сам баш зато може бит и престрог према неким заблудама које су посљедица и прилагођавања историје потребама политичких процеса и робовања популарној култури.
И кроз тај начин су издвојене и потенциране битке које нису толико биле судбоносне за ток историју већ су кроз популарну литерартуру, књиге, чланке, филмове више афирмисане да се наметнуо привид о њиховој важности у неком времену који реално и није био. Наравно, ту је и политичка позадина гдје је важно обликовати доживљај нације о историји и гдје баш и није згодно прихватити да су током другог свјетског рата све битке на западном фронту у успоредби са оним на источном, посебно Стаљинградском битком обичне чарке.

Тако имамо један чланак Bitke koje su izmijenile svijet: Od maratonskog polja do Staljingrada (а сличних са отприлике истим приказом "судбоносних битака" имамо прегршт по западној штампи) кроз који имамо одраз таквог виђења.
И ту од тих десетак приложених битака које су као промијениле ток историје само једна заслужује да се нађе у том избору, наравно Стаљинградска битка. То не значи да остале битке нису важне, јесу, свакако за развој ратова и догађаја у свом времену, но то нису битке које би могли сврстатио ни у 30, па ни у 50 у историји најсудбоноснијх битака, А неке, рецимо једна од издвојених, битка код Поатјеа 732.године (о којој сам опширно већ писао на двије теме) дефинитивно није имала никакав утицај на ток историје нити се том битком, без обзира на исход и могући наставак приче другачијим исходом, било шта битно промијенило, процеси су се већ кретали у смјеру на који та битка није могла утицати.

И битка код Маратона, која је доста популарисана у савременој култури и битка код Саламине која је важнија од битке код Маратона, имале су важност за ток грчко-персијских ратова 499.-449.године, но ни тај читав педесетогодишњи рат, гдје су се двије силе бориле за доминацијом на том простору, није пресудно утицао на ток свјетске историје, утицала је неупоредиво више битка код Гаугамеле која се одиграла 331.године прије н.е. и након које је урушено моћно царство какво није било успостављено до тог времена и успостављен нови поредак моћи. Но доћи ћемо и до битке код Гаугамеле у некој од објава, о том потом.

Ово није никако приговор аутору теме, напротив, + за тему, уосталом пожељно је имати и супротна виђења, но како је тема већ ту, искористићу да кроз тему дам своје виђење, издвојићу у наредним објавама оне важне битке које су по мом мишљењу заиста промијениле ток свјетске историје.

 

[Khal Drogo]

Како се аутор теме осврнуо на битке из грчко-персијских ратова 499-449.године п.н.е, сматрам потребним написати коју о Персијском царству и како је настало. А успостављено је пола вијека прије горе поменутих битака, око 550.године п.н.е. када је успостављено Староперсијско или Ахеменидско царство, које ће потрајати до 330.године п.н.е.
Оснивач царства је извјесни Кир, други свог имена касније назван Великим. Царство је успостављено на рушевимнама моћног Медијског царства које је потрајало 678-550.године п.н.е. Убрзо ће бити проширено и успостављено је царство по величини, раскоши и богатству какво није успостављено у дотадашњој историји.
Како су тема битке, царство је успостављено Кировом побуном и низом битака у периоду 553-550.године чије епилог бјеше крах једног, медијског царства и рађање новог, још моћнијег, персијског.
Истовремено на простору Анадолије бјеше успостављено моћно Лидијско царство, Кир је по успостављању царства наставио експанзионистичку политику на запад и освајање Анадолије. До одлучујуће битке је дошло у бици код Тимбре 547.године прије н.е. (овдје)

Defeat of Croesus at the Battle of Thymbrara

На једној страни бјеше коалиција коју је предводио краљ Лидије Крез, фригијске снаге предвођене Артаком, кападокијске снаге предвођене Арибејом, те снаге из Хелеспонта предвођене Гапедом. Постоје неке фантастичне бројке које су забиљежили антички писци, но савремене процјене говоре да је ова коалиција бројала око 105.000 војника. Кир је на другој страни по савременим процјенама располагао са око 49.000 ратника. Бјеше то и по значају и по војним ефективима сукобљених страна, епохална битка античког времена.

Бројчану инфериорност Кир је дјелимично надокнадио грчким, египатским и другим плаћеницима.
Имајући у виду бројчани мањак, Кир се одлучио на дефанзивну тактику, с тим што је најјаче снаге, тешку пјешадију и коњицу поставио на крила, док је средиште држала лака пешадија и стрелци којима су подршку пружали опсадни торњеви.
Предност на лидијској страни бјеше моћна коњица, но када су лидијски коњаници кренули у напад настојећи да опколе бројчано слабију персијску војску, њихов напад је осујећен кишом стрела са опсадних торњева, да би у кључном тренутку на њих кренуле снаге на камилама, након чега је услиједио метеж и дошло је до колапса лидијског борбеног поретка, лидијска армија је разбијена а остаци су се повукли под зидине Сарда.
Након битке слиједи освајање читавог лидијског краљевства, укључујући и грчке полисе у Јонији и Еолији, чија ће каснија побуна довести до рата Персијанаца и Грка. Исходом битке приомијењен је поредак моћи, моћно Лидијско царство је урушено, тек рођено Персијско царство постало је доминантниом силом тог времена.

Документарац који обрађује битку код Тимбре.

 

[Meliot]

Ово је једна од мојих омиљених тема, ако не и најомиљенија. Могуће сам баш зато може бит и престрог према неким заблудама које су посљедица и прилагођавања историје потребама политичких процеса и робовања популарној култури.
И кроз тај начин су издвојене и потенциране битке које нису толико биле судбоносне за ток историју већ су кроз популарну литерартуру, књиге, чланке, филмове више афирмисане да се наметнуо привид о њиховој важности у неком времену који реално и није био. Наравно, ту је и политичка позадина гдје је важно облиовати доживљај нације о историји и гдје баш и није згодно прихватити да су током другог свјетског рата све битке на западном фронту у успоредби са оним на источном, посебно Стаљинградском битком обичне чарке.

Тако имамо један чланак Bitke koje su izmijenile svijet: Od maratonskog polja do Staljingrada (а сличних са отприлике истим приказом "судбоносних битака" имамо прегршт по западној штампи) кроз који имамо одраз таквог виђења.
И ту од тих десетак приложених битака које су као промијениле ток историје само једна заслужује да се нађе у том избору, наравно Стаљинградска битка. То не значи да остале битке нису важне, јесу, свакако за развој ратова и догађаја у свом времену, но то нису питке које би могли сврстатио ни у 30, па ни у 50 у историји најсудбоноснијх битака, А неке, рецимо једна од издвојених, битка код Поатјеа 732.године (о којој сам опширно већ писао на двије теме) дефинитивно није имала никакав утицај на ток историје нити се том битком, без обзира на исход и могући наставак приче другачиим исходом, било шта битно промијенило, процеси су се већ кретали у смјеру на који та битка није могла утицати.

И битка код Маратона, која је доста популарисана у савременој култури и битка код Саламине која је важнија од битке код Маратона, имале су важност за ток грчко-персијских ратова 499.-449.године, но ни тај читав педесетогодишњи рат, гдје су се двије силе бориле за доминацијом на том простору, није пресудно утицао на ток свјетске историје, утицала је неупоредиво више битка код Гаугамеле која се одиграла 331.године прије н.е. и након које је урушено моћно царство какво није било успостављено до тог времена и успостављен нови поредак моћи. Но доћи ћемо и до битке код Гаугамеле у некој од објава, о том потом.

Ово није никако приговор аутору теме, напротив, + за тему, уосталом пожељно је имати и супротна виђења, но како је тема већ ту, искористићу да кроз тему дам своје виђење, издвојићу у наредним објавама оне важне битке које су по мом мишљењу заиста промијениле ток свјетске историје.

Iz Grčko-persijskih ratova Grci izlaze kao pobednici, i sprečavaju dalji prodor Persijanaca u Evropu, i time na neki način oblikuju istoriju Evrope koju danas poznajemo. Da su Persijanci osvoji Grčku i učvrstili vlast ne bi bilo Aleksandra Velikog, ne bi bilo Vizantijskog carstva, tako da pobeda Grka jeste preokrenula tok istorije

Bitkom kod Poatjea 732. Karlo Martel sprečava dalji prodor muslimana u zapadnu Evropu, i na neki način spašava zapadno hrišćanstvo i Rim od pada u ruke muslimana. Možemo samo nagađati šta bi se sve događalo da je Rim potpao pod vlast Omejadskog kalifata, možda bi pala i cela Francuska pa ne bi bilo ni Karla Velikog. To ne znači da je isterao muslimane iz Španije, ali je sprečio njihov dalji prodor.

Jedna ili više bitaka u jednom ratu zaista može okrenuti točak istorije, na primer možemo samo nagađati šta bi bilo da su Srbi pobedili Turke u bitkama na Marici i Kosovu, kakva bi bila dalja istorija Srbije u srednjem i novom veku.

 

[Khal Drogo]

Iz Grčko-persijskih ratova Grci izlaze kao pobednici, i sprečavaju dalji prodor Persijanaca u Evropu, i time na neki način oblikuju istoriju Evrope koju danas poznajemo. Da su Persijanci osvoji Grčku ne bi bilo Aleksandra Velikog, ne bi bilo Vizantijskog carstva, tako da pobeda Grka jeste preokrenula tok istorije, bar po meni.

Ма то је "тумачење" у популарисаној култури. Персијско царство јесте настојало ширити своју власт, међутим ту треба увијек покушати наћи одговор како би ишао ток историје другачијим исходом. Имали су Персијанци ратове и битке и на другим просторима, рецимо са Скитима и уопште сјеверним номадским племенима, написаћу коју у једној значајној бици, и ти ратови и битке су утицали на ток свјетске историје, могуће и више од грчко-персијског рата који је популарисан.
Но суштина јесте да тим грчко-персијским ратом није промијењен поредак моћи, како би се историја одвијала другачијим расплетом можемо нагађати, претпостављати, но кроз те битке и ратове са промјењивом срећом, поредак моћи се није битно промијенио, принцип шбкб (шта би било кад би било) води често у "тумачење" историје гдје не ријетко има и политичке позадине. Потпуно је друга ствар ако се неком битком или ратом из темеља промијени поредак моћи, посебно ако води урушавању неког царства или краху моћне нације, а то грчко-персијским ратовима 499--449.год.п.н.е. није случај.

Bitkom kod Poatjea 732. Karlo Martel sprečava dalji prodor muslimana u zapadnu Evropu, i na neki način spašava zapadno hrišćanstvo i Rim od pada u ruke muslimana. Možemo samo nagađati šta bi se sve događalo da je Rim potpao pod vlast Omejadskog kalifata, možda bi pala i cela Francuska pa ne bi bilo ni Karla Velikog. To ne znači da je isterao muslimane iz Španije, ali je sprečio njihov dalji prodor.

И то је неутемељено "тумачење" популарисане историографуије. О томе су писали и ауторитети попут Филипа Хитија (овдје), арапска експанзија је 732.године дошла до крајње тачке, превише се удаљила од полазишта, за даљњи продор нису имали никаквих ни ефектива ни логистичке подршке, самом битком суштински ништа није одлучено, посебно није промијењен поредак моћи. Битка јесте имала значаја у том времену, служила је и пропаганди тог времена а могуће највећи значај јесте што се Карло Мартел наметнуо доминантном личношћу свог времена што ће трасирати пртину каснијем успостављању династије Каролинга, но то је већ друга тема.

Jedna ili više bitaka u jednom ratu zaista može okrenuti točak istorije, na primer možemo samo nagađati šta bi bilo da su Srbi pobedili Turke u bitkama na Marici i Kosovu, kakva bi bila dalja istorija Srbije u srednjem i novom veku.

Па доћи ћемо и до тога, о том потом.

 

[Meliot]

Но суштина јесте да тим грчко-персијским ратом није промијењен поредак моћи, како би се историјала одвијала другачијим расплетом можемо нагађати, претпостављати, но кроз те битке и ратове са промјењивом среће, поредак моћи се није битно промијенио, принцип шбкб (шта би било кад би било)

Možemo nagađati i pretpostavljati šta bi bilo kad bi bilo, ali posle velikog poraza uglavnom sledi pad poražene države i učvršćivanje vlasti pobednika. Da je Persija pobedila u Maratinskoj bitki možda bi usledilo paljenje Atine i genocid nad Grcima, ubijanje i odvođenje muškog stanovništva u ropstvo.

арапска експанзија је 732.године дошла до крајње тачке, превише се удаљила од полазишта, за даљњи продор нису имали никаквих ни ефектива ни логистичке подршке, самом битком суштински ништа није одлучено, посебно није промијењен поредак моћи.

Došla je i do krajnje tačke jer je udarila u zid 732. godine, a oskrba vojske i popunjavnje njenih redova se mogla vršiti preko mora na Azurnoj obali. Mislim da bi pobedom u ovoj bitki Arapi osvojili celu Francusku i zaokružili sa jedne strane Italiju i Rim. Poraz ima i psihološki efeekat, manja i slabija hrišćanska vojska (nevernička vojska) pobeđuje jaču i snažniju muslimansku vojsku. Arapi su možda to protumačili i kao Božji znak da prestanu sa daljim osvajanjma.

 

[Khal Drogo]

Možemo nagađati i pretpostavljati šta bi bilo kad bi bilo, ali posle velikog poraza uglavnom sledi pad poražene države i učvršćivanje vlasti pobednika. Da je Persija pobedila u Maratinskoj bitki možda bi usledilo paljenje Atine i genocid nad Grcima, ubijanje i odvođenje muškog stanovništva u ropstvo.

Геноцида и суровог тлачења тешко да би било јер о тако нечем ни Херодот са свом својом тенденциозношћу не пише описујући Персијанце, напротив Персијско царство бјеше свакако толерантније од других великих империја кроз историју према потчињеним земљама и нацијама уз доста висок степен поштовања разлилитих култура, религија, језика и начина живота.
Да ли би другачији исход водио краху, или би услиједила нова битка, па нова, па нова, тражи темељит приступ, те битке јесу имале значаја за ток тих ратова, наравно да су имале, суштина јесте да се тим биткама није промијенио битно поредак моћи.

Došla je i do krajnje tačke jer je udarila u zid 732. godine, a oskrba vojske i popunjavnje njenih redova se mogla vršiti preko mora na Azurnoj obali. Mislim da bi pobedom u ovoj bitki Arapi osvojili celu Francusku i zaokružili sa jedne strane Italiju i Rim. Poraz ima i psihološki efeekat, manja i slabija hrišćanska vojska (nevernička vojska) pobeđuje jaču i snažniju muslimansku vojsku. Arapi su možda to protumačili i kao Božji znak da prestanu sa daljim osvajanjma.

Аман то је поједностављено "тумачење" процеса, Арапима се и тако посложило много тога (и историчари ту муку муче да дају објашњења и одговоре) да са малим војним ефективима овладају огромним и многољудним простором Хиспаније, тек им у наредним деценијама слиједи брдо проблема да тај простор ставе под контролу, да преброде анимозитете, укључујући и сукобе у властитим редовима, посебно све присутнију нетрпељивост између Арапа и Бербера што ће довести до каснијих унутрашњих ратова.
Продори на југ Француске су се и тако свели на пљачкашке походе, за освајачким походима нису имали никаквих предуслова ни ресурса и о томе код озбиљних ауторитета попут Хитија чије сам мишљење приложио и нема недоумица.
Уосталом и током арапске експанзије на Хиспанију, а и током касније реконквисте, имали смо кудикамо значајније битке (о једној ћу написати коју касније) које јесу промијениле поредак моћи, са битком код Поатјеа 732.године која је доста популарисана, то није случај.

 

[Meliot]

Геноцида и суровог тлачења тешко да би било јер о тако нечем ни Херодот са свом својом тенденциозношћу не пише описујући Персијанце, напротив Персијско царство бјеше свакако толерантније од других великих империја кроз историју према потчињеним земљама и нацијама уз доста висок степен поштовања разлилитих култура, религија, језицика и начина живота.

Ja sam mislio možda bi bilo, a bilo bi sigurno da su se Grci bunili protiv persijske vlasti. Naravno da nije promenilo poredak moći, do toga će doći kasnije nakon osvajanja Aleksandra Velikog. Ali su se Grci pobedom u grčko-persijskim ratovima izborili za nezavisnost i stvorili uslove da se pojavi neko kao Aleksandar Makedonski. Sigurno se ne bi pojavio u uslovima persijske okupacije, ni on ni Aristotel.

Продори на југ Француске су се и тако свели на пљачкашке походе, за освајачким походима нису имали никаквих предуслова ни ресурса и о томе код озбиљних ауторитета попут Хитија чије сам мишљење приложио и нема недоумица.

Franci su uspeli da skupe jedva 20000-30000
vojnika i to pešaka, nisu imali konjicu, protiv 80000 lakih i teških konjanika Omejadskog kalifata. Da su izgubili u toj bitki mislim da ne bi uopšte ni mogli ni stigli da oforme novu vojsku i da bi cela bivša Galija pala u muslimanske ruke, a time bi bio ugrožen i sam Rim i celo zapadno hrišćanstvo.

Koja bi se to vojska kasnije suprostavila onolikoj vojsci na konjima?

 

[Khal Drogo]

Ali su se Grci pobedom u grčko-persijskim ratovima izborili za nezavisnost i stvorili uslove da se pojavi neko kao Aleksandar Makedonski.

Па јесу, и јесу створени предуслови да се касније, након неких 120 љета, промијени и поредак моћи и ток историје. Није спорно, али би слиједећи такав образац схватања могли ако не за сваку, оно за већину битака у историји, написати да су исходом створени предуслове неким каснијим процесима који ће битно много тога промијенити. Није спорно да је свака битка значајна, али када издвајамо неке као оне које су промијениле ток свјетске историје, предност би требале добити битке након којих је промијењен поредак моћи или је услиједио крах/пропаст неке силе (царства, нације) над онима које су створиле предуслове нечем каснијем.

Franci su uspeli da skupe jedva 20000-30000
vojnika i to pešaka, nisu imali konjicu, protiv 80000 lakih i teških konjanika Omejadskog kalifata. Da su izgubili u toj bitki mislim da ne bi uopšte ni mogli ni stigli da oforme novu vojsku i da bi cela bivša Galija pala u muslimanske ruke, a time bi bio ugrožen i sam Rim i celo zapadno hrišćanstvo.

То је једна од бројних процјена (и податке из српске википедије треба опрезно узимати јер су ту узели неке "горње процјене") и те процјене су не ријетко тенденциозне и претјеране. Највише прихваћене процјене су да је франачка војска вројала 15-20.000 ратника а арапска 20-25.000. Што су итекако огромне војске за оно вријеме, посебно имајући у виду тешкоће регрутације и новачења у раном средњем вијеку.
Но можемо и битку код Поатјеа 732.године посебно обрадити, већ сам јој посветио објаве на двије теме.

Koja bi se to vojska kasnije suprostavila onolikoj vojsci na konjima?

Па и то је значај битке код Поатјеа јер је Карло Мартел поучен искуством и муке коју је мучио у окршају са арапском коњицом, кренуо у реформу франачке војске која се ослањала искључиво на пјешадију и поновно увођење коњаника.

 

[Meliot]

Bitka kod Isa predstavlja odlučnu pobedu Aleksandra Makedonskog i definitivan početak kraja Ahamenidskog carstva i Darija III. Odigrala se 12. novembra 333. godine p.n.e. kod današnjem Iškenderuma u Turskoj. Ako se Bitka kod Granika može nazvati srećom, u kojoj je persijska vojska bila neznatno nadmoćnija, Bitka kod Isa predstavlja prekretnicu u ovom sukobu, koji je započeo Aleksandar Veliki sa namerim da potčini Persiju, gde je malobrojnija grčka vojska pobedila daleko nadmoćniju persijsku vojsku. Posle ovog poraza sudbina Ahamenidskog carstva i Darija III bila je zapečaćena.

Odnos snaga je bio 5000 konjanika i 26000 pešaka na strani Grka i 100000 vojnika na strani Persijanaca (od toga 30000 grčkih plaćenika, 40000 persijskih pešaka, 20000 konjanika i 20000 persijskih besmrtnika).

Ohrabren posle pobede u Bitki kod Granika Aleksandar je krenuo u nove pustolovine, bio mu je otvoren put u srce Male Azije i sledeći okršaj je bila upravo Bitka kod Isa. Teren je odabrao Darije III jer je imao problema sa oskrbom tako velike vojske, a takav uži teren je odgovarao upravi manjoj vojsci Aleksandra Velikog. Da li bi ili ne bi prihvatio bitku na širem terenu predmet je spora.

Kretanje prema bojištu

Početni raspored snaga na bojištu
(Odeljenje istorije Američke vojne akademije)

Odlučni Aleksandrov napad na desnom krilu
(Odeljenje istorije Američke vojne akademije)

Makedonci su prošli kroz Sirijska vrata do reke Pinar gde ih je čekao Darije.

Aleksandar se nalazio na desnom krilu sa elitnom konjicom.Konjica tesalskih Grka je bila na levom krilu, a središnjicom sa makedonskom falangom komandovao je Parmenion.

Darije je tešku konjicu konjanika koncentrisao uz obalu, nasuprot tesalske konjice. Pored njih raspoređuje falangu od grčkih plaćenika veličine 12.000 ljudi. Pored grčke falange raspoređuje persijsku pešadiju, duž reke i uz planine. Ovaj deo na planinama je ugrožavao desni bok Aleksandrove vojske. Raspored Darijeve vojske je imo oblik grčkog slova gama. Darije je smestio u središnjicu sa najboljom pešadijom, grčkim plaćenicima i kraljevskom gardom.

Persijska konjica je bila na levoj strani snažnija od grčke i prva je započela bitku udarom po levoj strani po Parmenionovoj konjici. Ali Parmenion, iako slabiji držao se dovoljno dugo nasuprot nadmoćnijeg protivnika i najjačeg dela persijske vojske. Držao se dovoljno dugo da sa desne strane Aleksandar svojom elitnom konjicom napravi rupu po desnoj strani kroz Persijske linije.

Posle pravljenja rupe Aleksandar sa konjicom udara direktno prema Dariju, koji beži sa bojišta.

Usled toga Persijanci napuštaju bitku, a Aleksandrova konjica čini masovan pokolj Persijanaca u begu. Persijanci se neorganizovano povlače i u begu stradaju od Aleksandove vojske, koja ih proganja. Nakon pobede Aleksandar je izvršio pokolj nad zarobljenim grčkim plaćenicima.

Aleksandar pobeđuje Darija u Bitki kod Isa
(Nacionalni arheološki muzej u Napulju)

 

[Meliot]

Па јесу, и јесу створени предуслови да се касније, након неких 120 љета, промијени и поредак моћи и ток историје.

Pa promenio se, posle svake bitke se menja poredak moći. Persija više nije smela ili nije mogla da preduzima akcije protiv Grka.

Највише прихваћене процјене су да је франачка војска вројала 15-20.000 ратника а арапска 20-25.000.

Da sad vidim da su preterane brojke na srpskoj vikipediji, realnije su ove manje brojke.

Па и то је значај битке код Поатјеа јер је Карло Мартел поучен искуством и муке коју је мучио у окршају са арапском коњицом, кренуо у реформу франачке војске која се ослањала искључиво на пјешадију и поновно увођење коњаника.

A da li bi uopšte stigao da izvrši reformu vojske da je izgubio? Ili da li bi uopšte mogao jer bi možda poginuo?

 

[Meliot]

Bitka kod Isa predstavlja odlučnu pobedu Aleksandra Makedonskog i definitivan početak kraja Ahamenidskog carstva i Darija III. Odigrala se 12. novembra 333. godine p.n.e. kod današnjem Iškenderuma u Turskoj. Ako se Bitka kod Granika može nazvati srećom, u kojoj je persijska vojska bila neznatno nadmoćnija, Bitka kod Isa predstavlja prekretnicu u ovom sukobu, koji je započeo Aleksandar Veliki sa namerim da potčini Persiju, gde je malobrojnija grčka vojska pobedila daleko nadmoćniju persijsku vojsku. Posle ovog poraza sudbina Ahamenidskog carstva i Darija III bila je zapečaćena.

Odnos snaga je bio 5000 konjanika i 26000 pešaka na strani Grka i 100000 vojnika na strani Persijanaca (od toga 30000 grčkih plaćenika, 40000 persijskih pešaka, 20000 konjanika i 20000 persijskih besmrtnika).

Ohrabren posle pobede u Bitki kod Granika Aleksandar je krenuo u nove pustolovine, bio mu je otvoren put u srce Male Azije i sledeći okršaj je bila upravo Bitka kod Isa. Teren je odabrao Darije III jer je imao problema sa oskrbom tako velike vojske, a takav uži teren je odgovarao upravi manjoj vojsci Aleksandra Velikog. Da li bi ili ne bi prihvatio bitku na širem terenu predmet je spora.

Kretanje prema bojištu
Pogledajte prilog 1303985
Početni raspored snaga na bojištu
(Odeljenje istorije Američke vojne akademije)
Pogledajte prilog 1303980
Odlučni Aleksandrov napad na desnom krilu
(Odeljenje istorije Američke vojne akademije)
Pogledajte prilog 1303982

Makedonci su prošli kroz Sirijska vrata do reke Pinar gde ih je čekao Darije.

Aleksandar se nalazio na desnom krilu sa elitnom konjicom.Konjica tesalskih Grka je bila na levom krilu, a središnjicom sa makedonskom falangom komandovao je Parmenion.

Darije je tešku konjicu konjanika koncentrisao uz obalu, nasuprot tesalske konjice. Pored njih raspoređuje falangu od grčkih plaćenika veličine 12.000 ljudi. Pored grčke falange raspoređuje persijsku pešadiju, duž reke i uz planine. Ovaj deo na planinama je ugrožavao desni bok Aleksandrove vojske. Raspored Darijeve vojske je imo oblik grčkog slova gama. Darije je smestio u središnjicu sa najboljom pešadijom, grčkim plaćenicima i kraljevskom gardom.

Persijska konjica je bila na levoj strani snažnija od grčke i prva je započela bitku udarom po levoj strani po Parmenionovoj konjici. Ali Parmenion, iako slabiji držao se dovoljno dugo nasuprot nadmoćnijeg protivnika i najjačeg dela persijske vojske. Držao se dovoljno dugo da sa desne strane Aleksandar svojom elitnom konjicom napravi rupu po desnoj strani kroz Persijske linije.

Posle pravljenja rupe Aleksandar sa konjicom udara direktno prema Dariju, koji beži sa bojišta.

Usled toga Persijanci napuštaju bitku, a Aleksandrova konjica čini masovan pokolj Persijanaca u begu. Persijanci se neorganizovano povlače i u begu stradaju od Aleksandove vojske, koja ih proganja. Nakon pobede Aleksandar je izvršio pokolj nad zarobljenim grčkim plaćenicima.

Aleksandar pobeđuje Darija u Bitki kod Isa
(Nacionalni arheološki muzej u Napulju)
Pogledajte prilog 1303988

P.S. Dugujem samo objašnjenje zašto Bitka kod Isa a ne na primer Bitka kod Gaugamele. Da nije bilo grčke pobede kod Isa Gaugamele uopšte ne bi ni bilo. Pobedom kod Isa značajno je povećano samopouzdanje Grka a isto je smanjeno dosta kod Darija III i Persijanaca. Mislim i smatram da je sudbina Darija III upravo zapečaćena u ovoj bitki.

Neko će pak reći a zašto onda nije Bitka kod Granika nego Bitka kod Isa, ja bih rekao zato što je u Bitki kod Garnika odnos snaga bio malo u korist Persijanaca, a u Bitki kod Isa je dosta brojnija vojska Persijanaca poražena od slabije vojske Grka, pa je zato ta pobeda znatno spektakularnija u odnosu na Bitku kod Granika.

 

[gost 441438]

Bitka na Marici(zaboravio sam koje godine) srpska vojska predvodjena braćom Mrnjavčević je bila brojnija i što da ne i tako reći ogroman favorit protiv Turske vojske. Jedne noći su Turci iznenada napali srpsku vojsku, zatekli je iznenadjenu, nespremnu za tu neočekivanu situaciju i do nogu je poklali. Da je srpska vojska tada pobedila, možda bi danas pričali neku drugu istoriju.

 

[Meliot]

Bitka na Marici(zaboravio sam koje godine) srpska vojska predvodjena braćom Mrnjavčević je bila brojnija i što da ne i tako reći ogroman favorit protiv Turske vojske. Jedne noći su Turci iznenada napali srpsku vojsku, zatekli je iznenadjenu, nespremnu za tu neočekivanu situaciju i do nogu je poklali. Da je srpska vojska tada pobedila, možda bi danas pričali neku drugu istoriju.

Da, Bitka na Marici 1371. jeste u srpskoj istoriografiji označena kao sudbonosna po srpski narod i Evropu, što ona i jeste, prevashodno zbog pogibije velikog broja srpskih vojnika (8000-10000, mislim da su brojke od 60000 preuveličane) predvođenih kraljem Vukašinom Mrnjavčevićem i njegovim bratom despotom Uglješom Mrnjavčevićem.

Da je srpska vojska pobedila napadi Turaka se ne bi zaustavili, jer je turski garnizon u Jedrenu iznosio samo 1500 vojnika, budući da se veći deo vojske sultana Murata nalazio u Maloj Aziji zajedno sa njim. Srpska vojska bi samo jača dočekala buduće napade Turaka, kojih je bilo u Bitki na Kosovu (1389) i Bitki kod Pločnika (1386). Srpska vojska je odlučno pobedila u Bitki kod Pločnika, a ispostaviće se kasnije, izgubila Bitku na Kosovu polju 1389. godine.

Menjajte jezike, kad stavim srpsku vikipediju neka bezveze slova se pojavljuju u linkovima

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Maritsa
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Pločnik
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo

P.S. Ipak mislim da je Kosovska bitka (1389) bila ona bitka koja je značila biti ili ne biti za Srbiju i srpski narod. Ona u srpskoj epskoj tradiciji i istoriji i zauzima takvo mesto.

 

[Meliot]

Bitka kod Metaura (23. jun 207. p.n.e.) bila je deo Drugog punskog rata (218. p.n.e.-202. p.n.e.) između Rimske republike i Kartagine. U Drugom punskom ratu vojska Kartagine predvođena Hanibalom spektakularno prelazi Alpe i nanosi Rimljanima poraze u tri bitke (Bitka kod Trebije, Bitka kod Trazimenskog jezera i Bitka kod Kane). Nakon ovih bitaka mnogi saveznici prelaze na stranu Kartagine i rat se produžava za još 10 godina.

Stanje uoči Drugog punskog rata

Hanibal je sve vreme iščekivao pomoć iz Španije, ali se sa pomoći odugovlačilo jer su se senatori iz Kartagine plašili da Hanibal ne postane previše popularan i preuzme svu vlast i uspostavi carstvo. Na kraju je pomoć poslata, vojsku je iz Španije preko Alpa doveo Hanibalov mlađi brat Hazdrubal Barka, pronašavši isti onaj legendarni put kojim je i Hanibal došao. Vojska se sastojala od oko 30000 vojnika i 10 slonova, i sačekala ih je rimska vojska od oko 37000 predvođena konzulima Markom Livijem Salinatorom i Klaudijem Neronom. Rimljani su pobedom u ovoj bitki sprečili spajanje vojski dva brata.

Hazdrubal Barka pokušava da kopira taktiku iz Bitke kod Kane, najslabiji deo svoje vojske pešadiju postavlja u centar, a najjači deo konjicu na krilima (veterani). Ali centar je tako brzo uništen jer se sastojao od sveže regrutovanih snaga, da krila nisu uspela ništa da učine na kraju. U bitki gine oko 10000 Kartaginjana, 54000 je zarobljeno, ubijeno je 6 slonova i 4 su zarobljena. Hazdrubal je zarobljen i ubijen, odsečena mu je glava i poslata njegovom bratu Hanibalu.

Raspored snaga pre bitke

Ovom pobedom Rim je pokazao snagu, sprečio spajanje dve vojske Kartaginjana i otklonio opasnost od Hanibala. Hanibal nikada više nije dobio pojačanje i na kraju se povukao iz Italije, čime je okončan Drugi punski rat. Ovaj poraz za posledicu imaće premeštanje bojišta na tlo severne Afrike i uništenje Kartagine nakon poraza u Bitki kod Zame 202. godine p.n.e.

Hanibalova invazija italije

 

[NickFreakyrgios]

 

[gost 441438]

Bitka za Staljingrad, isto sam zaboravio koje godine(sad znate dragi forumaši zašto nikada nisam upisao Pravni fakultet, jer su ispitna pitanja iz Istorije bila silne godine koje ja i dalje slabo pamtim). Najveća tenkovska bitka u Istoriji. Bitka koja je uz onu za Moskvu bila odlučujuća za pobedu nad nacistima u drugom svetskom ratu.

 

[Meliot]

Bitka kod Zama odigrala 19. oktobra 202. godine p.n.e. u blizini Zama, u današnjem Tunusu, i predstavlja poslednju bitku iz Drugog punskog rata. U ovoj bitki Rimljani su odneli odlučnu pobedu i zauvek uklonili Kartaginu kao svog konkurenta na Mediteranu. Posledice po Kartaginu biće dalekosežne, što će na kraju dovesti i do njenog uništenja, a Rim će postati jedina prava sila na Mediteranu. Pobeda u Punskim ratovima omogući će Rimu dalju ekspanziju i preoblikovati svet koji danas poznajemo.

Posle poraza Bitki kod Metaura Publije Kornelije Scipion Afrikanac seli front u Španiju gde pobeđuje u Bitki kod Ilipa (205. p.n.e.) i lišava Kartaginu španskih poseda. Španija je inače predstavljala značajan izvor radne snage i srebra za Kartaginu. Scipion zatim seli front u severnu Afriku uprkos protivljenu brojnih rimskih senatora. Scipion se 204. godine p. n. e. iskrcao u blizini Utike. Kartagina je, u međuvremenu, sklopila savez sa Sofaksom koji je Scipiona primorao da napusti opsadu Utike. Scipion je sledeće godine uništio udruženo kartaginsko-numidijsku vojsku postavljajući požar u neprijateljskom logoru. Vojnici su se dali u bekstvo tokom koga su postali lak plen Rimljana. Polibije i Tit Livije procenjuju kartaginsko-numidijske gubitke na 40.000 ljudi. Ubrzo nakon toga Hanibal se na poziv vlasti Kartagine vraća iz Italije da odbrani grad. U međuvremenu Numidija, želeći da se otarasi dominacije Kartagine, prelazi na stranu Rima i daje mu vojsku.

Hanibal je skupio na brzinu šaroliku vojsku koja se sastojala od 36000 pešaka, 4000 konjanika i 80 slonova. Rimljani su pak raspolagali sa 29000 pešaka i 6100 konjanika. Hanibal postavlja svoju neiskusnu konjicu na krila. Iza slonova postavlja trupe u tri linije falangi. Prva linija sastojala se od pešadije Gala, Liguraca i Balerijana. U drugu liniju postavlja skupljene Kartaginjane i Libijce, a svoje veterane postavlja u treću liniju. Hanibal namerno postavlja treću liniju kao rezervu da spreči Scipiona da okruži Hanibalove linije, kao u Bitki kid Ilipa. Hanibal se nadao da će kombinacija ratnih slonova i dubine prve dve linije oslabiti dezorganizovati rimski napad, a da će on ostvariti pobedu pomoću rezervne treće linije.

Prikaz Bitke kod Zama

Superiornija rimska i numiđanska konjica su brzo pomeli kartaginjansku konjicu i oterali ih sa bojnog polja. Hanibal ostaje u bitki bez konjice. Hanibalove prve dve linije nisu bile spremne da se nose sa dobro obučenim rimskim vojnicima i bile su izbačene iz bitke. Godinama se Hanibal borio i pobeđivao u Italiji sa iskusnom armijom, a sada se suočavao sa najboljim delom rimske armije. Protiv nje je vodio vojsku skupljenu na brzinu.

Osim toga Scipion je našao i način da se reši Hanibalovih slonova. Hanibal je pre izgubio gotovo sve slonove u Italiji, ali nabavio je nove u Africi. Scipion je znao da slonovi nastupaju samo napred pravom linijom. Zbog toga svoju vojsku raspoređuje tako da se mogu otvoriti prolazi, kojima će proći slonovi, a da ne učine nikakvu štetu trupama. Kad bi slonovi prošli bili bi izbodeni.

Kada su se Rimljani suočili sa Hanibalovom trećom linijom, usledila je krvava bitka, u kojoj nijedna strana nije ostvarivala pobedu. Jedno vreme je čak Hanibal bio na rubu pobede. Ali Publije Kornelije Scipion Afrikanac je uspeo sakupiti svoje ljude i konjicu nakon ganjanja kartaginjanske konjice. Rimska konjica se vraća taman na vreme da zada odlučujući udarac otpozadi Hanibalovim veteranima. Napad konjicom sa leđa, a rimskim vojnicima spreda razara kartaginjansku formaciju. Hanibal je pretrpeo težak poraz. Pobijeno je oko 20000 vojnika, više hiljada njih je zarobljeno, dok je Rim izgubio 1500-2500 svojih vojnika i oko 2500 numidijskih vojnika.

Umetnički prikaz Bitke kod Zama

 

[Meliot]

Bitka za Staljingrad, isto sam zaboravio koje godine(sad znate dragi forumaši zašto nikada nisam upisao Pravni fakultet, jer su ispitna pitanja iz Istorije bila silne godine koje ja i dalje slabo pamtim). Najveća tenkovska bitka u Istoriji. Bitka koja je uz onu za Moskvu bila odlučujuća za pobedu nad nacistima u drugom svetskom ratu.

Ja mislim da je Bitka za Moskvu odlučila ishod na Istočnom frontu u Drugom svetskom ratu pre Staljingradske bitke, ali o tom potom, doći ćemo do toga.

 

[gost 441438]

A čuo li si za internet možda???

Brate ja ovo što pišem ovde pišem iz glave. Ne guglam po internetu. Ako ti je toliko stalo do te forme(godine) mogao sam izguglati, ali...