Biti - istinski srećan

[Valeria]

Svi mi imamo svoje sopstvene vijugave životne puteve.. način razmišljanja i neko usmerenje...
Zato mislim da nema univerzalnog recepta za sreću.
Koliko puteva - toliko recepata...

No danas sam se pitala - da li je uopšte moguće u ovom materijalnom svetu (koji je kao takav pun prevrtljivosti i stalnih promena) biti stabilno srećan, istinski srećan, bez obzira na okolnosti?

I šta bi vas učinilo srećnim na taj način.. to bi bila unutrašnja, tiha sreća, koja odoleva zubu vremena... sreća koja je stabilna bez obzira na dešavanja?

 

[сун]

Највероватније и сигурно - здравље мог детета и ништа више тако недодирљиво и да одолева зубу времена, промена, материјалном....
Једино вредно и сигурно за моју срећу....

 

[Џорџи]

Da ne pominjem zdravlje koje se podrazumeva..da zivim negde na moru i da putujem bez frke kolko imam para..pa da vidim gde bi trebalo ostati

 

[coviax1]

Ja sam najobičniji srećan čovek.Imam prilično sreće s porodicom,poslom,svakodnevnim životom,hobijima...To ne znači da sam zadovoljan!Zadovoljstvo kvare mnoge pojave i mnoge situacije prema kojima nisam dovoljno moćan...NEDORASTAO!

 

[capljara]

Ozi je na temi Filozofija citirao Sopenhauera.
U tom citatu se moze naci ne samo odgovor na ovo pitanje vec i smisao naseg postojanja , sto bi bila i ideja filozofije
Licno bih bio veoma srecan kada bi me delic tog zraka bar malo zakacio....ovako , srecan sam jer ne znam za bolje .

 

[Neistrazena]

Svi mi imamo svoje sopstvene vijugave životne puteve.. način razmišljanja i neko usmerenje...
Zato mislim da nema univerzalnog recepta za sreću.
Koliko puteva - toliko recepata...

No danas sam se pitala - da li je uopšte moguće u ovom materijalnom svetu (koji je kao takav pun prevrtljivosti i stalnih promena) biti stabilno srećan, istinski srećan, bez obzira na okolnosti?

I šta bi vas učinilo srećnim na taj način.. to bi bila unutrašnja, tiha sreća, koja odoleva zubu vremena... sreća koja je stabilna bez obzira na dešavanja?

Moguce je biti stabilno sretan cak i u nestabilnom zivotu tj.zivljenju, ali je nemoguce (meni) dosegnuti srecu na koja odoljeva svemu. To bi znacilo da sam sretna samim tim sto postojim i da mi je to dovoljno. A nije. Treba mi mir, spokoj u dusi. Tad osjecam srecu.

 

[hirajgoagain]

jao plasim se da kazem a tako bih rado rekla

pa vise je neki mir... ne moz biti u euforiji stalno kao sto neces ni patiti?

mir ili nemir???

sreca dakle ... sve imam super mi je... ali onda je dosadno?...

 

[сун]

Moguce je biti stabilno sretan cak i u nestabilnom zivotu tj.zivljenju, ali je nemoguce (meni) dosegnuti srecu na koja odoljeva svemu. To bi znacilo da sam sretna samim tim sto postojim i da mi je to dovoljno. A nije. Treba mi mir, spokoj u dusi. Tad osjecam srecu.

Управо то - срећа која одолева свему, лепо речено, е то је само здравље и родитељска љубав.

 

[Neistrazena]

Управо то - срећа која одолева свему, лепо речено, е то је само здравље и родитељска љубав.

Ne bih se vezala za zdravlje i/ili roditeljsku ljubav... To mi je poprilicno uslovljeno. Da, sretan si sto si zdrav, ali ne samo zato. Da, sretan si sto si roditelj i sto imas roditelje i sto dajes/primas tu vrstu ljubavi. Ali to ne donosi nuzno mir u dusi. Taj mir je osjecaj sigurnosti, spokoja. Ne ogleda se u zivotu bez bolesti, problema...nego mogucnosti da se suocis i nosis sa situacijom na realan nacin, optimistican. Tesko mi je objasniti...

 

[сун]

Ne bih se vezala za zdravlje i/ili roditeljsku ljubav... To mi je poprilicno uslovljeno. Da, sretan si sto si zdrav, ali ne samo zato. Da, sretan si sto si roditelj i sto imas roditelje i sto dajes/primas tu vrstu ljubavi. Ali to ne donosi nuzno mir u dusi. Taj mir je osjecaj sigurnosti, spokoja. Ne ogleda se u zivotu bez bolesti, problema...nego mogucnosti da se suocis i nosis sa situacijom na realan nacin, optimistican. Tesko mi je objasniti...

Другачије разумемо постављену тему..
Ја сам разумела једноставно, безусловна срећа коју не може нарушити ништа, новац, лоши људи, лоше вести, било шта...осећај спокоја, мира, унутрашњег испуњења, али безразложно, онако , искрено, спонтано, е, то је мој осећај описан, горе.
А бити задовољан само с том врстом среће је немогуће, имамо сви ми амбиција, па , живимо ове животе, боримо се и то је нормално.

 

[capljara]

Ne bih se vezala za zdravlje i/ili roditeljsku ljubav... To mi je poprilicno uslovljeno. Da, sretan si sto si zdrav, ali ne samo zato. Da, sretan si sto si roditelj i sto imas roditelje i sto dajes/primas tu vrstu ljubavi. Ali to ne donosi nuzno mir u dusi. Taj mir je osjecaj sigurnosti, spokoja. Ne ogleda se u zivotu bez bolesti, problema...nego mogucnosti da se suocis i nosis sa situacijom na realan nacin, optimistican. Tesko mi je objasniti...

Sustina je da : Sto vise znas manje si srecan. Pocnes da razmislas na osnovu cega gradis optimizam . Realno stavis na vagu pa sta prevagne....Sto budes vise razmisljala " teg " ce te vuci ka pesimizmu .

 

[Neistrazena]

Sustina je da : Sto vise znas manje si srecan. Pocnes da razmislas na osnovu cega gradis optimizam . Realno stavis na vagu pa sta prevagne....Sto budes vise razmisljala " teg " ce te vuci ka pesimizmu .

Optimistican stav mi ima uporiste u licnom zadovoljstvu i snazi. Sklona sam pretjeranom analiziranju koje, slazem se, zna voditi u pesimizam. Ali onda optimisticno odlucis da ces filtrirati informacije. Da, ima tu zablude, iluzije...jer naravno da neke stvari ne mozes izbjeci. Ali kao sto uvijek ima bolje (pa pesimisticno jadikujes) tako ima i gore (pa optimisticno odahnes i nadas se boljem).

 

[Neistrazena]

Ala mudrujem u ove kasne sate! Sutra kad procitam ima da se lupim po glavi

 

[Дади]

Svi mi imamo svoje sopstvene vijugave životne puteve.. način razmišljanja i neko usmerenje...
Zato mislim da nema univerzalnog recepta za sreću.
Koliko puteva - toliko recepata...

No danas sam se pitala - da li je uopšte moguće u ovom materijalnom svetu (koji je kao takav pun prevrtljivosti i stalnih promena) biti stabilno srećan, istinski srećan, bez obzira na okolnosti?

I šta bi vas učinilo srećnim na taj način.. to bi bila unutrašnja, tiha sreća, koja odoleva zubu vremena... sreća koja je stabilna bez obzira na dešavanja?

U tome i jeste stvar...dugo sam razmišljao šta da napišem ovde Valerija..a onda sam shvatio..pa to i jeste suština...to i jeste moja istinska sreća u ovom materijalnom svetu...ja već jesam istinski srećan...jer imam svoj mozak ...volim način na koji kapiram...volim putanju kuda me moje razmišljanje vodi...srećan sam što mogu da ga unapredim...što dolazim do raznih saznanja...svestan sam što polako počinjem da kapiram svet oko mene...istinska sreća u materijalnom svetu je duhovna, intelektualna...neopipljiva...stanje sreće samom sebi stvaram svojim razmišljanjem...ja sam ustvari jako srećna osoba
hvala na temi, divna je! A i ništa manje nisam očekivao od tebe

 

[čedina_zebra]

Sreća, redovno neuspešan zahvat na ljudskome mozgu.

 

[louiskrstic]

U svakom od nas je usadjena potreba da tragamo za višim stadijumom sreće. Nijedan usputni stadijum nije za negiranje ali uvek duboko u svakom biću ostaje taj osećaj da postoji nešto više, nešto još ne otkriveno.
To je mučilo i bivšeg kralja,

http://forum.krstarica.com/showthread.php/476014-Lak%C5%A1e-je-razumeti-ludaka-nego-Boga?p=18186727#post18186727

Kao duhovna bića, Duše, nikada nećemo naći tu konačnu i najvišeg stadijuma sreću sve dok ne realizujemo sebe, svoju duhovnu prirodu i svoj puni duhovni potencijal.
Tek kada ostvarimo unutarnji kontakt sa "Živom Vodom" Duhom ili Svetim Duhom počinje naša prava i svesna realizacija. Tada na poteškoće i probleme više ne gledamo kao na nešto što ometa našu sreću već nešto što nas ojačava i priprema da možemo nositi svoju sreću...

Taj unutarnji osećaj žene (devojke) uvek imaju jače izraženim dok je kod muškaraca više blokiran ili manje razvijen (nažalost).

 

[Borac za prava zivotinja]

Između sreće i iluzije tanka je granica.
Ali, recimo da sreću prepoznajem po osećanju duhovne ispunjenosti. Srećna sam kada pogledam svoju decu pa mi se srce napumpa ponosom, i kada vidim da sam ja prisutna u nečijim srcima, kada radim ono što volim, i kada sebe nateram da zavolim da radim ono što inače ne volim; kada, nakon svega obavljenog i dovršenog, dokoličarim i primetim lepotu u do juče sasvim običnim stvarima. Srećna sam čak i kada osetim usamljenost, zato što nije došla kao rezultat nerauzumevanja okoline, već je to luksuz koji sama biram. Posle sam nesrećna - kada ustanovim da sam, u trenucima povlačenja, nekom nedostajala.
90% vremena i života sam srećna, 10% namerno kvarim svoju sreću kako se ne bih razmazila.

 

[gost 216949]

Osecaj koji zovemo srecom je nesto sto smo izgradili u prvim danima svog zivota, prvom spoznajom da smo tu. Srecan je svako ko vidi u najneprijatnijoj sutuaciji izlaz i dobro u tome. Neko to moze nazvati i optimizmom. Ali bez optimizma ne postoji sreca

 

[faraonn]

...biti sretan je čežnja a, nesreća je postići zahtjeve koje Sreća uslovljava...

 

[Plutarh]

Svi mi imamo svoje sopstvene vijugave životne puteve.. način razmišljanja i neko usmerenje...
Zato mislim da nema univerzalnog recepta za sreću.
Koliko puteva - toliko recepata...

No danas sam se pitala - da li je uopšte moguće u ovom materijalnom svetu (koji je kao takav pun prevrtljivosti i stalnih promena) biti stabilno srećan, istinski srećan, bez obzira na okolnosti?

I šta bi vas učinilo srećnim na taj način.. to bi bila unutrašnja, tiha sreća, koja odoleva zubu vremena... sreća koja je stabilna bez obzira na dešavanja?

Vi moderni mislite da niko nista ne zna o drugima, pa zato i sami sebe izludjujete.
Ali da bi se sreca postigla treba je i htjeti. Samo od sebe nista ne dolazi.
Htijenje se opet ne moze kupiti, a radom se moze izgubiti.

Kad opet budete bili u stanju da odate pocasti junackim ljudima, a jedino su oni istinski izraz htijenja, onda ce vam se povratiti i izludjela glava, pa necete misliti da svako za sebe sve mora ponovo da otkrije i to svako na svoj nacin.
Dakle, pocetno pitanje u sebi sadrzi kontradikciju: "Da li svako svojim putem stize do srece?" - Ne!
"Da li se u materijaliziranom drustvu dolazi do srece?" - Naprotiv! Takvo drustvo je izumiruce.

Svi odgovori vode prema Rimu: "Sreca je u sjenci maceva!"

 

[123loncar]

Vi moderni mislite da niko nista ne zna o drugima, pa zato i sami sebe izludjujete.
Ali da bi se sreca postigla treba je i htjeti. Samo od sebe nista ne dolazi.
Htijenje se opet ne moze kupiti, a radom se moze izgubiti.

Kad opet budete bili u stanju da odate pocasti junackim ljudima, a jedino su oni istinski izraz htijenja, onda ce vam se povratiti i izludjela glava, pa necete misliti da svako za sebe sve mora ponovo da otkrije i to svako na svoj nacin.
Dakle, pocetno pitanje u sebi sadrzi kontradikciju: "Da li svako svojim putem stize do srece?" - Ne!
"Da li se u materijaliziranom drustvu dolazi do srece?" - Naprotiv! Takvo drustvo je izumiruce.

Svi odgovori vode prema Rimu: "Sreca je u sjenci maceva!"

...ej moj prijatelju, milenijum ipo nijedan put više ne ide za Rim ... više glupost nema kud iz Rima ... to jedino Savle prekrst nije znao , pa skonča kao Pavle na trgu krvavog Rima ... danas svi putevi vode do očovečenja .... možda je srećan onaj što se očoveči ..

 

[dobra predskazanja]

na srecu itekako uticu spoljni faktori (srece bez poklapanja spoljnih faktora nema), makar to bile i sitnice. problem je kada coveka samo krupne stvari cine srecnim.
ne znam sta vise da napisem- sreca povlaci stavranje osecaja ispunjenost, a ispunjenost povlaci srecu.

 

[123loncar]

...mislim da nešto ne valja sa pojmom sreća , kako se ovde definiše ... neki tvrde da je sreća samo u zdravlju - ostalo je nebitno ... neki zdravi tvrde da je đžaba zdravlja bez ljubavi i razumevanja ... neki pak vide sreću u novcu .. drugi u vlasti nad svetinom ... treći u svemu tome i hošte u dobroj hrani .... i tako od jednog do drugog pojam sreće poprima različita značenja ... neko pak tvrdi da je sreća u neznanju ..
...ako pokušamo sve to ( i ono nepomenuto ) da strpamo u pojam sreće , videćemo da nekako ne ide ... mnogo štošta mnogo toga izbacuje kao sopstvenu suprotnost ----- a sam pojam mora biti integralan ( u smislu sveobuhvatnosti ) i univerzalan za sve i svašta - kao u da obuhvati svaku razumnu stvar koja izaziva takozvanu sreću kod bilo koga ( kako kod neukog tako i kod mudeog ) ...
...pa ako se ovako nešto želi od tog pojma ; onda zadovoljstva se moraju izbaciti iz njega .... neko je snečim po svom razumu srećan a drugi je po svom nesrećan ( recimo neko je srećan dok liže med , pak drugi je nesrećan ; kao što je primera radi bolestan čovek od šećerne bolesti nesrećan ili pak ljubitelj lju7tog ili pak gorkog ) ....recimo neko je zadovoljan i srećan sa svojom starošću ; dok većina nije -- isto tako biva i sa mladošću .... recimo , neko je srećan sa upravo stečenim bogastvom , a ima takvih koji su nesrećni ( recimo oni koji su porobljeni baš zbog tog bogastva ) ....
.. dakle , zasigurno sve ovo što trpamo u pojam sreće , njemu ne pripada ; već većina tih stvari obuhvaćena je pojmovima zadovoljstvo i nezadovoljstvo ...
... i sve što više razmišljam o ovom pojmu ; sve me više razmišljanje odvodi na moju raspravu o pojmovima lepo i dobro ... naime , došao sam do zaključka da ovi pojmovi su takvi da im ne možemo ništa dodati ili pak oduzeti - kao što možemo dodati ili pak oduzeti korisnom i dopadljivom ... dakle , samo je lepo i dobro ono što je tvorčevo delo (prostor - kosmos ; svekretanje u njemu i život iz svekretačkog toka )... dakle , deo onog što je posledica ovog može biti dopadljiv i koristan svemu i svakom razumnom ; a ostatak je rzžan i nekoristan svakom razumnom .... stoga , izvlačim zaključak , da mi možemo biti samo zadovoljni ili pak nezadovoljni kad trpimo posledice ružnog i štetnog ...dakle , srećan je tvorac svekreta ....kao i oni retki koji vide takovu sreću - jer videše lepotu i dobrotu tvorčevog dela ... ili ja grešim ...

 

[coviax1]

Jeste,Lončaru...Estetika i etika kriju ključeve sreće,ali i konkretne stvari tzv.fetiši privrženosti ženama! Otkud toliko srećnih žena u šopingu!?
Tebi i Zlozi (omladinci) svaki dan s dosta srećnih trenutaka kad vas serotonin preplavljuje...Ne valja previše i prečesto jer posle slede suze i depresije (kontra pražnjenja...)

 

[wihor]

kad pitanja pocnu da zvuce ko eho.