Ovogodišnju 56. Bitef je imao moto “Mi junaci rada svog”…
Glavni program je prikazao devet predstava iz različitih zemalja sveta, uz prateći program koji je bio tradicionalno bogat…
U dane Bitefa posetilo nas je 500 gostiju iz različitih teatara sveta koji su predstavljali platformu za povećanje međunarodne vidljivosti domaćeg pozorišta I njihov plasman u inostranstvo.
Žiri 56. Bitefa je bio:
Predstava Prolog, tj. predstava “(Nije) kraj sveta” iz Nemačke je prva predstava glavnog programa, koja se ovog Bitefa nadovezala na ekološku problematiku prošlogodišnjeg Bitefa… pa smo videli da se struja za predstavu proizvodi na bini tokom izvođenja sa dva specijalna bicikla…
Predstava je odigrana na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu
O predstavi:
Arktičke ledene kape se otapaju, temperatura okeana raste, šume gutaju požari. Nešto se mora učiniti, to je jasno. Ali kako da se nadamo da će se nešto promeniti kad stalno ponavljamo iste greške? Novi tekst Kris Buš tiče se klimatskih promena. Kroz pitanja klase, patrijarhata i kolonijalizma, tekst ispituje „hiperobjekat“ klimatske promene koji je preširok da bi bio obrađen u celosti, mada je utkan u svaku sferu našeg života. Predstavu ne odlikuje jedan linearni narativ već se sastoji od fragmenata stotina mogućih linearnih narativa. Kroz rasparčanu mozaičku strukturu, gledaoci imaju priliku da traže uzroke i posledice i da stvaraju sopstvene narative. Berlin 2021: Dr Ana Fogel se bori za posao svog života, za mesto postdoktoranda na institutu čuvene ekspertkinje za klimatske promene, profesorke Ute Oberdorf. Kroz mnogobrojne varijacije sitnih pojedinosti tokom razgovora za posao, tekst ispituje način na koji male promene u sadašnjosti mogu da izvrše veliki uticaj na budućnost. U pauzama narativa: 80.000 godina stara kolonija drveća, parenje polarnih medveda i grizlija kojima preti istrebljenje, besmrtne meduze i trilion barela sirove nafte. Pominju se i ružičasti sneg, usvojeni orangutan i jedan narod doveden do ivice nestanka. Postoji neopisivo veliki broj načina da se ova priča ispriča, ali neki načini vode u stranputicu, dok bi drugi mogli dovesti do rešenja.
Ovo je prva drama koju je mlada britanska spisateljica Kris Buš napisala za produkciju Kejti Mičel.
Predstava iz Belgije je svečano otvorila 56. Bitef na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
O predstavi:
Plesnom predstavom Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima Jan Martens se prvi put okreće velikoj pozornici. Reč je o predstavi o moći što snagu crpi iz raskoraka, a koju izvodi sedamnaestočlani, atipični baletski ansambl, sačinjen od jedinstvenih ličnosti.
Plesači tragaju za sopstvenim glasom kako unutar plesa tako i van njega, pokušavajući da pronađu idiom kojim bi im savršeno pristajao. Jedan po jedan, oni zauzimaju svoje mesto na pozornici, pritom ne sputavajući ostale. U pitanju je vežba osvajanja prostora bez zauzimanja tuđeg mesta pod reflektorima.
Ova bogata predstava ne libi se da dosegne ekstazu. U doba ekstremne polarizacije, ova grupa se lišava društvenih dogmi kako bi potvrdila postojanje čitavog niza raznih identiteta i prigrlila ih. Oni su hrabro svoji - kako u životu tako i u umetnosti - a pozornica im je ideološki poligon. Muzika koja ih prati sastoji se od protestnih pesama koje pripadaju raznim razdobljima - od Henrika Goreckog, preko Maksa Rouča i Ebi Linkoln do Kej Tempest.
Predstava “Gardien party” nam dolazi iz Francuske… interesantno je da u predstavi igraju naturščici, sve sami čuvari u različitim muzejima sveta, tako da se mogu čuti razni jezici na kojima nam se obraćaju..
O predstavi:
Naslov predstave Gardien Party ne može da se prevede a da se ne izgubi njegov smisao koji leži u igri reči: ovo nije „vrtna zabava“ (garden party), već doslovno zabava čuvara, i to ne bilo kojih već čuvara muzeja. Ovaj projekat francuskih autora Valeri Mrežan i Muhameda el Hatiba oblik je dokumentarnog i devised pozorišta, onog koje se zasniva na građi iz života samih njegovih autora i/ili izvođača. U ovom slučaju to su šest čuvara velikih svetskih muzeja iz Pariza, Marseja, Sankt Peterburga, Stokholma i Njujorka (dvoje njih), čije ispovesti o njihovom poslu, vlastitom odnosu prema delima koja čuvaju, instituciji muzeja i životnim ambicijama i porazima (neki od njih su prekvalifikovani za ovaj posao i u njemu se zatekli nesrećnim sticajem okolnosti), čine materijal ove tople, tužne, pametne i duhovite predstave. Ona se uvek izvodi pred praznim muzejskim zidom ispred kog je niz čuvarskih stolica, a koji će se postepeno ispuniti omiljenim umetničkim delima naših junaka, tih nepravedno ignorisanih muzejskih anđela čuvara.
Oni nisu daleko, budno motre na nas dok razgledamo. Dela su uvek osetljiva, izložena neodgovornoj želji mnogih posetilaca da ih dodirnu, da prokomentarišu, izložena tumačenjima, opasnosti da budu oštećena ili ukradena. Zadatak čuvara i supervizora je da umetnička dela zaštite od ovih opasnosti. Oni sve vide i sve čuju, bivajući ponekad izloženi kritici načina na koji su dela predstavljena, kao da oni za to snose odgovornost. Moraju istovremeno da budu i prisutni i diskretni, i na oprezu i uslužni.
Predstava je odigrana u Istorijskom muzeju Srbije.
Predstava “Tihuana” nam je stigla iz Meksika…
Tihuana je solo performans poznatog meksičkog glumca i autora dosad poznatog kao Lazaro Gabino Rodrigez; on, naime, i svoj život tretira kao performans, proces neprestane transformacije identiteta, a što se ogleda i u promenama imena i u promenama fizičkog izgleda. Takva umetnička i životna poetika je i u osnovi njegovog projekta Tihuana. Pod lažnim identitetom preselio se u istoimeni meksički grad, iznajmio sobicu u nekoj faveli i zaposlio u lokalnoj fabrici, a sve zato da bi proverio može li radnik u Meksiku da živi od minimalca (preračunata u EU valutu, dnevnica mu je bila oko jedan evro). Ovaj performans, koji se po formi može odrediti kao „predstava-predavanje“, Rodrigezovo je performativno arhiviranje i rekonstruisanje tog eksperimenta koji je pokušao da sprovede u realnom životu.
O predstavi
Tihuana je predstava zasnovana na eksperimentu Lazara Gabina Rodrigeza, koji je na šest meseci napustio svoj život u Meksiko Sitiju da bi radio na fabričkoj traci u Tihuani, gradu na granici sa Sjedinjenim Američkim Državama. Uzevši lažni identitet, počeo je da nosi lažne brkove, prekinuo kontakte sa porodicom, prijateljima i kolegama, i počeo da radi za minimalni lični dohodak koji, prema meksičkom ustavu, „treba da može da pokrije normalne materijalne, kulturne i društvene potrebe glave porodice, kao i da deci obezbedi obavezno školovanje“. U realnosti, neoženjenom, pothranjenom mesečaru poput „Santjaga Ramireza“ gotovo je nemoguće da preživi. To je uloga koju Rodrigez naivno prihvata i zbog toga, kao i nekoliko miliona meksičkih radnika u inostranim kompanijama, plaća cenu koju nameće slobodna trgovina i profit kompanija u pograničnoj regiji, a koje na bezočan način iz njih isisavaju i radnu i životnu snagu. Uskoro, međutim, on počinje da oseća moralnu dilemu jer i njegove kolege, a i porodica njegovog stanodavca, veruju radniku „Santjagu Ramirezu“, iako su svi, zapravo, žrtve umetnika koji pripada srednjoj klasi i koji, preko njih, prikuplja materijal za pozorišnu predstavu.
Tihuana je deo šire političke i društvene panorame pod nazivom Demokratija u Meksiku (1965-) koja bi trebalo da se sastoji od 32 dela - po jedan za svaku od meksičkih saveznih država…
Predstava je odigrana u Narodnom pozorištu u Beogradu, na sceni “Raša Plaović”
Ovo je domaća predstava o masovnom egzilu srpskih lekara u Nemačku…
O predstavi
Predstava Dr Auslender (Made for Germany) tematizuje iskustvo ekonomskih migracija i pokušava da uspostavi narativ o njihovom kontinuitetu. Kao glavni akteri pojavljuju se medicinski radnici, koji bez obzira na stepen obrazovanja i godine života uče jezik i sele se u Nemačku. Ove migracije su utemeljene u sadašnjem trenutku, one su tačke iz kojih se posmatraju i druge ekonomske migracije. Deo materijala predstave je zasnovan na intervjuima sa 13 medicinskih radnika iz postjugoslovenskih zemalja, različitih specijalizacija, ali i nivoa stručne spreme, od kojih je većina već u Nemačkoj, a neki su u procesu odlaska. Pored ovih dokumentarnih priča, predstava kao dramaturško-scensku građu uzima i jedan istorijski događaj s kraja 20. veka i pripovesti o gastarbajterima i prekookeanskim migracijama.
Mesto igranja predstave je Medicinski fakultet u Beogradu, Institut za anatomiju, amfiteatar…
Predstava o radnim pravima žena dolazi iz Srbije…
O predstavi
Žene i rad - tema je u fokusu projekta Svet bez žena. Autorke polaze od istraživanja strukturalnih nejednakosti u srpskom pozorištu: neravnopravnosti žena, nejednakih nadnica, normalizovanog nasilja, reprodukcije patrijarhalnih kapitalističkih obrazaca, i dolaze do pitanja: „Ko ima pravo da radi, u kojim uslovima i koliko da bude plaćen za svoj rad?“ Predstava preispituje koji su uopšte dometi angažovane umetnosti danas, kao i na koji način ljubav (prema umetnosti) predstavlja najpodmukliji izvor društvene represije.
Iako sa svojim zakonitostima, specifičnostima i statusom deluje da je izmešteno iz „normalnog“ života, pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese. Stoga se pitanje žena i rada ne tretira samo u okviru pozorišnog konteksta, već kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika. Ako u pozorištu, u kom zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu? Predstava ide izvan prebrojavanja, kvota i okvira liberalnog feminizma, pokušavajući da otvori prostor za zamišljanje političkih i afektivnih akcija koje intervenišu u postojeći sistem i strukture nejednakosti. Možemo li ponovo da zamislimo sindikalnu borbu u teatru? A sindikat žena? Šta ako bi žene u teatru stupile u generalni štrajk? Da li bi to bilo zbog niskih plata ili zbog seksizma i mizoginije kojima su neprestano izložene? Slalom kroz ove teme vodi nas do pokušaja traganja za novim jezikom, koji je i politički, i pozorišni i poetski - novi jezik žena, rada i levice za dane koji dolaze.
Predstava se odigrala u Centru za kulturnu dekontaminaciju...
Glavni program je prikazao devet predstava iz različitih zemalja sveta, uz prateći program koji je bio tradicionalno bogat…
U dane Bitefa posetilo nas je 500 gostiju iz različitih teatara sveta koji su predstavljali platformu za povećanje međunarodne vidljivosti domaćeg pozorišta I njihov plasman u inostranstvo.
Žiri 56. Bitefa je bio:
- Stefani Karp – predsednica žirija, Nemačka, dramaturg i pozorišni kustos
- Kristina Dosel – Nemačka, pozorišna kritičarka
- Selma Spahić – BiH, rediteljka
- Vanja Ejdus – Srbija, glumica
- Dino Pešut – Hrvatska, pisac I dramaturg
Predstava Prolog, tj. predstava “(Nije) kraj sveta” iz Nemačke je prva predstava glavnog programa, koja se ovog Bitefa nadovezala na ekološku problematiku prošlogodišnjeg Bitefa… pa smo videli da se struja za predstavu proizvodi na bini tokom izvođenja sa dva specijalna bicikla…
Predstava je odigrana na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu
O predstavi:
Arktičke ledene kape se otapaju, temperatura okeana raste, šume gutaju požari. Nešto se mora učiniti, to je jasno. Ali kako da se nadamo da će se nešto promeniti kad stalno ponavljamo iste greške? Novi tekst Kris Buš tiče se klimatskih promena. Kroz pitanja klase, patrijarhata i kolonijalizma, tekst ispituje „hiperobjekat“ klimatske promene koji je preširok da bi bio obrađen u celosti, mada je utkan u svaku sferu našeg života. Predstavu ne odlikuje jedan linearni narativ već se sastoji od fragmenata stotina mogućih linearnih narativa. Kroz rasparčanu mozaičku strukturu, gledaoci imaju priliku da traže uzroke i posledice i da stvaraju sopstvene narative. Berlin 2021: Dr Ana Fogel se bori za posao svog života, za mesto postdoktoranda na institutu čuvene ekspertkinje za klimatske promene, profesorke Ute Oberdorf. Kroz mnogobrojne varijacije sitnih pojedinosti tokom razgovora za posao, tekst ispituje način na koji male promene u sadašnjosti mogu da izvrše veliki uticaj na budućnost. U pauzama narativa: 80.000 godina stara kolonija drveća, parenje polarnih medveda i grizlija kojima preti istrebljenje, besmrtne meduze i trilion barela sirove nafte. Pominju se i ružičasti sneg, usvojeni orangutan i jedan narod doveden do ivice nestanka. Postoji neopisivo veliki broj načina da se ova priča ispriča, ali neki načini vode u stranputicu, dok bi drugi mogli dovesti do rešenja.
Ovo je prva drama koju je mlada britanska spisateljica Kris Buš napisala za produkciju Kejti Mičel.
Predstava iz Belgije je svečano otvorila 56. Bitef na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
O predstavi:
Plesnom predstavom Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima Jan Martens se prvi put okreće velikoj pozornici. Reč je o predstavi o moći što snagu crpi iz raskoraka, a koju izvodi sedamnaestočlani, atipični baletski ansambl, sačinjen od jedinstvenih ličnosti.
Plesači tragaju za sopstvenim glasom kako unutar plesa tako i van njega, pokušavajući da pronađu idiom kojim bi im savršeno pristajao. Jedan po jedan, oni zauzimaju svoje mesto na pozornici, pritom ne sputavajući ostale. U pitanju je vežba osvajanja prostora bez zauzimanja tuđeg mesta pod reflektorima.
Ova bogata predstava ne libi se da dosegne ekstazu. U doba ekstremne polarizacije, ova grupa se lišava društvenih dogmi kako bi potvrdila postojanje čitavog niza raznih identiteta i prigrlila ih. Oni su hrabro svoji - kako u životu tako i u umetnosti - a pozornica im je ideološki poligon. Muzika koja ih prati sastoji se od protestnih pesama koje pripadaju raznim razdobljima - od Henrika Goreckog, preko Maksa Rouča i Ebi Linkoln do Kej Tempest.
Predstava “Gardien party” nam dolazi iz Francuske… interesantno je da u predstavi igraju naturščici, sve sami čuvari u različitim muzejima sveta, tako da se mogu čuti razni jezici na kojima nam se obraćaju..
O predstavi:
Naslov predstave Gardien Party ne može da se prevede a da se ne izgubi njegov smisao koji leži u igri reči: ovo nije „vrtna zabava“ (garden party), već doslovno zabava čuvara, i to ne bilo kojih već čuvara muzeja. Ovaj projekat francuskih autora Valeri Mrežan i Muhameda el Hatiba oblik je dokumentarnog i devised pozorišta, onog koje se zasniva na građi iz života samih njegovih autora i/ili izvođača. U ovom slučaju to su šest čuvara velikih svetskih muzeja iz Pariza, Marseja, Sankt Peterburga, Stokholma i Njujorka (dvoje njih), čije ispovesti o njihovom poslu, vlastitom odnosu prema delima koja čuvaju, instituciji muzeja i životnim ambicijama i porazima (neki od njih su prekvalifikovani za ovaj posao i u njemu se zatekli nesrećnim sticajem okolnosti), čine materijal ove tople, tužne, pametne i duhovite predstave. Ona se uvek izvodi pred praznim muzejskim zidom ispred kog je niz čuvarskih stolica, a koji će se postepeno ispuniti omiljenim umetničkim delima naših junaka, tih nepravedno ignorisanih muzejskih anđela čuvara.
Oni nisu daleko, budno motre na nas dok razgledamo. Dela su uvek osetljiva, izložena neodgovornoj želji mnogih posetilaca da ih dodirnu, da prokomentarišu, izložena tumačenjima, opasnosti da budu oštećena ili ukradena. Zadatak čuvara i supervizora je da umetnička dela zaštite od ovih opasnosti. Oni sve vide i sve čuju, bivajući ponekad izloženi kritici načina na koji su dela predstavljena, kao da oni za to snose odgovornost. Moraju istovremeno da budu i prisutni i diskretni, i na oprezu i uslužni.
Predstava je odigrana u Istorijskom muzeju Srbije.
Predstava “Tihuana” nam je stigla iz Meksika…
Tihuana je solo performans poznatog meksičkog glumca i autora dosad poznatog kao Lazaro Gabino Rodrigez; on, naime, i svoj život tretira kao performans, proces neprestane transformacije identiteta, a što se ogleda i u promenama imena i u promenama fizičkog izgleda. Takva umetnička i životna poetika je i u osnovi njegovog projekta Tihuana. Pod lažnim identitetom preselio se u istoimeni meksički grad, iznajmio sobicu u nekoj faveli i zaposlio u lokalnoj fabrici, a sve zato da bi proverio može li radnik u Meksiku da živi od minimalca (preračunata u EU valutu, dnevnica mu je bila oko jedan evro). Ovaj performans, koji se po formi može odrediti kao „predstava-predavanje“, Rodrigezovo je performativno arhiviranje i rekonstruisanje tog eksperimenta koji je pokušao da sprovede u realnom životu.
O predstavi
Tihuana je predstava zasnovana na eksperimentu Lazara Gabina Rodrigeza, koji je na šest meseci napustio svoj život u Meksiko Sitiju da bi radio na fabričkoj traci u Tihuani, gradu na granici sa Sjedinjenim Američkim Državama. Uzevši lažni identitet, počeo je da nosi lažne brkove, prekinuo kontakte sa porodicom, prijateljima i kolegama, i počeo da radi za minimalni lični dohodak koji, prema meksičkom ustavu, „treba da može da pokrije normalne materijalne, kulturne i društvene potrebe glave porodice, kao i da deci obezbedi obavezno školovanje“. U realnosti, neoženjenom, pothranjenom mesečaru poput „Santjaga Ramireza“ gotovo je nemoguće da preživi. To je uloga koju Rodrigez naivno prihvata i zbog toga, kao i nekoliko miliona meksičkih radnika u inostranim kompanijama, plaća cenu koju nameće slobodna trgovina i profit kompanija u pograničnoj regiji, a koje na bezočan način iz njih isisavaju i radnu i životnu snagu. Uskoro, međutim, on počinje da oseća moralnu dilemu jer i njegove kolege, a i porodica njegovog stanodavca, veruju radniku „Santjagu Ramirezu“, iako su svi, zapravo, žrtve umetnika koji pripada srednjoj klasi i koji, preko njih, prikuplja materijal za pozorišnu predstavu.
Tihuana je deo šire političke i društvene panorame pod nazivom Demokratija u Meksiku (1965-) koja bi trebalo da se sastoji od 32 dela - po jedan za svaku od meksičkih saveznih država…
Predstava je odigrana u Narodnom pozorištu u Beogradu, na sceni “Raša Plaović”
Ovo je domaća predstava o masovnom egzilu srpskih lekara u Nemačku…
O predstavi
Predstava Dr Auslender (Made for Germany) tematizuje iskustvo ekonomskih migracija i pokušava da uspostavi narativ o njihovom kontinuitetu. Kao glavni akteri pojavljuju se medicinski radnici, koji bez obzira na stepen obrazovanja i godine života uče jezik i sele se u Nemačku. Ove migracije su utemeljene u sadašnjem trenutku, one su tačke iz kojih se posmatraju i druge ekonomske migracije. Deo materijala predstave je zasnovan na intervjuima sa 13 medicinskih radnika iz postjugoslovenskih zemalja, različitih specijalizacija, ali i nivoa stručne spreme, od kojih je većina već u Nemačkoj, a neki su u procesu odlaska. Pored ovih dokumentarnih priča, predstava kao dramaturško-scensku građu uzima i jedan istorijski događaj s kraja 20. veka i pripovesti o gastarbajterima i prekookeanskim migracijama.
Mesto igranja predstave je Medicinski fakultet u Beogradu, Institut za anatomiju, amfiteatar…
Predstava o radnim pravima žena dolazi iz Srbije…
O predstavi
Žene i rad - tema je u fokusu projekta Svet bez žena. Autorke polaze od istraživanja strukturalnih nejednakosti u srpskom pozorištu: neravnopravnosti žena, nejednakih nadnica, normalizovanog nasilja, reprodukcije patrijarhalnih kapitalističkih obrazaca, i dolaze do pitanja: „Ko ima pravo da radi, u kojim uslovima i koliko da bude plaćen za svoj rad?“ Predstava preispituje koji su uopšte dometi angažovane umetnosti danas, kao i na koji način ljubav (prema umetnosti) predstavlja najpodmukliji izvor društvene represije.
Iako sa svojim zakonitostima, specifičnostima i statusom deluje da je izmešteno iz „normalnog“ života, pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese. Stoga se pitanje žena i rada ne tretira samo u okviru pozorišnog konteksta, već kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika. Ako u pozorištu, u kom zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu? Predstava ide izvan prebrojavanja, kvota i okvira liberalnog feminizma, pokušavajući da otvori prostor za zamišljanje političkih i afektivnih akcija koje intervenišu u postojeći sistem i strukture nejednakosti. Možemo li ponovo da zamislimo sindikalnu borbu u teatru? A sindikat žena? Šta ako bi žene u teatru stupile u generalni štrajk? Da li bi to bilo zbog niskih plata ili zbog seksizma i mizoginije kojima su neprestano izložene? Slalom kroz ove teme vodi nas do pokušaja traganja za novim jezikom, koji je i politički, i pozorišni i poetski - novi jezik žena, rada i levice za dane koji dolaze.
Predstava se odigrala u Centru za kulturnu dekontaminaciju...
