Ene, nisam Mira Markovićali ću napisati :"Bilo je to ovako" i time odgovoriti napitanje koje je pre 20.-tak godina mnogima bilo enigma. Jer sva JKPsu porodična preduzeća. Mislim u smislu zaposlenih koji nisurukovodioci. I rukovodeći kadar stupa na scenu po nekimpravilima..... Ali vratimo se tome kako sam pre 20 i kusur godinadobio posao u ovom preduzeću. .
Dakleu avgustu 2000.-te dobijem informaciju od jedne žene da miLjermontovoj ulici u zgradi MUP-a zakazan razgovor sa izvesnimMajorom. I to u vezi mog zaposlenja, da ponesem sve diplome i ostalošto se prilaže prilikom zasnivanja radnog odnosa. I kako rečeno,tako i učinjebo. I obučem košulju, sako pantalone i nazujemizglancane cipele. Kravatu sam nosio dok i uniformu, a opet ću kadarešim da se besim. (mada imajući u vidu kilažu moraću da sepotrudim tražeći odgovarajuće drvo...)
Ina tom razgovoru mi G. Major reši životno pitanje nazvavši nekogdirektora u Čistoći i kratko najavivši moj dolazak.
Idođem tako napirlitan kod tadašnjeg pomoćnika ili zamenikaGeneralnog direktora. Počeo čovek gleda papire koje sam doneo ireče : "Nismo još počeli avionima da odnosimo đubre, ali ito je u perspektivi." (po zanimanju sam Vazduhoplovnitehničar-mehaničar za Instrumentalnu Radio Elektroniku). Alinastavi , i dalje gledajući papire koje donesoh :"Struja naavionu, struja na kamionu – sve je to struja. ". I tako sampočeo propalu karijeru autoelektričara druge grupe. I tako sam pre20 i sitan kusur godina započeo svoj radni vek u čistoći. Ali odsvih so sada provedenih dana, savest mi nalaže da izdvojim nekeGodišnji odmori, Državni praznici, Vikendi pa čak i bolovanja. Uto ime Živeli!
Dakleu avgustu 2000.-te dobijem informaciju od jedne žene da miLjermontovoj ulici u zgradi MUP-a zakazan razgovor sa izvesnimMajorom. I to u vezi mog zaposlenja, da ponesem sve diplome i ostalošto se prilaže prilikom zasnivanja radnog odnosa. I kako rečeno,tako i učinjebo. I obučem košulju, sako pantalone i nazujemizglancane cipele. Kravatu sam nosio dok i uniformu, a opet ću kadarešim da se besim. (mada imajući u vidu kilažu moraću da sepotrudim tražeći odgovarajuće drvo...)
Ina tom razgovoru mi G. Major reši životno pitanje nazvavši nekogdirektora u Čistoći i kratko najavivši moj dolazak.
Idođem tako napirlitan kod tadašnjeg pomoćnika ili zamenikaGeneralnog direktora. Počeo čovek gleda papire koje sam doneo ireče : "Nismo još počeli avionima da odnosimo đubre, ali ito je u perspektivi." (po zanimanju sam Vazduhoplovnitehničar-mehaničar za Instrumentalnu Radio Elektroniku). Alinastavi , i dalje gledajući papire koje donesoh :"Struja naavionu, struja na kamionu – sve je to struja. ". I tako sampočeo propalu karijeru autoelektričara druge grupe. I tako sam pre20 i sitan kusur godina započeo svoj radni vek u čistoći. Ali odsvih so sada provedenih dana, savest mi nalaže da izdvojim nekeGodišnji odmori, Državni praznici, Vikendi pa čak i bolovanja. Uto ime Živeli!
