BILI U BRAKU ILI NE, OVO BI TREBALI PROČITATI

[Alexandra1]

"Kad sam te noći stigao kući, dok je moja
žena servirala večeru, primio sam je za ruku
i rekao: Moram ti nešto reći. Sjela je i jela u
tišini.Primijetio sam bol u njenim očima.
Odjednom nisam znao kako otvoriti usta. Ali
morao sam joj dati do znanja što mislim.
Želim razvod, rekao sam smireno. Nije
izgledala iznervirano mojim riječima, nego
me tiho... upitala: Zašto? Izbjegavao sam
njezino pitanje. To ju je razljutilo. Odbacila
je pribor za jelo i počela vikati na mene, ti
nisi čovjek!!
Te noći nismo više razgovarali.Plakala je.
Znao sam da je htjela saznati što se dogodilo
s našim brakom. Ali nisam joj mogao dati
zadovoljavajući odgovor, izgubila je moje
srce zbog Ivane. Nisam je više volio. Samo
sam je žalio!
S dubokim osjećajem krivnje, napravio sam
sporazum za razvod koji je navodio da njoj
pripadne naša kuća, naš auto i 30 % uloga
u mojoj firmi. Pogledala ga je i onda
poderala na komadiće. Žena koja je 10
godina svog života provela samnom za mene
je postala stranac. Bilo mi je žao njenog
uzaludno potrošenog vremena i energije ali
nisam mogao povući što sam rekao jer sam
jako volio Ivanu. Počela je jako plakati
predamnom, što sam i očekivao. To njeno
plakanje za mene je zapravo bilo pravo
olakšanje. Ideja o razvodu, koja me
opsjedala nekolikotjedana , činila se sada
čvrščom i jasnijom.
Slijedeći dan, došao sam kući jako kasno i
našao je za stolom kako nešto piše. Nisam
večerao nego sam otišao direktno u krevet i
odmah zaspao jer sam bio umoran od
ispunjenog dana sa Ivanom. Kad sam se
probudio, ona je još uvijek bila za stolom i
pisala. Nije me bilo briga pa sam se okrenuo
i nastavio spavati.
Ujutro mi je prezentirala svoje uvjete za
razvod: nije htjela ništa od mene, ali je
trebala odgodu od mjesec dana do rastave.
Zahtijevala je da se u tih mjesec dana oboje
trudimo živjeti normalno koliko god je to
moguće.
Njeni razlozi su bili jednostavni: naš sin ima
ispite u tih mjesec dana i nije htjela da ga
opterećujemo našim propalim brakom. To je
za mene bilo prihvatljivo.Ali imala je još
jedan zahtjev, htjela je da se prisjetim kako
sam je nosio u našu svadbenu sobu na dan
našega vjenčanja. Zahtijevala je da je u tih
mjesec dana, svako jutro nosim iz naše
spavaće sobe do prednjih vratiju. Mislio sam
da je totalno poludjela. Ali da nam te zadnje
zajedničke dane učinim podnošljivima,
pristao sam na njene čudne zahtjeve.
Rekao sam Ivani kakve uvjete mi je žena
postavila za razvod... Glasno se smijala i
mislila da je to apsurdno. Bez obzira na
njene trikove, mora se suočiti sa razvodom,
rekla je prezrivo. Moja žena i ja nismo imali
nikakav fizički kontakt otkad sam ja izrazio
svoju želju za razvodom. Dok sam je nosio
prvi dan oboje smo djelovali nespretno. Naš
sin je pljeskao iza nas: Tata drži mamu u
naručju.
Te riječi su me pogodile.
Od spavaće do dnevne sobe pa do vratiju,
hodao sam preko 10 metara s njom u
naručju. Zatvorila je oči i tiho rekla;nemoj
našem sinu govoriti za razvod. Kimnuo sam
glavom, pomalo uzrujan. Spustio sam je
pred vratima. Otišla je čekati autobus za
posao. A ja sam se odvezao sam do ureda.
Drugi dan bilo nam je puno lakše. Oslonila
se na moja prsa. Mogao sam osjetiti miris
njezine bluze. Shvatio sam da nisam tu ženu
pogledao pažljivo već dugo vremena. Shvatio
sam da više nije tako mlada. Imala je
nekoliko bora na licu i kosa joj je bila
prosijeda. Naš brak je na njoj ostavio danak.
Na minutu sam se upitao što sam joj to
učinio.
Četvrti dan kad sam je podigao, osjetio sam
kako se osjećaj intimnosti vraća. To je bila
žena koja je dala 10 godina svog života za
mene.
Peti i šesti dan osjetio sam kako osjećaj
intimnosti opet raste. Ivani nisam rekao
ništa o tome. Kako je tih mjesec dana
odmicalo, postajalo je sve lakše nositi je.
Možda me svakodnevna vježba učinila jačim.
Jedno jutro birala je što će obući. Isprobala
je nekoliko haljina ali ni jedna joj nije
pristajala. Zatim je uzdahnula: sve su moje
haljine postale prevelike. Odjednom sam
shvatio koliko je smršavjela i da je to
zapravo razlog što mi je postajalo sve lakše
nositi je.
Odjednom mi je sinulo... Nosila je toliko
tuge i gorčine u srcu. Nesvjesno sam pružio
ruku i pogladio je po glavi. Naš sin je došao
u tom trenutku i rekao: Tata vrijeme je da
nosiš mamu van. Gledajući svaki dan kako
njegov otac nosi mamu u naručju, za njega
je postalo bitan dio života. Moja žena ga je
dozvala da se približi i čvrsto ga zagrlila.
Okrenuo sam glavu na drugu stranu jer sam
se bojao da bi se mogao predomisliti u
zadnjoj minuti.
Tada sam je primio u naručje, hodajući
preko spavaće do dnevne sobe, pa u hodnik.
Njezine ruke obgrlile su moj vrat tako
prirodno i nježno.
Držao sam je čvrsto, baš kao i na dan
našega vjenčanja.
No njezina sve lakša tjelesna težina me činila
jako tužnim. Zadnji dan, kad sam je držao u
naručju, jedva sam koraka mogao napraviti.
Naš sin je otišao u školu. Držao sam je
čvrsto i rekao: Nisam primjetio da je u
našem životu nedostajalo intimnosti.Odve
zao sam se do ureda... Istrčao iz auta bez
zaključavanja vrata. Bojao sam se da bi me
svaka odgoda natjerala da promijenim
mišljenje. Hodao sam gore. Ivana je otvorila
vrata a ja sam joj rekao: Žao mi je ali ja više
ne želim razvod.
Pogledala me zapanjeno, a zatim dotaknula
moje čelo. Imaš li groznicu? Rekla je.
Maknuo sam joj ruku s moje glave. Žao mi
je, Ivana, rekao sam, neću se razvesti. Moj
bračni život je bio dosadan vjerojatno zato
što ni ona ni ja nismo cijenili pojedinosti u
našim životima, a ne zato što više nismo
voljeli jedan drugog. Sada shvaćam da od
trenutka kada sam je nosio u naručju na
dan našega vjenčanja, sam je trebao tako
nositi dok nas smrt ne rastavi.
Ivana kao da se odjednom probudila. Opalila
mi je šamarčinu, zalupila vrata i briznula u
plač. Otišao sam. U cvjećarnici na putu kući
sam naručio buket cvijeća za moju ženu.
Prodavačica me pitala što napisati na kartici.
Nasmijao sam se i napisao: Nositi ću te
svako jutro dok nas smrt ne rastavi.
Te noći sam stigao kući s cvijećem u ruci i
osmijehom na licu. Trčao sam gore po
stepenicama, da bih našao svoju ženu u
krevetu - mrtvu.
Borila se s rakom mjesecima a ja sam bio
toliko obuzet Ivanom da nisam ništa
primjetio.
Znala je da će ubrzo umrijeti i htjela me
spasiti od bilo kakve negativne reakcije
našeg sina na razvod. Barem sam u očima
našeg sina ispao brižan suprug...
Mali detalji u vašim životima su ono što je
stvarno važno u vezi. To nije vikendica, auto,
nekretnine, novac u banci. To samo stvara
okruženje pogodno za sreću, ali ne može
dati sreću u vama.
Dakle, nađite vremena da budete prijatelji i
napravite one male stvari jedan za drugoga
da izgradite intimnost. Da imate pravi sretan
brak!
Ako ne podijelite ovu priču, ništa se neće
dogoditi.
Ako to učinite, možda spasite nečiji brak.
Mnogi od životnih neuspjeha su ljudi koji
nisu shvaćali koliko su bili blizu uspjeha
kada su odustali."

 

[hejti]

Tears ran down my face

 

[Alexandra1]

Tears ran down my face

I ja sam se isplakala. dirljiva prica.

 

[yokai]

Trebalo.

 

[Дабог]

како да не а протагониста је балван мејд ин малован што кризу средњих година фура у другој жени и на крају схватио о чемера...

мекиња је прича, искрено не очекујем ја сад ту неки врховни процес сваког текста који прочитам
али ово је клишеј шпански сапун, само фали још нека баба да се расплаче
ах да ова изнад пустила сузу

 

[hejti]

avatar i potpis uzivaju sarkazam,post ne

 

[Alexandra1]

Trebalo.

Ma ja sam sve to kopirala, nisam ni obracala paznju na pravopis, a i Vranjanka sam, pravopis mi nije jaca strana.

 

[Alexandra1]

Dabog:
Muskarac! Naravno, neces priznati da si se isplakao kao i ja, i sad brises maramicom suzne okice

 

[Дабог]

Dabog:
Muskarac! Naravno, neces priznati da si se isplakao kao i ja, i sad brises maramicom suzne okice

а добар ко млеко боби...

 

[Alexandra1]

Interesantan video, ali kakve veze ima sa temom?

 

[Дабог]

Interesantan video, ali kakve veze ima sa temom?

како какве везе има па добар ко млеко боби а 5 дана једно јагње лече

ах бирум мој бачкоглу

 

[Alexandra1]

Nisam znala za jarca bobija do sad, proverih na gugl. A to sto si napisao na turskom (valjda) ti ne razumem. I ne kvari mi temu, ovde smo da a ne da

 

[Дабог]

Nisam znala za jarca bobija do sad, proverih na gugl. A to sto si napisao na turskom (valjda) ti ne razumem. I ne kvari mi temu, ovde smo da a ne da

испричавам се нећу више, срећно уздисање и плачко

 

[Alexandra1]

Hvala, takodje!

 

[Sanovnik]

Eeeee... nije to ništa, kolke sam ja merdevine jednom vido.

 

[Alexandra1]

Eeeee... nije to ništa, kolke sam ja merdevine jednom vido.

Nemoj da prolazis kroz merdevine, to donosi nesrecu!

 

[neizreciva]

sreca je u malim stvarima ali to je lekcija koja se uci na najtezi nacin....

 

[gost 159591]

Pricu sam procitala pre oko mesec dana i smesnija je od prica o kineskim majkama koje daju deci oci pa to kriju sve dok ne umru...

Zene zasluzjuju da budu postovane samo onda ako su mudre mucenice, ako postede ukucane svoje bolesti (zubobolja se ne moze sakriti a ne karcinom, dosao kuci ona mrtva, kao da je mozdani udar a ne rak), ako u i najvecoj patnji misle na to ste ce reci deca, kako muz da ostane srecan, neomrzen, otac za primer. Zena se samo plemenitoscu bori protiv raznih Ivana, Maja i Iris i pobedi ali kasno, naravno.


Nije mogla reci muzu da je bolesna da ne zeli razvod jer ce umreti brzo, nije posle deset godina smela da ga zamoli da te poslednje dane bude muz i otac za primer, ne... Ne bi tako bila ful mucenica, tako bi je odvezli lekaru, uzela bi terapiju protiv bolova, neko bi je drzao za ruku dok pati... Ne, prave majke i prave zene umiru necujno, neprimetno, bez lekova, bolnice, mucnine, bolova. Prave majke ni u najtezoj bolesti ne treba da pomisle na sebe inace...Inace nema za njih price na Krstarici.

 

[phenomenon]

Ja uopste u celoj prici nisam obratila paznju na to da je ona eto, cutala, u svojoj bolesti i bolu nastojala da zastiti sina i muza a sebe ne. Niti mi je bitno da li je i koliko prica izmisljena ili zivotna.
Ono sto mi jeste lepo u ovoj prici je da se ljudi posle godina i godina zajednickog zivota pogube, udalje i da postoji nada i mogucnost da se to prevazidje.

 

[Meda]

lepo to zvuči kao priča i na filmu lepo izgleda,al' u praksi....teško

 

[kanarinka]

Pricu sam procitala pre oko mesec dana i smesnija je od prica o kineskim majkama koje daju deci oci pa to kriju sve dok ne umru...

Zene zasluzjuju da budu postovane samo onda ako su mudre mucenice, ako postede ukucane svoje bolesti (zubobolja se ne moze sakriti a ne karcinom, dosao kuci ona mrtva, kao da je mozdani udar a ne rak), ako u i najvecoj patnji misle na to ste ce reci deca, kako muz da ostane srecan, neomrzen, otac za primer. Zena se samo plemenitoscu bori protiv raznih Ivana, Maja i Iris i pobedi ali kasno, naravno.


Nije mogla reci muzu da je bolesna da ne zeli razvod jer ce umreti brzo, nije posle deset godina smela da ga zamoli da te poslednje dane bude muz i otac za primer, ne... Ne bi tako bila ful mucenica, tako bi je odvezli lekaru, uzela bi terapiju protiv bolova, neko bi je drzao za ruku dok pati... Ne, prave majke i prave zene umiru necujno, neprimetno, bez lekova, bolnice, mucnine, bolova. Prave majke ni u najtezoj bolesti ne treba da pomisle na sebe inace...Inace nema za njih price na Krstarici.

Svaka ti se pozlatila!Ovo je za ljubavne romane,a u zivotu tesko izvodljiva prica!

 

[MocniRumendzer]

Pricu sam procitala pre oko mesec dana i smesnija je od prica o kineskim majkama koje daju deci oci pa to kriju sve dok ne umru...

Zene zasluzjuju da budu postovane samo onda ako su mudre mucenice, ako postede ukucane svoje bolesti (zubobolja se ne moze sakriti a ne karcinom, dosao kuci ona mrtva, kao da je mozdani udar a ne rak), ako u i najvecoj patnji misle na to ste ce reci deca, kako muz da ostane srecan, neomrzen, otac za primer. Zena se samo plemenitoscu bori protiv raznih Ivana, Maja i Iris i pobedi ali kasno, naravno.


Nije mogla reci muzu da je bolesna da ne zeli razvod jer ce umreti brzo, nije posle deset godina smela da ga zamoli da te poslednje dane bude muz i otac za primer, ne... Ne bi tako bila ful mucenica, tako bi je odvezli lekaru, uzela bi terapiju protiv bolova, neko bi je drzao za ruku dok pati... Ne, prave majke i prave zene umiru necujno, neprimetno, bez lekova, bolnice, mucnine, bolova. Prave majke ni u najtezoj bolesti ne treba da pomisle na sebe inace...Inace nema za njih price na Krstarici.

iskreno, gadi mi se kolicina feminizma u tvom izlaganju, ali iskreno...nemam nameru da vredjam samo ti iznosim stav...a za ovo si u pravu..."prave majke i prave zene umiru necujno, neprimetno, bez lekova, bolnice, mucnine, bolova. " e sad, da li tako treba ili ne to je za diskusiju, ali to je jedna velika istina...prave majke ne misle na sebe, nego na prvom mestu na decu...što je i u ovoj priči slučaj, a nije htela da muž ispadne dobar pred sinom zbog muža...nego zbog sina...ako tako posmatraš stvari, tvoje reči zvuče sebično i vrlo negativno feministički smercaju...da ne kažem smrde jer će me admini oma udaljiti..

"Zene zasluzjuju da budu postovane samo onda ako su mudre mucenice" ovo se ne vidi iz teksta....to tvoja frustriranost govori...ili si preemancipovana....u sv. slučaju u tekstu se vidi da je vratio veru u svoju ženu pre nego što je saznao za bolest, i nije patetisala nego je preduzela prave mere da ga natera da shvati da je i dalje voli..

 

[Alexandra1]

Pricu sam procitala pre oko mesec dana i smesnija je od prica o kineskim majkama koje daju deci oci pa to kriju sve dok ne umru...

Zene zasluzjuju da budu postovane samo onda ako su mudre mucenice, ako postede ukucane svoje bolesti (zubobolja se ne moze sakriti a ne karcinom, dosao kuci ona mrtva, kao da je mozdani udar a ne rak), ako u i najvecoj patnji misle na to ste ce reci deca, kako muz da ostane srecan, neomrzen, otac za primer. Zena se samo plemenitoscu bori protiv raznih Ivana, Maja i Iris i pobedi ali kasno, naravno.


Nije mogla reci muzu da je bolesna da ne zeli razvod jer ce umreti brzo, nije posle deset godina smela da ga zamoli da te poslednje dane bude muz i otac za primer, ne... Ne bi tako bila ful mucenica, tako bi je odvezli lekaru, uzela bi terapiju protiv bolova, neko bi je drzao za ruku dok pati... Ne, prave majke i prave zene umiru necujno, neprimetno, bez lekova, bolnice, mucnine, bolova. Prave majke ni u najtezoj bolesti ne treba da pomisle na sebe inace...Inace nema za njih price na Krstarici.

U pravu si. Nisam tako razmisljala. Prica je tuzna, mene je rasplakala i naterala na razmisljanje, ali ovo je ipak prica iz romana, kao sto rekose iznad, u zivotu je to teze izvodljivo, ali ima svacega. Ljudi posle par par godina se otudje..posao, deca, kucne obaveze, brzo se zivi, i na kraju sve se svede na prezivljavanje..zaborave jedno na drugo, kako su se voleli, zbog cega su se uzeli, sta su rekli jedno drugom na vencanju..na kraju dodje do raspada braka. Poenta price je da kad dodje do tog momenta, treba se vratiti na pocetak, da izadju u neki lep restoran, setaju parkom, mozda neko putovanje, samo njih dvoje..da cine lepe stvari jedan za drugoga. Ima se vremena za sve, samo treba imati volje. Naravno, ako se posle svega toga ljudi i dalje ne slazu i ne nadju razlog da ostanu zajedno, onda bi se trebalo razvesti, bolje i to nego ziveti nesrecan u braku.

 

[kanarinka]

iskreno, gadi mi se kolicina feminizma u tvom izlaganju, ali iskreno...nemam nameru da vredjam samo ti iznosim stav...a za ovo si u pravu..."prave majke i prave zene umiru necujno, neprimetno, bez lekova, bolnice, mucnine, bolova. " e sad, da li tako treba ili ne to je za diskusiju, ali to je jedna velika istina...prave majke ne misle na sebe, nego na prvom mestu na decu...što je i u ovoj priči slučaj, a nije htela da muž ispadne dobar pred sinom zbog muža...nego zbog sina...ako tako posmatraš stvari, tvoje reči zvuče sebično i vrlo negativno feministički smercaju...da ne kažem smrde jer će me admini oma udaljiti..

"Zene zasluzjuju da budu postovane samo onda ako su mudre mucenice" ovo se ne vidi iz teksta....to tvoja frustriranost govori...ili si preemancipovana....u sv. slučaju u tekstu se vidi da je vratio veru u svoju ženu pre nego što je saznao za bolest, i nije patetisala nego je preduzela prave mere da ga natera da shvati da je i dalje voli..

Izem ti njegovo vracanje vere u zenu,kad nije video da je bolesna!!!Od raka se ne umire za tri dana.
Govoris o emancipaciji ko da izgovaras neku bljutavu rec!
Prica je toliko sladunjava,da nije ni za sapunice,a ima i "rupe"u sebi!
Njih dvoje u braku 10 godina,a sin vec ima ispite,pa da ga mama ne traumira ne bi li polozio ispit,zadrzava muza taj mesec,verovatno da bi mu,sobzirom da je"znala"za svoju skorasnju smrt,cak i u dan je izracunala,natovarila grizu savesti dok je ziv!
I da pretpostavimo da je prica istinita,da li bi super mama isto to uradila da nije znala da ce umreti za mesec dana?
Da nije imala zle namere prema muzu u smislu slatke osvete naturanjem grize savesti,zar mu ne bi jednostavno rekla da ce umreti za mesec dana?

 

[kanarinka]

U pravu si. Nisam tako razmisljala. Prica je tuzna, mene je rasplakala i naterala na razmisljanje, ali ovo je ipak prica iz romana, kao sto rekose iznad, u zivotu je to teze izvodljivo, ali ima svacega. Ljudi posle par par godina se otudje..posao, deca, kucne obaveze, brzo se zivi, i na kraju sve se svede na prezivljavanje..zaborave jedno na drugo, kako su se voleli, zbog cega su se uzeli, sta su rekli jedno drugom na vencanju..na kraju dodje do raspada braka. Poenta price je da kad dodje do tog momenta, treba se vratiti na pocetak, da izadju u neki lep restoran, setaju parkom, mozda neko putovanje, samo njih dvoje..da cine lepe stvari jedan za drugoga. Ima se vremena za sve, samo treba imati volje. Naravno, ako se posle svega toga ljudi i dalje ne slazu i ne nadju razlog da ostanu zajedno, onda bi se trebalo razvesti, bolje i to nego ziveti nesrecan u braku.

Kupis predivnu haljinu,obozavas je,pazis da se ne pofleka,pocepa itd.Nosis je 10 god.I ona se jednostavno pocepa,ti se ugojila,ajd vrati se na pocetak i ponovo snagom svoje volje osecaj se isto u toj haljini.Bukvalizujem,namrno,jer idealizovati bracne odnose samo snagom volje,je apsurd.Promenimo se mi sami,okolnosti bivaju drugacije i nista ne moze biti isto.Oni koji ostanu zajedno,koliko god se trudili ne mogu vise osetiti one leptirice u stomaku kao na pocetku.Ali ostaju zato sto nemaju veliki razlog za razlaz i zbog navike.Ima tu i ljubavi,naravno,ali je to sasvim drugojacija ljubav od one na samom pocetku.