Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Mrs.Bi:
Meni se dopada Bobić Mojsilović. Dopadala mi se kao opoziciona novinarska u slavnim danima TV Politike... dopala mi se njena prva knjiga koju sam pročitala i u mnogim segmentima se pronašla Dnevnik srpske domaćice, dok sam još čitala knjige o nesrećnim 90-im, pa onda naredna Majke mi bajka, pa Ono sve što znaš o meni i Tvoj sam. Verujem da će mi se svideti i druge ako ih nekad budem pročitala. Ima toga vazdan, sad sam malo izguglala, ispade ona plodan pisac (http://www.knjigaknjiga.com/pisac_knjige.php?pisac=Mirjana Bobić Mojsilović)
Mozda bi mi se svidela i Bačić-Alimpić i ostale iz tog koša kad bih ih pročitala. Samo što to ovde ne bih smela da priznam. :zper:
Inače Bobić Mojsilović je posle udavila u onim emisijama gde je imala neke goste.. ne znam kako se zvala, i ona gde je kuvala "Pogodi ko dolazi na večru". Ja gledala kad je Marijani Mateus pravila gibanicu. Nego, toliko je bila samodovoljna i samodopadna, da su joj gosti bili čist višak, uvek zapostavljeni, nikad nisu mogli da dodju do izražaja od nje. U jednom momentu je bilo stvarno previše u javnosti
Kliknite za proširenje...
Nama SVE mozes da kazes :flert:
Ali sta ce posle biti, ne garantujem :mrgreen:
 
emocija:
Pa procitala sam i ja taj Dnevnik srpske domacice ali se ama bas nicega ne secam:eek:,totalna praznina,zabrinula sam se.....
Kliknite za proširenje...

I ja sam je pročitala pre nekoliko godina, nije bila ništa posebno, za razliku od Tvoj sam koja mi se mnogo dopala.
Spletkarenje mi se sviđalo, ali sem da sam plakala, ničeg se više ne sećam.
Lajanje je super, ali se plašim da ste malo prestarele to.:)

Dano, i ja volim Šešir..., knjigu još nisam kupila, dobro si me podsetila. Još nedelju dana traje akcija. Nešto me svrbi i ono od sinoć što si komentarisala, Poslednji susret.:think:
 
Mrs.Bi:
Meni se dopada Bobić Mojsilović. Dopadala mi se kao opoziciona novinarska u slavnim danima TV Politike... dopala mi se njena prva knjiga koju sam pročitala i u mnogim segmentima se pronašla Dnevnik srpske domaćice, dok sam još čitala knjige o nesrećnim 90-im, pa onda naredna Majke mi bajka, pa Ono sve što znaš o meni i Tvoj sam. Verujem da će mi se svideti i druge ako ih nekad budem pročitala. Ima toga vazdan, sad sam malo izguglala, ispade ona plodan pisac (http://www.knjigaknjiga.com/pisac_knjige.php?pisac=Mirjana Bobić Mojsilović)
Mozda bi mi se svidela i Bačić-Alimpić i ostale iz tog koša kad bih ih pročitala. Samo što to ovde ne bih smela da priznam. :zper:
Inače Bobić Mojsilović je posle udavila u onim emisijama gde je imala neke goste.. ne znam kako se zvala, i ona gde je kuvala "Pogodi ko dolazi na večru". Ja gledala kad je Marijani Mateus pravila gibanicu. Nego, toliko je bila samodovoljna i samodopadna, da su joj gosti bili čist višak, uvek zapostavljeni, nikad nisu mogli da dodju do izražaja od nje. U jednom momentu je bilo stvarno previše u javnosti
Kliknite za proširenje...
Nama SVE mozes da kazes :flert:
Ali sta ce posle biti, ne garantujem :mrgreen:

Ma salim se. Stvarno bi bilo bzvz da neko na OVOJ temi nesto ne sme da prizna. Pa nismo na Politicu bogu hvala :hvala:

Ovo boldovano. Pa kao da sam ga ja pisala, samo ja nisam znala to ovako lepo kao ti. I kao sto mi je bila simpaticna u nekom periodu 90-ih, tako mi je bila antipaticna u ovom boldovanom periodu. Pa pise, pa slika, pa vodi, pa...Boze me prosti.
A jos kada sam saznala da joj je sestra valjda ambasador negde, sta li? Pa je sretnem slucajno u gradu, i nju tako "samodovoljnu"...
Da bi sve ovo nekako prenebregla, ovaj moram priznati vrlo licni animozitet, ona bi morala bas da napise nesto sto se ne moze preskociti.
Eto Bi. Ja to samo onako. Trenutno imam viska vremena pa malo naklapam.

Poenta cele ove moje price je zapravo da, svako treba da cita sta zeli da cita.
I da su razlozi citanja kao i razlozi necitanja necega, tako razliciti i mnogobrojni :)
:zag:
 
Radda65:
I ja sam je pročitala pre nekoliko godina, nije bila ništa posebno, za razliku od Tvoj sam koja mi se mnogo dopala.
Spletkarenje mi se sviđalo, ali sem da sam plakala, ničeg se više ne sećam.
Lajanje je super, ali se plašim da ste malo prestarele to.:)

Dano, i ja volim Šešir..., knjigu još nisam kupila, dobro si me podsetila. Još nedelju dana traje akcija. Nešto me svrbi i ono od sinoć što si komentarisala, Poslednji susret.:think:
Kliknite za proširenje...
Miiiii????!!!! :mrgreen:
 
Ajd i ja da se upišem u vezi Jovanovićke: meni je ona skroz ok :D
Spletkarenje mi je bilo super, ali vrlo brzo sam stekla osećaj da sam je "prerasla".
Kao da se ništa nije dogodilo mi je takođe legla, ponovila sam je koji put.
Idi, vreme je mi je nekako najbolja, tj. najpostojaniji mi je prvi utisak i najviše sam se njoj vraćala. Mnogi odlomci su mi se baš urezali u pamćenje. I u pravu je vila, nije za apolitične.
Dovoljan razlog...pa, čudna, i dalje je tako opisujem. Deluje mi najslabije od svih, ali opet kao da čekam da prođe neko vreme, pa da joj dam novu šansu.
 
Radda65:
Ne pričaj! Pa ja samo još tebe nisam uputila na pravo mesto:
:zag:
Kliknite za proširenje...
Pre 5 minuta sam saznala!
Ali mnoooogo hvala i tebi :cmok:
Pa onaj cika sto objasnjava je diiiiivan :zaljubljena:
Sve fino i polako k'o za debile, a ja sam ta, za te glupe proporcije :mrgreen:
Kad pocnu, zavrti mi se u glavi posle prve recenice :roll:

Knjigu Rebeka ne bih citala ponovo, citala sam je vise puta u mladosti, ali film bih bas volela da gledam :)
 
Nego, dugujem utisak o Seleniću. Nešto sam čekala da sredim utiske posle prve, Očevi i oci, pa mi je sve bilo i tamo i ovamo, pa sam pročitala i Timor mortis, pa su se kockice posložile, pa sam upravo završila i Pismo/glava i sad znam kako da se formulišem.

Dakle, Selenić...
Svuda, u svakom komentaru i u svakoj recenziji, stoji najpre i kao najvažnije njegova oštra kritika onog našeg socijalističkog društva. Podaci o zabranjivanosti, "crnim listama" i sve kako to već ide. U startu me je bunilo to što ja to u Očevima i ocima nisam videla kao osnovno i najvažnije u romanu. Ali hajde, mislila sam da je to zbog sadašnje kakve-takve istorijske distance i zbog toga što takva kritika više nije ni strašna ni neuobičajena. Međutim, ima tu još nešto, zbog čega mi se sve to nije uklapalo. Zaista, Selenić je jako pronicljiv u shvatanju društvenih pojava i odnosa i jako plastičan u njihovom predstavljanju. Iznosi toliko bolna zapažanja da zatrepćeš, streseš se i ponoviš pasus ili stranicu. Kao retko kad sam imala potrebu da podvlačim delove. Ali, on podjednako snažno šamara i predratno kao i poratno društvo, sa istim gnušanjem i istom silinom.
Jer, Selenić ne piše o društvu i poretku, on prosto piše o ljudima.
O ljudskoj niskosti, bedi, i materijalnoj i moralnoj i emotivnoj i svakakvoj, o zlu, blatu i kalu po kojoj se ta stoka zvana čovek neprestano valja, o povremenim bljeskovima neverovatne ljubavi i nesebičnosti i još gorem padu na još dublje dno. I, po pravilu, što je čovek intelektualno i moralno nadmoćniji, to je izopačeniji njegov pad i perfidnije njegovo zlo. Dok običan priprost svet ogrezne u ubistva, pljačke i surove linčeve, elita morbidno racionalizuje incestualne odnose u koje propada, silovanja i grozna psihička zlostavljanja. Selenić, slikar ljudske tame, one obične i svakodnevne i tako strašne. Društveni poredak, revolucije, prevrati...sve to su samo kulise, zgodna pozadina za isticanje suštine.

Druga stvar, bitnija, koja me je baš potresla jeste praznina međuljudskih odnosa. Porodice u kojima pojedinci "komuniciraju" gotovo isključivo unutrašnjim monolozima, bogatim doduše, ali nepodnošljivo jalovim. Toliko toga neizgovorenog, potisnutog, prećutanog među ljudima koje povezuju najbliže veze koje čovek može za života da ostvari. A provedu ga prosto plutajući jedni pored drugih, bez dodirivanja, kao stranci, trudeći se da to odstojanje i hladnoću zauvek održe. Jer ne mogu i ne umeju bolje. E, to je moj najjači utisak o Seleniću. Posle svake od ove tri navedene, razmišljala sam da li sam rekla "volim te" onome kome je trebalo da kažem, da li sam rekla "izvini" kome je trebalo, da li sam plakala ili vikala ili pevala pred kim je trebalo i zaricala se da neću ostaviti neizgovoreno ono što treba da se izgovori.
 
Ja sam Selenica iscitala odavno, i zavidim svima koji imaju sada zadovoljstvo da ga citaju prvi put. Narocito posle ovih tvojih ovako jakih utisaka, pa se ja podsetim... A bas si nam lepo i iscrpno sve prenela :ok:

Sada bi trebala, ako vec nisi, da procitas Memoari Pere Bogalja. Mislim da je sve to o cemu pricas, najjace izrazeno bas u njoj. Ja sam u svoje vreme bila sokirana. E sad, ja sam to citala kao jos dosta neiskusan citalac, i to je bila prva njegova knjiga koju sam procitala. Sok je mozda otud potekao, ali je knjiga svakako izuzetna.

I znas sta? Taman sam odlucila da ne citam Mariju Jovanovic, kad evo tebe sa drugacijim misljenjem :eek: Tako da cu ja ipak ostaviti na spisku Spletkarenje :)
 
medved_bg:
Nego, dugujem utisak o Seleniću. Nešto sam čekala da sredim utiske posle prve, Očevi i oci, pa mi je sve bilo i tamo i ovamo, pa sam pročitala i Timor mortis, pa su se kockice posložile, pa sam upravo završila i Pismo/glava i sad znam kako da se formulišem.

Dakle, Selenić...
Svuda, u svakom komentaru i u svakoj recenziji, stoji najpre i kao najvažnije njegova oštra kritika onog našeg socijalističkog društva. Podaci o zabranjivanosti, "crnim listama" i sve kako to već ide. U startu me je bunilo to što ja to u Očevima i ocima nisam videla kao osnovno i najvažnije u romanu. Ali hajde, mislila sam da je to zbog sadašnje kakve-takve istorijske distance i zbog toga što takva kritika više nije ni strašna ni neuobičajena. Međutim, ima tu još nešto, zbog čega mi se sve to nije uklapalo. Zaista, Selenić je jako pronicljiv u shvatanju društvenih pojava i odnosa i jako plastičan u njihovom predstavljanju. Iznosi toliko bolna zapažanja da zatrepćeš, streseš se i ponoviš pasus ili stranicu. Kao retko kad sam imala potrebu da podvlačim delove. Ali, on podjednako snažno šamara i predratno kao i poratno društvo, sa istim gnušanjem i istom silinom.
Jer, Selenić ne piše o društvu i poretku, on prosto piše o ljudima.
O ljudskoj niskosti, bedi, i materijalnoj i moralnoj i emotivnoj i svakakvoj, o zlu, blatu i kalu po kojoj se ta stoka zvana čovek neprestano valja, o povremenim bljeskovima neverovatne ljubavi i nesebičnosti i još gorem padu na još dublje dno. I, po pravilu, što je čovek intelektualno i moralno nadmoćniji, to je izopačeniji njegov pad i perfidnije njegovo zlo. Dok običan priprost svet ogrezne u ubistva, pljačke i surove linčeve, elita morbidno racionalizuje incestualne odnose u koje propada, silovanja i grozna psihička zlostavljanja. Selenić, slikar ljudske tame, one obične i svakodnevne i tako strašne. Društveni poredak, revolucije, prevrati...sve to su samo kulise, zgodna pozadina za isticanje suštine.

Druga stvar, bitnija, koja me je baš potresla jeste praznina međuljudskih odnosa. Porodice u kojima pojedinci "komuniciraju" gotovo isključivo unutrašnjim monolozima, bogatim doduše, ali nepodnošljivo jalovim. Toliko toga neizgovorenog, potisnutog, prećutanog među ljudima koje povezuju najbliže veze koje čovek može za života da ostvari. A provedu ga prosto plutajući jedni pored drugih, bez dodirivanja, kao stranci, trudeći se da to odstojanje i hladnoću zauvek održe. Jer ne mogu i ne umeju bolje. E, to je moj najjači utisak o Seleniću. Posle svake od ove tri navedene, razmišljala sam da li sam rekla "volim te" onome kome je trebalo da kažem, da li sam rekla "izvini" kome je trebalo, da li sam plakala ili vikala ili pevala pred kim je trebalo i zaricala se da neću ostaviti neizgovoreno ono što treba da se izgovori.
Kliknite za proširenje...

:worth::worth::worth:
i kako da ne volim Medu?
 
danasc80:
:rotf: :rotf: :rotf:
I ja sam, i ja! :cool:

I za prave knjige nikad nije prestarelo vreme, a ja vise volim "Sesir" i "Lajanje" nego recimo "Lovca u zitu". E za to sam prestarela, a za ovdasnje price, pa jos prosla vremena, pa duhovito, pa mladost.... e to je dobitna kombinacija :manikir:
Kliknite za proširenje...
Da li mi verujete da ja te knjige nisam citala? :eek:
Ili ih nisam citala ili sam zaboravila da jesam, sto mi se ipak cini neverovatno. Samo sam filmove gledala, i diiiivni su mi.
E sad. Pitam se dal da citam :think:
 
lamar:
Ja sam Selenica iscitala odavno, i zavidim svima koji imaju sada zadovoljstvo da ga citaju prvi put. Narocito posle ovih tvojih ovako jakih utisaka, pa se ja podsetim... A bas si nam lepo i iscrpno sve prenela :ok:

Sada bi trebala, ako vec nisi, da procitas Memoari Pere Bogalja. Mislim da je sve to o cemu pricas, najjace izrazeno bas u njoj. Ja sam u svoje vreme bila sokirana. E sad, ja sam to citala kao jos dosta neiskusan citalac, i to je bila prva njegova knjiga koju sam procitala. Sok je mozda otud potekao, ali je knjiga svakako izuzetna.

I znas sta? Taman sam odlucila da ne citam Mariju Jovanovic, kad evo tebe sa drugacijim misljenjem :eek: Tako da cu ja ipak ostaviti na spisku Spletkarenje :)
Kliknite za proširenje...
Imam još Prijatelje, to mi je sledeće, a planiram da dokupim i ostalo ;)

A Jovanovićku probaj, sve i da ti se ne svidi, sigurno si do sad čitala i gore od toga. Spletkarenje je pravi prvenac, vidi se da je pisan svom silinom, kao da je poslednji, pa mu je to sa jedne strane mana, sa druge vrlina. Naredne su zrelije, i zrelije pisanje i zrelije teme.

Esterka:
:worth::worth::worth:
i kako da ne volim Medu?
Kliknite za proširenje...

:flert: :zaljubljena:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top