Gde ste da ste žene mi drage!
Vidim, putuje se, ispiti se polažu ili planiraju, radi se i mašta, godišnjice se slave i peku kolači, superiška! Fali mi Ester
Evo mene sa novim spiskom pročitanih knjiga (osim prve sve iz biblioteke, nikako da načnem nešto od mojih, samo gomilam...). Dakle:
Beba, Mari Dersarjek (Paideia). Divna je knjiga. Pročitala sam pr enekog vremena odličan pirikaz
u Blic knjizi I tad još zacrtala da moram da je kupim I drago mi je što sam. Naročito bih je preporučila mamama jer tako uverljivo govori o tim prvim mesecima po rođenju deteta, o sitnim I krupnim stvarima, razmišljanjima, promenama. Nimalo patetično a opet nežno, bez radnje ali uopšte nije dosadno. Uživala sam.
Kanelita i
Majo, kad natrčite u biblioteci slobodno uzmite, pošto u prodaji retko još gde ima, uglavnom u manjim knjižarama, nema u Deflima.
Ptice bez krila, Luj de Bernijer (Plato). Svidela mi se mnogo više od “Mandoline kapetana Korelija”. Daje sliku jednog mesta u Maloj Aziji, turska obala, od početka 20.v. do iseljavanja Grka I Jermena, odnosno progonstva. A mesto je mešovito – Turaka, Jermena, Grka, raznih, ljubavi, seoska prepucavanja, život sela... I naravno promene posle kojih više niko I ništa nije isto, tačno počinje novo doba I novi načini života. Ima tu stvari koje se nama možda ne bi dopale, ali mislim da je uspeo da naslika Balkan takav kakav je, sa svim negativnim I pozitivnim stranama. Svako poglavlje priča neki od likova, a napreskoke se daje biografija Ataturka I to je jedini dosadan deo koji nista posebno ne dodaje ni priči ni atmosferi.Svi su ostali likovi veoma lepo oslikani, vrlo živi, čak sam I sanjala neke od njih što govori o živopisnosti. Ko želi predlog za nošenje za more ovo mislim da bi se lepo uklopilo.
Sve sam fin svet, Robert Vajše (Clio). Slatko me je zabavila, a čita se za popodne. Glavni lik je klinac od 20 god, Holandjanin, iz bogate fensi kuće, koji se od 12 godine zabavlja sa devojkom iz susedstva iz isto tako fensi dobre kuće, I najednom ne zna šta će sa sobom – ne zna šta bi studirao pa ništa ne upiše, voli nju ali mu je malo dosadilo, ništa nije uzbudljivo, te tako reši da u stvari njemu treba seks sa crnkinjom velikih prednjih I zadnjih atributa. Naravno, to je na opšte zgražanje okoline a donosi logističke teškoće kako se infiltrirati u klubove gde takve obitavaju, kako se ponašati u njihovom društvu I tako. U stvari je kritika holandskog multikulti društva koje je netrpeljivo prema strancima kojih ima mnogo I licemerju koje vlada. Podsetila me je I na Luov “Naivan.super” po pitanje te krize starijeg adolescentskog doba, samo što Lu nije ovako socijalno kritički angažovan.
Wild, ti beše voliš Lua? Možeš i ovu, mislim da bi ti se mogla dopasti.
Baltimor, Jelena Lengold (Arhipelag). Dopala mi se još više od “Pretesteriši me”. Novela je ali pokreće puno tema – o pisanju, o dilemama četrdesetih godina, o odnosu roditelja I dece (odrasle, da se razumemo), psihoterapiji I ličnom napretku (to mi je naročito bilo zanimlijvo – mislim da je prilično verno prenela terapijski tok). Jedna od knjiga kojima bi se vratila.
Ljubav traje tri godine, Frederik Begbede (Booka).
Francuski roman, Frederik Begbede (Booka). Popravio mi se mišljenje o Begbedeu sa ove dve knjige jer su nekako normalnije, iskrenije, a posredno kroz njih kaže da je u knjizi koju sam već čitala (“399 dinara”) I nije mi se dopala jer je isfolirana, otprilike kaže da je svestan toga da se tako folira I pretenciozno piše. Ovo su knjige koje se čitaju za popodne, nisu neka prevelika mudrost ali su sveže, savremene I više mi se dopadaju od američkih parnjaka. Za iz biblioteke su svakako za preporuku.
Prva govori o njegovom gbraku I razvodu jer otprilike prva godina ljubavi je muvanje I zavodjenje, druga je ono što se zove ljubav a to je kao učaurivanje I treća je dosada kada tražiš novu ljubav. Čini se da ima iskrene opservacije, često je duhovit, nekako je kao francuski recimo Nik Hornbi, samo satiričniji I oštriji.
Druga je neka vrsta autobiografije, o njegovoj porodici sa majčine I očeve strane, o braku roditelja, odnosu sa bratom a za sve to je povod hapšenje jer su ga uhvatili kako pokušava da ušmrče koku sa haube kola. Onda u užasu pritvora na miru razmišlja o svemu ovom gore što sam napisala a I kritiku francusko društvo, pravosudni sistem I sl. Isto osvežavajuće a čita se za prepodne.
Bi, slobodno možeš I za bus
Mirka, moožda bi ti bile interesantne, nego mi bezveze da ti preporučim kad ti sve kupuješ – da uzimaš iz biblioteke rekla bih ti da pokušaš, ali pošto kupuješ neću da snosim odgovornost za trošak
Američki derviš, Ajad Aktar (Laguna). Nema mnogo veze sa Hoseinijem osim što govori o položaju muslimanskih žena ali u Americi. U stvari je to ono što zovu coming of age priča, o odrastanju muslimanskog dečaka u Americi I njegovom odnosu sa starijom rođakom, tj. Najboljom drugaricom njegove majke u koju se platonski zaljubljuje a koja ga podučava Kuranu I u stvari pokušava da mu da neke životne smernice. Pitka I nežna priča, prijala mi je, ali je za iz biblioteke, ništa za zauvek.
Tito je umro, Mirjana Novaković (Laguna). Mnogo mnogo mi se dopao “Strah I njegov sluga” ali je problem što sam onda od ove imala velika očekivanja pa ostala razočarana. Ok, to je korektan I zabavan triler, dobro zanatski ispričan, dobro prikazana stvarnost I svakodnevica, junakinja s puno mana za koju navijamo ali... U “Strahu” sam volela što je van klišea, inteligentan humor, citate I poigravanje sa svim I svačim iz literature I istorije, parodični momenat, a ovde je nekako meni sve to suviše plakatno, suviše populistički, suviše udara na iste žice: svi su političari govna, stvarnost nam je usrana, ništa ne valja, svet je usran I sve tako u tom stilu. Kao da nekako podilazi publici da se svi slažemo kako ne sve odvratno u Srbiji. U neka doba me je to smorilo, ne u smislu da sam se bacila u bedak već naprotiv, dosadilo I oguglala. Dobra je za iz biblioteke, I jeste inteligentna, I jeste profesionalno urađeno, ali “Strah” ostaje za mene mnogo kvalitetnija knjiga.
) Mat Den, Suzan Elizabet Filips, Dzil Mensel..
braka pa se zasladite
