Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Mrs.Bi:
Pa nije Lamar rekla da su povezane, nego je to neka njena impresija i logika. Kao što za svakog pisca kažemo da treba početi s nekom njegovom dobrom knjigom, koja će nas navesti da čitamo i druge, a ne sa nekom lošom, pa da ga otpišemo za svagda.
Kliknite za proširenje...
Dobro si me razumela u vezi redosleda.
Recimo ta prva Kći heroja Sovjetskog Saveza, ona je dobra kao i ostale, ali recimo da je jedna od onih njegovih koja će te najmanje iznenaditi.
Jer u svim (čini mi se svim) njegovim knjigama se u nekom trenutku (obično na kraju) iznenadiš.
I to baš iznenadiš
smilie_girl_079.gif


Muzika jednog života se jako brzo čita, jedna je od njegoih najboljih, i čini mi se da bi se tebi dopala.

Mrs.Bi:
Ja mislim da imam obe. Suzana mi je ovde, a ovog Čoveka mislim da sam dala kumi sa još 3 knjige (sve iz Glorije), od kojih sam pročitala samo Isabel Aljende (a ona nije jer joj se ne svidja). Ostalo kaže da je pročitala, ali mi NE VRAĆA iako smo se videle nekoliko puta.
Da li je i neka knjiga Ane Gavaldi izašla u Gloriji? To ime mi je tako poznato, (gledam ga danas kod Pahuljice), ali nisam ništa čitala. Pa mislim, možda je i to kod kume.
Kliknite za proširenje...
Ja sam od nje čitala Zeleo bih da me neko negde ceka, i to su dobre pripovetke.
A roman Voleo sam je mi je bio nekako bledunjav.

- - - - - - - - - -

I dalje čitam Tišina u oktobru.
 
lamar:
Dobro si me razumela u vezi redosleda.
Recimo ta prva Kći heroja Sovjetskog Saveza, ona je dobra kao i ostale, ali recimo da je jedna od onih njegovih koja će te najmanje iznenaditi.
Jer u svim (čini mi se svim) njegovim knjigama se u nekom trenutku (obično na kraju) iznenadiš.
I to baš iznenadiš
smilie_girl_079.gif


Muzika jednog života se jako brzo čita, jedna je od njegoih najboljih, i čini mi se da bi se tebi dopala.

I dalje čitam Tišina u oktobru.
Kliknite za proširenje...

Naravno da se Muzika brzo čita kad ima 139 strana, krupna slova (21 red na strani), a format manji od male sveske. I baš se mislim da uzmem danas da to pročitam da više napišem i ja ovde da sam nešto pročitala. A i baš bih volela da se iznenadim. :zeek: :trlja: Kad dodješ u neke godine ništa te više ne iznenadjuje. Osim naših političara, oni me uvek iznenade svojim glupostima, ali njih izbegavam.
Ako budem čekala da završim Svet posle rodjendana, koji ima 484 strana, normalnog knjiškog formata i 37 redova na strani, načekaćemo se da napišem da sam je završila. Utiske mogu već da napišem - smara. Ali teram dalje, kad nisam odustala na vreme kao ti (Lamar).

A vidim da se i ti mučiš s tom Tišinom, ko ja s rodjendanom. Mene nešto nije impresionirala. Ne bih je se ni setila da nisam napisala par reči, a i uz njih jedva.

- - - - - - - - - -

lamar:
Gledala sam ovih dana film iz 1994. god Male žene rađen prema jednoj dečijoj knjizi.
Igaraju Suzan Saradon i Vinona Rajder.
Limunada z:hm:
Kliknite za proširenje...

Pa to je po knjigama Lujze Mej Alkot: Devojčice, Devojčice rastu, Dečaci i Deca gospodje Džo. Obožavala sam ih kao mala (ne baš sasvim mala), onako u neko pretpubertetsko doba. Ja imam prvu i treću, a drugarica ima sve, pa sam ih sve pročitala. Baš su mi bile taman po svemu. Velika porodica, pa kao mali, pa posle kad su porasli. Ta gospodja Džo je jedna od tih devojčica iz prve knjige. Mislim da je taj film Male žene po prvoj, a možda ima elemenata i ostalih. Ne sećam se više. Davno je bilo. Eto, sad bih volela to ponovo da čitam.
 
Ana Gavalda je pisac po mom ukusu, volim sve sto je napisala :)
Roman 'Zajedno, to je sve' je divna prica o usamljenosti i prijateljstvu, a desava se u Parizu oko Nove godine (veci deo). Mozda sam napisala nekad neki prikaz.
Volim i njene price, obe zbirke objavljene kod nas.
Imam i citala sam i jednu na grckom, kraci roman, ne znam da li je i kako kod nas prevedena.
Moderan ali kvalitetan pisac. Mada sam ja slaba na Francuze :)

Sad citam Havijera Marijasa, "Zaljubljivanja". Utisci kad zavrsim.
 
Ja zaista ne znam kako da se zahvalim Nautilusu za preporuku ovog turskog autora. Taj je covek za mene nekako otkrice godine , Pamuk je tu bleda senka.
Ne secam se da sam zadnjih godina citala tako savsren ljubavni roman gde se vec na samom pocetku vidi da je ljubav uzaludna, da je ljubavna katastrofa
predvidljiva, ali se i citalac nada kao i protagonisti da ce od toga ipak biti nesto ( ne bas i hepiend, ali barem neko ostvarenje te ljubavi).
Sama radnja koja se naravno odvija u Istambulu nema nikakve veze sa Turskom, likovi i likinje mogu da imaju i imena i skandinavska, nemacka, francuska,
imaju turska, jako komplikovana za pamcenje, ali to ne menja nista na realnosti i nemogucnosti ostvarivanja te nemoguce ljubavi izmedju razvedene zene sa detetom
( koja bas i nije zvanicno razvedeno) i mladjeg coveka koji umire samo za trenutkom da svoju glavu zaroni u njenu kosu.
I tako, ljubav je trajala samo jedno leto, ali je prelepa. Verovatno svako od nas moze i sam da seti svog nekog iskustva, ljubavne pricice koja je nastala
samo iz jednog pogleda, ali tako i nestala. I sma Pamuk je crpeo svoje inspiracije iz ovog genijalnog romana nazivajuci ga turskim Carobnim bregom,
ali ja, obozavateljka Manovog romana tu ne nalazim nikakvih slicnosti, a i ovo je roman o Istambulu, Carobni breg nije nikako neki " zavicajni roman".
 
Kanela:
Rayela, napisi opet naziv knjige i pisca. Lep ti je prikaz :)
Kliknite za proširenje...
Ma prikaz mi nije nikakav, a nadjoh u dnevniku Danas neki prikaz njegovog opusa.

Pisci o kojima se priča: Ahmet Hamdi Tanpinar
Nostalgija za nestalim vrednostima

Autor: Vladimir Matković

Drugo izdanje Istambulskog književnog Tanpinarovog festivala je početkom novembra prošle godine okupilo pisce, izdavače, prevodioce, novinare i kritičare. Polako ali sigurno, na mapi svetskih književnih dešavanja ovaj festival postaje nezaobilazno odredište. Održava se u spomen na turskog klasika Ahmeta Hamdi Tanpinara, koji je do skora kod nas bio potpuno nepoznat, a od koga je, uslovno rečeno, Orhan Pamuk „učio da piše“.

Izdavačka kuća Dereta objavila je, prvi put na srpskom jeziku, klasično Tanpinarovo delo, jedno od najvažnijih dela objavljenih na turskom u prošlom veku, ôInstitut za podešavanje vremena“ u prevodu Vesne Gazdić. „Molim Boga da me ludilom izleči, jer se prokletim razumom ne umedoh spasiti“, reči su kojima počinje „Institut“. Glavni njegov junak je Hajri Irdal, klasični gubitnik iz dobre porodice, čovek prepušten struji života, koji uspeva da upropasti svaku šansu koja mu se ukaže. Kada u njegov svet uđe Halit Nepogrešivi, čovek koji, za razliku od njega, konce života drži čvrsto u svojim rukama, on se nevoljno prepušta još jednoj šansi, dajući sve od sebe da i nju prokocka. Zaplet počinje u trenutku kada širom grada treba postaviti stanice za podešavanje satova, čime tačno vreme postaje stvar od nacionalnog značaja a Hajri Irdal čuveni naučnik, autor brojnih knjiga, među kojima je i priča o čoveku koji nikada nije postojao i istorijska ličnost o kojoj će pisati čak i svetski poznati autoriteti, zahvaljujući Halitu Nepogrešivom i njegovoj granitnoj volji.

Tanpinar je rođen u Istanbulu 1901. u kome je i umro 1962. od srčanog udara. Rano detinjstvo provodi po raznim gradovima Anadolije. Vrativši se u rodni grad, prvo započinje studije veterine, ali ih ubrzo napušta da bi studirao književnost i istoriju umetnosti. Potaknut velikim zbivanjima koja se dešavaju u modernim vremenima, piše knjige koje utiču na pisce tog doba. Bio je poslanik u parlamentu, profesor, ali pre svega istoriograf doba koje je nestalo.

U pogovoru knjige čitamo da je pred nama delo u kome se ovaj pisac bavi temom koja ga je celog života intrigirala - odnosom između individue i društva, i time koliko društvo može da kontroliše njegov život. S druge strane, vreme koje upravlja našim životom kao peščani sat ukazuje na našu prolaznost. Nostalgija za nestalim vrednostima neprestano izbija iz svake stranice, kao i upozorenje da neke promene često budu mnogo gore nego što na početku izgledaju. Izdavač tako napominje da se „Tanpinarovi romani moraju posmatrati kroz vreme i zemlju u kojoj odrasta, školuje se i stvara svoju sliku sveta.“ Turska se, naime, od 1922. godine, pod vođstvom Mustafe Kemal-paše Ataturka, pretvara u sekularnu i evropski orijentisanu državu. Velike promene dešavaju se u svim segmentima društva i stvara se pogodna sredina za preispitivanje prošlih i modernih vremena. Bez obzira što istorijski trenutak neophodno kreira drugačiji pogled na društvo, ostala je potreba za očuvanjem nacionalnog i kulturnog identiteta.

U književnosti se pojavio kao pesnik, veoma popularnom poemom „Musulove večeri“. Od najznačajnijih romana izdvajaju se još i Spokoj, Oni koji se ne vide, Mahurova melodija i Žena u ogledalu. Od zbirki pripovedaka valja izdvojiti naslove Snovi Abdulah-efendije, Letnja kiša. Od knjiga eseja najznačajnije su Pet gradova, O književnosti i Kako sam živeo. Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kultura...a.11.html?news_id=207786#sthash.me7iT5c8.dpuf

Tanpinar, a delo je Spokoj
 
Srećna Nova godina, žene (i muškarci) z:)
Kasnim malo, zaglavila sam u bolnici 31. decembra zbog napada bubrega (imam već iskustva s tim), tamo sam i dočekala Novu godinu. Juče su me pustili kući, hvala Bogu. Tamo sam čitala Velika očekivanja, ali sam se razočarala koliko mi je ta knjiga dosadna (nisam završila, imam još oko sto strana). Manje mi se sviđa od drugih Dikensovih koje sam čitala. Možda je do mene, ali ja ovde nikakvo umeće lepog pripovedanja ne vidim, skroz mi je prosek. Ja i ostale trudnice iz sobe smo uglavnom čituckale ženske časopise, pa čak i katalog Home centra, a niko nije imao živaca za knjigu (mada smo sve ponele). Nadam se da će me neko iskusan utešiti i reći kako porođaj nije (mnogo) bolniji od kamena u bubregu, pošto mislim da ne mogu nešto jače da podnesem. :tease:
 
Elefterija, srećna i tebi Nova godina, Badnje veče i Božić. :cmok: Žao mi je što to se to dogodilo. Ne znam koliko boli, čula sam da su porođajni bolovi kad krene kamen, a porođajni su bolovi kaobajgai najveći. Neću da te plašim, porađala sam se dva puta. Veruj mi, nećeš biti ni svesna, toliko brzo prođu... Kad ugledaš bebu i malo se odmoriš, veruj mi, čeka te najlepši osećaj u životu. Zato ne brini. :heart:
 
Uzela sam u biblioteci dve knjige Jelene Lengold, Baltimor i Vašarski mađioničar. Nisam čula za tu ženu dok je Lanavi, moderator na Književnosti, nije nahvalila. Tako mi ispade. Ne mogu da se nosim s Pekićem, nisam raspoložena. Osećam da su mi za njega potrebni ogromna koncentracija i mir koje ja u punoj kući trenutno nemam.

- - - - - - - - - -

kučkar:
nemo'sad da pocnem da ti prepricavam leonardove labudove :lol:
Kliknite za proširenje...

Al' na uvce... :lol:
 
Elefteria, dobrodosla nazad, nek si ti nama dobro z:poz:
Nemoj me plasite s tim kamenjem, ja sam pre dve nedelje isto zavrsila na hitnoj, mislial da je slepo crevo pa mi nakraju rekli da imam pesak u bubregu i nervozna creva zbog stresa.
Reko super. A ja vec mislila da umirem.

Pročitala Dolinu Ise, Česlava Miloša. 4/5. Vrlo lepa knjiga, preporučujem je od srca.
Nego nešto sam danas sva u maštarijama. Sedim tako na poslu,pečim se na onoj stlici, sve ne mogu da dočekam da otrčim kući i tako ćaskam s novom koleginicom i pričam kako jedva čekam da se vratim kući, momak otišao kod svojih za Božić a ja izabrala da ipak ostanem i malo odmorim dušu, reko kad dođem kući, pa skuvam čaj, pa se ušuškam u pidžamicu, napišem recenzijicu, dva dana slobodna, jao miline. A koleginica kao, blago tebi ja s posla na posao, devojka radi paralelno dva posla i kao pa eto mora se, karijera.
Ebeš mi sve možda ću jedan dan zažaliti što nisam ambicioznija al nema šanse da bih se ja sada odrekla svojih toplih čarapica i sijalica s jelke osim da sam na prosjačkom štapu s kilo gladne dečice.
Idem da čitam sad neke one knjižice iz blica što sam donela iz NS-a pa se kuckamo.
Uživajte večeras i Srećan vam Božić unapred :heart:
 
wild_child:
Idem da čitam sad neke one knjižice iz blica što sam donela iz NS-a pa se kuckamo.
Uživajte večeras i Srećan vam Božić unapred :heart:
Kliknite za proširenje...

Ovo je prva subota da sam zaboravila da kupim Blic. Danas ulična prodavačica traži za Đuliće 40 a za Branka Radičevića 20 dinara. Rekoh, neka, sačekaću kad Đulići budu 20. Ona me prostreli pogledom...:rotf:

- - - - - - - - - -

pizap-com13574188693031-1.jpg

Srećno vam svima Badnje veče. :heart:

Postavila sam večeru. Kad se vratim, da ste ispisale ovih 5-6 postova... :lol:
 
Kanela:
Ana Gavalda je pisac po mom ukusu, volim sve sto je napisala :)
Roman 'Zajedno, to je sve' je divna prica o usamljenosti i prijateljstvu, a desava se u Parizu oko Nove godine (veci deo). Mozda sam napisala nekad neki prikaz.
Volim i njene price, obe zbirke objavljene kod nas.
Imam i citala sam i jednu na grckom, kraci roman, ne znam da li je i kako kod nas prevedena.
Moderan ali kvalitetan pisac. Mada sam ja slaba na Francuze :)

Sad citam Havijera Marijasa, "Zaljubljivanja". Utisci kad zavrsim.
Kliknite za proširenje...

Meni je ovo slab roman.
Čitala sam ga da ne uvredim osobu koja mu ga je poklonila.

- - - - - - - - - -

Rayela:
Ja zaista ne znam kako da se zahvalim Nautilusu za preporuku ovog turskog autora. Taj je covek za mene nekako otkrice godine , Pamuk je tu bleda senka.
Ne secam se da sam zadnjih godina citala tako savsren ljubavni roman gde se vec na samom pocetku vidi da je ljubav uzaludna, da je ljubavna katastrofa
predvidljiva, ali se i citalac nada kao i protagonisti da ce od toga ipak biti nesto ( ne bas i hepiend, ali barem neko ostvarenje te ljubavi).
Sama radnja koja se naravno odvija u Istambulu nema nikakve veze sa Turskom, likovi i likinje mogu da imaju i imena i skandinavska, nemacka, francuska,
imaju turska, jako komplikovana za pamcenje, ali to ne menja nista na realnosti i nemogucnosti ostvarivanja te nemoguce ljubavi izmedju razvedene zene sa detetom
( koja bas i nije zvanicno razvedeno) i mladjeg coveka koji umire samo za trenutkom da svoju glavu zaroni u njenu kosu.
I tako, ljubav je trajala samo jedno leto, ali je prelepa. Verovatno svako od nas moze i sam da seti svog nekog iskustva, ljubavne pricice koja je nastala
samo iz jednog pogleda, ali tako i nestala. I sma Pamuk je crpeo svoje inspiracije iz ovog genijalnog romana nazivajuci ga turskim Carobnim bregom,
ali ja, obozavateljka Manovog romana tu ne nalazim nikakvih slicnosti, a i ovo je roman o Istambulu, Carobni breg nije nikako neki " zavicajni roman".
Kliknite za proširenje...

Roman "Zovem se Crvena" nije ostavio neki poseban utisak.
Na kraju krajeva, ne znam šta je svim tim epizodama iz prošlosti hteo reći.
Čak, uprkos njegovim težnjama da iskaže nešto važno i uzvišeno, ne nalazim ni neke posebe mudrosti među redovima knjige.

- - - - - - - - - -

Nemesis:
Da doprinesem i ja, citam pomalo ULJKIPLJ polagano
kako sam bila pod temperaturcinom ovih dana, to baaaas polagano ide.
Kliknite za proširenje...

Šta je to?:eek:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Pantalone kapri hit leta 2025.
Odgovora
4
Pregleda
326
Sizif
Sizif

Back
Top