Министар на замени
Праксу да у парламент долазе чланови владе опозиција оштро критикује, а
Слободан Милосављевић, министар трговине, који је бранио „војне законе” међу посланицима је добио надимак „мултипрактик”
Посланичка група ДСС-а (Фото Ж. Јовановић)
Нема министра, нема ни седнице, каже Пословник о раду, а због овог правила парламент је раније губио сате рада. Има и сада прекидања седнице због недоласка министра, али много ређе, пошто се влада досетила да у парламент шаље свог „слободног” члана, без обзира на то што закон није из његовог ресора и што може да га брани само ћутањем.
У свим досадашњим вишестраначким скупштинским сазивима, понашање чланова владе према парламенту као институцији и према посланицима, било је тема расправе и жестоких полемика у сали за заседање. Међутим, у свим сазивима до 2000. године, готово никада није било проблема због министара, увек су долазили они чланови владе из чијег је ресора закон о коме се расправља.
После петооктобарских промена 2000. године, у прва два сазива, догађало се да министри имају нека преча посла од доласка у парламент, па су даване паузе „док не дође министар”. Дешавало се да те паузе потрају и до наредног дана.
Ипак, ни влада Зорана Ђинђића, ни Зорана Живковића није у парламент слала било ког тренутно слободног министра, већ увек ресорног. Није се то радило ни у време прве владе Војислава Коштунице. Друга Коштуничина влада је, повремено, слала министре који нису били задужени за конкретан закон. У првих неколико месеци владе Мирка Цветковића није било толико случајева „замене”, а у последње време то је постала пракса, па је сада реткост да закон брани ресорни министар.
Праксу да у парламент долазе „слободни министри” опозиција оштро критикује, а Слободан Милосављевић, министар трговине, који је, у једном тренутку бранио „војне законе”, добио је надимак „мултипрактик”.
„Здравствене законе” једног дана бранио је ресорни министар Томица Милосављевић, али наредних дана тај посао радили су Оливер Дулић, министар за заштиту животне средине и просторно планирање и Светозар Чиплић, министар за људска и мањинска права. Расим Љајић, министар рада, „бранио” је законе из ресора Вука Јеремића, министра иностраних послова. Љајић је, иначе, једини министар који је, на питање опозиционара, може ли он да им одговара на питања рекао: „Искрено, не могу. Могу само да слушам”.
Има министара који, такорећи, никада не долазе у парламент, њих увек неко мења. Међу таквима је Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја. Има, међутим, и оних које ретко када неко одмени у парламенту, а када се то и деси, разлог је, оправдан. Међу такве спадају министри Милан Марковић, Жарко Обрадовић и Оливер Дулић, који, осим што долазе на седнице, пре него што њихови закони уопште стигну на дневни ред, посете све посланичке клубове (позиционе и опозиционе), представе законе, саслушају примедбе и понешто уваже. Ретко када изостају и министри Ивица Дачић, Снежана Маловић, Диана Драгутиновић и Саша Драгин. Не изостаје често ни Драган Шутановац, али сваки његов боравак у парламенту обележен је жестоким полемикама са посланицима, које су такве да је,
приликом последњег његовог „гостовања” у скупштини председавајућа Гордана Чомић упозорила и њега и Томислава Николића с којим је полемисао да „воде рачуна о уљудном понашању”.
---------------------------------------------------
Чомић: Пословник је јасан
Гордана Чомић (ДС) каже да пословник врло јасно обавезује представнике владе на присуство током начелне и расправе о амандманима на закон. Она додаје: „Пословник каже да седници присуствују представници владе. Дакле, представници владе су они које влада сама одабере. То може бити или министар који је директно надлежан за одређени закон, или потпредседник владе, или било који други министар кога влада овласти да присуствује седници. Нама влада законе не шаље него министарство и зато она има надлежност да каже који ће министар присуствовати седници.”
На нашу констатацију да Пословник не предвиђа никакву казну за недолазак министра, Чомићева каже: „Кад министар или министарка не дођу на седницу, то је штета за њих, зато што тема скупштинске расправе може постати тај члан владе, односно неко може да доведе у сумњу његов кредибилитет, да буде оптужен да избегава парламент и одговарање на питања. Њих ће и јавност ’казнити’, а то је највећа могућа казна, јер јавност очекује да они раде свој посао, као што то и од нас очекује.”
-----------------------------------------------
Ко где гледа
Премијер Мирко Цветковић уредно долази на седнице парламента, када га посланици позову да одговара на питања, али то, судећи по јучерашњим критикама, није увек довољно. Велимир Илић, лидер НС-а, казао је Цветковићу: „Мени је јако непријатно, док сте ми одговарали гледали сте негде на балкон. Причали сте туц-муц, гледали горе-доле и нисте ми одговорили.” Премијер је рекао: „Гледам у монитор, јер тамо видим колико ми је времена остало за одговор. Ако хоћете и вас да гледам, могу и то.”
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Ministar-na-zameni.sr.html
