Bez prijatelja

Имати пријатеља и са ким попити кафу није увек исто.
Неко можда не пристаје на мање од пријатељства. Замарају га разговори чисто да се одржи однос. Када је сам није и усамљен, док га површна комуникација исцрпљује.
Неко се због проблема повукао, није хтео да оптерећује друге а због истих није могао истински ни са ужива у дружењу. И док се окренеш, останеш сам.
Некога су околности удаљиле од оних да којима се дружио. Рецимо, сви ушли у бракове, добили децу, променили фокус и интересовања. Више није исто и пријатно у том друштву.
Неко је постао огорчен и заједљив након лоших искустава, толико да је постао неподношљив и отерао својом озлојеђеношћу све око себе.
У неким односима је неко просто одскочио (позитивно или негативно, свеједно) толико да се неминовно мимоилазе.
Неко никада није ни био способан да оствари присну комуникацију са неким. Нема жељу, капацитет, шта год...
 
Има и она врста људи којима нису довољно добри они који би их прихватили, него се упињу из петних жила да задобију симпатије оних који их не фермају. Тај феномен ми је увек био занимљив за посматрање.
 
A sta sad mi nindze koji ne pijemo kafu da radimo.... :(

Secam se price nekih mojih ortaka od pre dosta godina, islo se na svadbu, udavala se neka cura nase godiste, znao sam je iz gimnazije, i ta mlada nije mogla da nadje nikoga za kumu, nije imala niti jednu prijateljicu, nikoga dovoljno bliskog za tu ulogu, to nam je tada svima bilo nezamislivo, nesto poput vica crnjaka, ali nakon ove vremenske distance i nesto gorkog zivotnog iskustva mislim da i to mogu da skapiram.
 
Једна моја школска другарица је за 'куму' узела друга, изгледа да јој ни једна од нас није била довољно добра.
Из неког разлога је са њим била ближа. То ми није чудно. Једино ако се са вама више дружила а ипак њега изабрала.

На факултету сам имала колегиницу, мени драгу али толико гладну мушке пажње, какве год, да је то постало тужно. Договори се женско друштво нешто и она нас испали јер је неки колега замоли за помоћ. А нису је гледали као жену, него као ризницу знања. Можда је зато толико и вапила за њима. Покушала сам лепо да скренем пажњу, да је наведем да сама увиди колико вреди и да је опасуљим да ће то приметити и онај ко ће њену пажњу заслужити али је њен комплекс био јачи. А нисам могла да је тапшем и будем у неку руку саучесник у њеном очају. Па смо се удаљиле...
 
Postoje osobe koje sem porodice, i posla kojim se okupiraju, nemaju ni jednog prijatelja sa kojim bi popili kafu,druzili se, razmenili misli ?
Koji su razlozi i o cemu se tu radi ?
Udalje se ljudi od drustva iz osnovne, srednje, sa faxa jer svako ode razlicitim putem, a sa godinama je pretpostavljam teze naci prijatelje koji ti odgovaraju...
 
Poslednja izmena:
Cekaj, cekaj, tacno je da razliciti zivotni putevi dovedu do toga da se ljudi udalje, ali ima i onih koji uprkos tome ostanu prijatelji i cim se ukaze neka prilika da se okupe nastavljaju tamo gde se stalo bez traga nekih posledica koje je vremensko i prostorno rastojanje moglo ostaviti.


Наравно. Пријатељи остају пријатељи без обзира на веће или мање паузе у виђању.
 
Cekaj, cekaj, tacno je da razliciti zivotni putevi dovedu do toga da se ljudi udalje, ali ima i onih koji uprkos tome ostanu prijatelji i cim se ukaze neka prilika da se okupe nastavljaju tamo gde se stalo bez traga nekih posledica koje je vremensko i prostorno rastojanje moglo ostaviti.
Има.
Мени на сигурност и поверење не утиче учесталост дружења. Има људи са којима се ређе виђам па и чујем а са којима имам јаче пријатељство од оних са којима пијем кафу 2х недељно.
 
Postoje osobe koje sem porodice, i posla kojim se okupiraju, nemaju ni jednog prijatelja sa kojim bi popili kafu,druzili se, razmenili misli ?
Koji su razlozi i o cemu se tu radi ?
Svako ima svoje razloge za to.
Po meni je to čudno...jer u okruženju ne znam ni jednu osobu, koja nema makar jednog prijatelja.Mislim da to nije dobro, jer je prijateljstvo najlepša i najčistija "spona" između dve osobe.Prava prijateljstva traju celi život, tako da ih niko i ništa ne može pokvariti!
 
Ja od kako sam zapela sa ucenjem zanata slabije se druzim, da me vidi ja od pre 4 god ne bi verovala kako to da se svaki dan ne vidim sa nekim
Ali tako mi sad nadoslo i prija mi, jako se trosim preko dana na poslu da slabo imam snage za ostalo
A i tolike sam decenije sprcala na druzenja, a sebe zapostavila, da je red da se sad posvetim sebi, ne propustam nista jer sam sve ja to vec izgustirala.... sad sam u fazonu "me myself and i "
 

Back
Top