moja odbrana i njihovi posledni dani
ja sam predsednik jedne male drzave na balkanu. doziveo sam toliko nepravdi i ponizenja za poslednjih 11 godina da ne znam vise odakle da krenem. skolovani sam psiholog sto govori da nisam bas totalni duduk za procenu ljudi. ziveo sam u vreme pravog blagostanja od oca akademskog profesora jednog pravog i iskrenog komunistickog ideologa - humaniste najblaze receno. znaci, znam sta je zivot a ne sta je mucenje. radio skoro da nisam uopste, trazio sam se dugo u raznim sferama, prvo u propalom braku a onda sam nekako igrom slucaja upoznao zanimljive ljude i zavrsio u vodama politike. tada je na vlasti u ovoj drzavi bio jedan zli i okrutni monstrum koji je uveo moj narod u rat sa celim svetom i ja sam sebi zacrtao jasno opredeljenje da cu biti dosledan i po bilo koju cenu, ako treba i pakt sa djavolom da potpisem da se taj tiranin ukloni. u to vreme sam surovao sa svim dokazanim obavestajcima stranih sila koji su slobodno i neometano delovali u mojoj zemlji. kad se vreme za promenu primaklo nas nekoliko zaverenika bas kao na tajnoj veceri sklopili smo interni pakt i pod spoljnom logistikom koji ipak znaju o tome vise od nas i uz resurse koje su nam nesebicno davali tiranin je skinut uz sveopste narodno veselje.
nasoj radosti nije bilo kraja. svi smo bili sretni, novca i hrane je bilo u izobilju, tapsanja po ramenima takodje, ceo svet je na nas gledao sa ponosom, mi smo, a i ja, bili jednom recju zvezde mnogo vece no one u holivudu. onda su vrlo brzo pocele igre i igrice. nisam znao, ovoga mi krsta, da mi moramo nesto zauzvrat dati onima spolja kao protivuslusgu za pomoc u uklanjanju tiranina. mi smo bili nevini u tome i cistog srca smo usli u celu pricu. oni su nam rekli da zele samo da uvedemo pravu demokratiju a novac sto su nam davali kazu da nisu znali sta ce sa njim a mi ga nismo imali pa eto nekako smo se dogovorili sve na prijateljskoj osnovi. niko od nas sa tajne vecere nije imao pojma, pod zakletvom i biblijom mogu reci, da im mi moramo prodati za dzabe fabrike, pokloniti delove zemlje, dati budzasto nase prirodne resurse i jos mnogo mnogo drugih stvari. nas tadasnji vodja se samo smeskao i rekao je, tako mora biti jer on je imao viziju i znao je sve unapred! bio je najpametniji od nas. mi smo bili mali srafovi te njegove vidovnjacke vizije. onda, jednog groznog dana tiraninovi poslednji ostaci za koje nismo znali da su jos uvek pod njegovom idejnom kontrolom oduzeli su nasem vodji neprincipijelno i mucki njegov mladi vizionarski zivot. nas vodja je bio hrabar covek, nije pristajao na bilo kakve ucene i govorio nam je da moramo izgraditi srbiju buducnosti u zinat svima, bilo istoku ili zapadu. da bi taj posao uradili morali smo se sagnuti i poniziti, rasturiti celu zemlju, od vojske do crkve, sve do totalnog osiromasenja naseg stanovnistva koje i dan danas mene nesebicno podrzava jer je ubedjeno da nam dolaze za 50-tak godina bolji i sretniji dani. ja sam nesebicno i skromno, a pre svega predano krenuo posle tragicne smrti naseg vodje da ostvarujem njegovu zapocetu viziju jer niko drugi nije hteo.
neskromno sam se prihvatio kako rekoh te duznosti da budem novi vodja jer niko nije zeleo a ja eto nisam imao nista pametnije da radim u zivotu a i bio sam nezaposlen pa sam sam sebi jednog jutra rekao gledajuci se u ogledalo, bolje ti nego neki drugi koji lose misle nasem narodu. i tako je pocela sva moja golgota! sve sam radio pod idejom vodjine vizije. poklanjao sam zemlju, unistavao privredu, rasformirao vojsku, napravio haos u crkvi, lizao krv moga naroda sa cizme neprijatelja, molio i kukao za pare i milostinju sve zbog toga sto sam znao da je vizija naseg mucki ubijenog vodje jedina bila ispravna. onda sam jednog dana osetio nepravdu. veliku i ogromnu!
rekli su mi da ja ne volim moj narod i zemlju pa sam stao opet pred moje ogledalo i pitao ga sta da radim. ogledalo je reklo, radi sad sve suprotno jer niko ti nece verovati ako se branis. moje ogledalo je inace moj najbolji prijatelj i savetnik i nikad me nije izdalo. i ja sam poceo… rekao sam da to nije moja zemlja i moj narod, da sam ja izmanipulisan, da se ja ne osecam kao presednik svih vec samo nekolicine najblizih, da nikad necu dati ostavku jer sam se zarekao jedino bogu i vodji odnosno njegovoj viziji da necu skrenuti u bezidejnost onih sto su me podlo i mucki kritikovali sto radim vizionarski a ne naopako korisno. razumite, nisam smeo da dam kormilo u ruke nesposobnjakovicima koji bi radili sve suprotno od onoga sta sam ja radio. gde bi tad ova zemlja otisla, mozete li uopste zamisliti nepravdu da opet budemo jaki i nepokolebljivi kao ranije, da nas se prvi susedi plase, da stanovnistvo zivi od svog rada a ne od moje socijalne pomoci koju im nesebicno poklanjam jer vizija lepo kaze da u buducnosti nema zivota od rada vec samo od grebanja. i povrh svega onda bi nas jos svi mrzeli sto smo uspesni! ovako je bolje, jer vizija kaze da samo slab i obogaljen mozes pred boga.
godine su neumitno i tesko prolazile i snage otpora prema mom sprovodjenju vizije su ojacavale ali se ja nisam dao. u meni srecom jos ima one mladalacke snage! sve sam radio ne po svojoj volji vec po volji mog streljanog vodje. ako je mozda neko i kriv onda je to on a ne ja jer je vizija njegova a ne moja. ako sam se ja konacno i malo obogatio pa i on je sta fali…. necu valjda da dozvolim da svi budu bogati, gde bi tek onda otisla ova zemlja! neko mora da misli na dobrobit ljudi i dece u mojoj drzavi a kako je to uopste moguce sa siromastvom i na prazan stomak. danas mi se preti preko medija koje ja nesebicno drzim pod svojomkontrolom i demokratskim im pravom omogucavam da me kritikuju a oni sta rade? kritikuju me! mene!!! umesto da me hvale sto sam im dao tu slobodu koju retki imaju! ponekad pomislim da treba da budem kao onaj tiranin jer neki ljudi nimalo ne cene moj humanizam. nepravda je ipak mene kritikovati za sve. jos malo pa cu i za lose lose vreme ili tucu vrabaca u parku biti ja jedini uzrok!
danas me svi napustaju. i saborci od prvog dana a i ovi novi mladi. govore mi da sam bolestan i smrtan, prete mi a niko ne razume da sam ja radio samo za dobrobit mog naroda a najmanje moje licno i moje porodice koja se mora potucati stalno po svetu bas kao i ja da ne gledam na sta mi lici zemlja koju su bezidejno unistili svi oni koji ne razumeju viziju. priblizavaju se skoro izbori a iza ledja vec cujem sapate i ogovaranja da sam onaj bivsi. to je nepravda! najveca! ja bivsi! ja koji sam ime ove zemlje proneo svetom! ja koji sam toliko doprineo da ovo drustvo padne tacno onoliko koliko je moj vodja sa vizijom predvideo i da se onda uskoro a jos i pre toga gorostasno uspravimo iznad svih kao lavovi i pokazemo svetu svoju snagu! e, to sada nekome smeta! neko drugi zeli da se okoristi plodovima mog pozrtvovanog rada i pribavi sebi slavu preko noci! to je nepravda i ja im porucujem da to nece proci! no pasaran!!!
porucujem svima njima, neprijateljima moga naroda, naroda koji me voli kao zenicu svoga oka… iako je nepravda, ja cu se boriti jer taj narod stoji iza mene i on je moj zalog… svaki drzavni cinovnik zna duboko intimno u sebi sta nosi vizija i on ce mi dati nesebicno svoj glas! ako treba glasace 10 puta dok se ne skupi onoliko koliko mi treba! narod ce do poslednje kapi krvi braniti viziju koju realizujem jer narod zna sta nosi ta vizija iako je mozda ne razume ali mi narod veruje! a ako treba viziju cu i ratom braniti! narod zna da izabere i da voli svog jedinog predsednika, mene! a vi svi ostali zavidni i sto bez ikakvog rada zelite da se okoristite mojom slavom i zaslugama zapamtite da niko nije neuhvatljiv! iako je nepravda ovo sta mi radite zapamticete me! jer sam jedan jedini i neponovljiv! bas kao i vizija!
vas predsednik
s.r.
ja sam predsednik jedne male drzave na balkanu. doziveo sam toliko nepravdi i ponizenja za poslednjih 11 godina da ne znam vise odakle da krenem. skolovani sam psiholog sto govori da nisam bas totalni duduk za procenu ljudi. ziveo sam u vreme pravog blagostanja od oca akademskog profesora jednog pravog i iskrenog komunistickog ideologa - humaniste najblaze receno. znaci, znam sta je zivot a ne sta je mucenje. radio skoro da nisam uopste, trazio sam se dugo u raznim sferama, prvo u propalom braku a onda sam nekako igrom slucaja upoznao zanimljive ljude i zavrsio u vodama politike. tada je na vlasti u ovoj drzavi bio jedan zli i okrutni monstrum koji je uveo moj narod u rat sa celim svetom i ja sam sebi zacrtao jasno opredeljenje da cu biti dosledan i po bilo koju cenu, ako treba i pakt sa djavolom da potpisem da se taj tiranin ukloni. u to vreme sam surovao sa svim dokazanim obavestajcima stranih sila koji su slobodno i neometano delovali u mojoj zemlji. kad se vreme za promenu primaklo nas nekoliko zaverenika bas kao na tajnoj veceri sklopili smo interni pakt i pod spoljnom logistikom koji ipak znaju o tome vise od nas i uz resurse koje su nam nesebicno davali tiranin je skinut uz sveopste narodno veselje.
nasoj radosti nije bilo kraja. svi smo bili sretni, novca i hrane je bilo u izobilju, tapsanja po ramenima takodje, ceo svet je na nas gledao sa ponosom, mi smo, a i ja, bili jednom recju zvezde mnogo vece no one u holivudu. onda su vrlo brzo pocele igre i igrice. nisam znao, ovoga mi krsta, da mi moramo nesto zauzvrat dati onima spolja kao protivuslusgu za pomoc u uklanjanju tiranina. mi smo bili nevini u tome i cistog srca smo usli u celu pricu. oni su nam rekli da zele samo da uvedemo pravu demokratiju a novac sto su nam davali kazu da nisu znali sta ce sa njim a mi ga nismo imali pa eto nekako smo se dogovorili sve na prijateljskoj osnovi. niko od nas sa tajne vecere nije imao pojma, pod zakletvom i biblijom mogu reci, da im mi moramo prodati za dzabe fabrike, pokloniti delove zemlje, dati budzasto nase prirodne resurse i jos mnogo mnogo drugih stvari. nas tadasnji vodja se samo smeskao i rekao je, tako mora biti jer on je imao viziju i znao je sve unapred! bio je najpametniji od nas. mi smo bili mali srafovi te njegove vidovnjacke vizije. onda, jednog groznog dana tiraninovi poslednji ostaci za koje nismo znali da su jos uvek pod njegovom idejnom kontrolom oduzeli su nasem vodji neprincipijelno i mucki njegov mladi vizionarski zivot. nas vodja je bio hrabar covek, nije pristajao na bilo kakve ucene i govorio nam je da moramo izgraditi srbiju buducnosti u zinat svima, bilo istoku ili zapadu. da bi taj posao uradili morali smo se sagnuti i poniziti, rasturiti celu zemlju, od vojske do crkve, sve do totalnog osiromasenja naseg stanovnistva koje i dan danas mene nesebicno podrzava jer je ubedjeno da nam dolaze za 50-tak godina bolji i sretniji dani. ja sam nesebicno i skromno, a pre svega predano krenuo posle tragicne smrti naseg vodje da ostvarujem njegovu zapocetu viziju jer niko drugi nije hteo.
neskromno sam se prihvatio kako rekoh te duznosti da budem novi vodja jer niko nije zeleo a ja eto nisam imao nista pametnije da radim u zivotu a i bio sam nezaposlen pa sam sam sebi jednog jutra rekao gledajuci se u ogledalo, bolje ti nego neki drugi koji lose misle nasem narodu. i tako je pocela sva moja golgota! sve sam radio pod idejom vodjine vizije. poklanjao sam zemlju, unistavao privredu, rasformirao vojsku, napravio haos u crkvi, lizao krv moga naroda sa cizme neprijatelja, molio i kukao za pare i milostinju sve zbog toga sto sam znao da je vizija naseg mucki ubijenog vodje jedina bila ispravna. onda sam jednog dana osetio nepravdu. veliku i ogromnu!
rekli su mi da ja ne volim moj narod i zemlju pa sam stao opet pred moje ogledalo i pitao ga sta da radim. ogledalo je reklo, radi sad sve suprotno jer niko ti nece verovati ako se branis. moje ogledalo je inace moj najbolji prijatelj i savetnik i nikad me nije izdalo. i ja sam poceo… rekao sam da to nije moja zemlja i moj narod, da sam ja izmanipulisan, da se ja ne osecam kao presednik svih vec samo nekolicine najblizih, da nikad necu dati ostavku jer sam se zarekao jedino bogu i vodji odnosno njegovoj viziji da necu skrenuti u bezidejnost onih sto su me podlo i mucki kritikovali sto radim vizionarski a ne naopako korisno. razumite, nisam smeo da dam kormilo u ruke nesposobnjakovicima koji bi radili sve suprotno od onoga sta sam ja radio. gde bi tad ova zemlja otisla, mozete li uopste zamisliti nepravdu da opet budemo jaki i nepokolebljivi kao ranije, da nas se prvi susedi plase, da stanovnistvo zivi od svog rada a ne od moje socijalne pomoci koju im nesebicno poklanjam jer vizija lepo kaze da u buducnosti nema zivota od rada vec samo od grebanja. i povrh svega onda bi nas jos svi mrzeli sto smo uspesni! ovako je bolje, jer vizija kaze da samo slab i obogaljen mozes pred boga.
godine su neumitno i tesko prolazile i snage otpora prema mom sprovodjenju vizije su ojacavale ali se ja nisam dao. u meni srecom jos ima one mladalacke snage! sve sam radio ne po svojoj volji vec po volji mog streljanog vodje. ako je mozda neko i kriv onda je to on a ne ja jer je vizija njegova a ne moja. ako sam se ja konacno i malo obogatio pa i on je sta fali…. necu valjda da dozvolim da svi budu bogati, gde bi tek onda otisla ova zemlja! neko mora da misli na dobrobit ljudi i dece u mojoj drzavi a kako je to uopste moguce sa siromastvom i na prazan stomak. danas mi se preti preko medija koje ja nesebicno drzim pod svojomkontrolom i demokratskim im pravom omogucavam da me kritikuju a oni sta rade? kritikuju me! mene!!! umesto da me hvale sto sam im dao tu slobodu koju retki imaju! ponekad pomislim da treba da budem kao onaj tiranin jer neki ljudi nimalo ne cene moj humanizam. nepravda je ipak mene kritikovati za sve. jos malo pa cu i za lose lose vreme ili tucu vrabaca u parku biti ja jedini uzrok!
danas me svi napustaju. i saborci od prvog dana a i ovi novi mladi. govore mi da sam bolestan i smrtan, prete mi a niko ne razume da sam ja radio samo za dobrobit mog naroda a najmanje moje licno i moje porodice koja se mora potucati stalno po svetu bas kao i ja da ne gledam na sta mi lici zemlja koju su bezidejno unistili svi oni koji ne razumeju viziju. priblizavaju se skoro izbori a iza ledja vec cujem sapate i ogovaranja da sam onaj bivsi. to je nepravda! najveca! ja bivsi! ja koji sam ime ove zemlje proneo svetom! ja koji sam toliko doprineo da ovo drustvo padne tacno onoliko koliko je moj vodja sa vizijom predvideo i da se onda uskoro a jos i pre toga gorostasno uspravimo iznad svih kao lavovi i pokazemo svetu svoju snagu! e, to sada nekome smeta! neko drugi zeli da se okoristi plodovima mog pozrtvovanog rada i pribavi sebi slavu preko noci! to je nepravda i ja im porucujem da to nece proci! no pasaran!!!
porucujem svima njima, neprijateljima moga naroda, naroda koji me voli kao zenicu svoga oka… iako je nepravda, ja cu se boriti jer taj narod stoji iza mene i on je moj zalog… svaki drzavni cinovnik zna duboko intimno u sebi sta nosi vizija i on ce mi dati nesebicno svoj glas! ako treba glasace 10 puta dok se ne skupi onoliko koliko mi treba! narod ce do poslednje kapi krvi braniti viziju koju realizujem jer narod zna sta nosi ta vizija iako je mozda ne razume ali mi narod veruje! a ako treba viziju cu i ratom braniti! narod zna da izabere i da voli svog jedinog predsednika, mene! a vi svi ostali zavidni i sto bez ikakvog rada zelite da se okoristite mojom slavom i zaslugama zapamtite da niko nije neuhvatljiv! iako je nepravda ovo sta mi radite zapamticete me! jer sam jedan jedini i neponovljiv! bas kao i vizija!
vas predsednik
s.r.
