Sav teret dusa vam zgaslih i sebicnih, svalili ste mi na ramena!
Pokusavam da budem casna i hrabra da sve cutke iznesem,
i crpim snagu iz proslosti, makar koliko me tamo vise nema
stare radosti vise ne postoje, jos ih u mislima samo uznesem...
Kad tako ostanem sama sa sobom, pitam se gde ste svi
daleki, nekad dragi? Gde sam vas usput izgubila ili vi mene?
Neodredjenost pitanja obvija kao magla: Jeste li se u njoj skrili?
Magle se dizu, ali ostaju sklopljene za mene ociju vasih zene..
Moje srce kameno nije, iako pokislo, hladno cesto posve samo
zaranja u nesanice gde jos jedino postojite, vi otisli, vi, kukavice.
Zasto ne poneste bar delic mog a vaseg tereta sa sobom tamo
gde vam razum likuje ali bol vam ne jenjava! Krijete ga posramice...
I da znate, bolje je meni sa mnom samom, nego vama bez mene
svi vi daleki, sebicni i lazljivi sa svojim maskama umesto lica,
ja i bez vas pronalazim svoje inspiracije, kod mene cveta i kad vene,
izmoreni dugim skrivanjem, shvatate tek sad - ja sam vam nesanica.
Ne umiru nadhnuti, samo poneka nadahnuca- vecne oseke i plime..
Zamislite, ja volim kisu, lepet krila pokisle ptice i bol opalog lista,
jer sve to razumem, a vasa proleca koja nekada bejahu moje ime
prljavija su od svake bare skisle, niste vi vise oni, ni ja nisam ista.
(Biljana)
Pokusavam da budem casna i hrabra da sve cutke iznesem,
i crpim snagu iz proslosti, makar koliko me tamo vise nema
stare radosti vise ne postoje, jos ih u mislima samo uznesem...
Kad tako ostanem sama sa sobom, pitam se gde ste svi
daleki, nekad dragi? Gde sam vas usput izgubila ili vi mene?
Neodredjenost pitanja obvija kao magla: Jeste li se u njoj skrili?
Magle se dizu, ali ostaju sklopljene za mene ociju vasih zene..
Moje srce kameno nije, iako pokislo, hladno cesto posve samo
zaranja u nesanice gde jos jedino postojite, vi otisli, vi, kukavice.
Zasto ne poneste bar delic mog a vaseg tereta sa sobom tamo
gde vam razum likuje ali bol vam ne jenjava! Krijete ga posramice...
I da znate, bolje je meni sa mnom samom, nego vama bez mene
svi vi daleki, sebicni i lazljivi sa svojim maskama umesto lica,
ja i bez vas pronalazim svoje inspiracije, kod mene cveta i kad vene,
izmoreni dugim skrivanjem, shvatate tek sad - ja sam vam nesanica.
Ne umiru nadhnuti, samo poneka nadahnuca- vecne oseke i plime..
Zamislite, ja volim kisu, lepet krila pokisle ptice i bol opalog lista,
jer sve to razumem, a vasa proleca koja nekada bejahu moje ime
prljavija su od svake bare skisle, niste vi vise oni, ni ja nisam ista.
(Biljana)
