Bez daha

[hakim bej]

Koliko se nase poimanje dobrog i loseg menjaju kada ostanemo bez vazduha?
Koliko se nase poimanje ispravnog i pogresnog, i vaznosti nekih stvari menjaju kada nemamo dovoljno vazduha?
Jer bez hrane mozemo nedeljama, bez vode danima, ali bez vazduha tek nekoliko kratkih minuta.

Bez dovoljno vazduha svet izgleda dijametralno drugacije nego sto ga vecina diskutanata na forumskim temama opisuje.
"Kao kada izgladnelo africko dete ucite da svira flautu." -V.

Citajuci postove na forumu primecujem da smo srecni jer smo potpuno nesvesni zivotnih problema, i mozemo se baviti besmislicama i o njima unedogled mudrosrati.
Gledano iz drugog ugla slepi smo i sakati, svojim izborom nesvesni. Potpuno nesvesni sveta oko sebe i svoje svrhe u njemu.
Moze li covek biti srecan bez svesti?
A opet, moze li svestan covek dodirnuti srecu?

Nedovoljno vazduha koncentrise misli. Probajte da disete kroz slamku, jedan jedini dan, i vama ce se vazduh skupljati oko misli. Zapamtite taj osecaj.
Tako udahnut vazduh pazljivo oblaze stvorene misli da nas ne poseku.
Jer te misli nisu meke. Ostre su, kao pahulja, kao kristal leda. Sa njima morate polako. Tek rastopljene imaju vrednost.

 

[hakim bej]

Vezano za pricu, ne znam da li je tacna ali bi mogla biti. Ispricao mi je davitelj iz price:
Besposlena zena je radnom i bogatom muzu neprestano srrala kako je bolesna, umorna, kako je zivot toliko tezak da ga ne zeli, i kako ce se ubiti da bi prekratila mucenje. Nezadovoljna je razbijala stvari po kuci, histerisala, pravila scene, a nikada kafu nije skuvala, nikada usisivac nije ukljucila.
I tako godinama. Jedared je presla crtu i toliko iznervirala svog coveka da je on sakama uhvatio za vrat i poceo da steze. Kaze da je prvo je na njenom licu video iznenadjenje, zatim bes, za njim strah. Stezao je i dalje.
A onda je u njenim ocima video molbu, zaljenje, vapaj za pomoc, i ruke su mu se same otvorile. Napio se to vece i zavrsio na ispiranju.
Od tog dana nikada sebi nije skuvao kafu, nikada rucak nisu porucili iz restorana, nikada vise nije platio ciscenje kuce. Zena je pocinjala dan sa osmehom, zavrsavala sa osmehom, umorna ali zadovoljna. Dan je provodila u radu i pomaganju muzu, i preuzela brigu o proizvodnji. I pored prihvatanja obaveza, ostalo je jasno ko je muz a ko zena.
Rodila mu je dvoje, i podizala ih i vaspitavala, vodila u skole i vrtice, i stizala sve. Deca su danas svoji ljudi, i ponosni su sto su im roditelji jos uvek srecni i zadovoljni.

 

[gost 202584]

страх од непознатог.
линија мањег отпора је спори отров.
срећа је тренутно стање, ал не оно тренутно стање.

 

[flaj]

Kad ostaneš bez daha odmah naučiš šta je u životu bitno,
a šta nebitno.
I na sva ta teška pitanja odgovor zna samo onaj koji iz bolničkog
kreveta, privezan za sve moguće aparate i sa cevčicom u svakoj
svojoj rupi, pa i u nosu, posmatra danima krivulju svog srca i kladi
se na nju.
I nada se da neće čuti konačnu tišinu.
Šta je u životu vredno, šta dobro, šta je sreća, gde je istina, za čim
vredi žaliti,kako treba da izgleda ovaj naš svet, koje je mesto čoveka
u njemu...
Samo on zna istinu o svemu.
Sve ostalo su trice.

 

[tgdanijela]

Koliko se nase poimanje dobrog i loseg menjaju kada ostanemo bez vazduha?
.............

..kulturološko je to pitanje.. u izgrađenom sistemu u kojem su odnosi među ljudima bazirani na davanju prostora drugima, nepovređivanju i uvažavanju nepoznatog odgovor će biti drugačiji od sistema u kojem osobe nemaju izgrađene Id barijere sa formiranom savješću uz saglasnost racia o najoptimalnijem načinu suživota ... nije posao svakoga da primeti

 

[hirajgoagain]

znaci kad nisi OK naruchi davitelja
idi reci to psihijatrima
jedini problem s tim metodama je sto ti posle nekog vremena treba mozda nova doza
neki ljudi u stvari tako i zive, idu u opasne teritorije ili se bave kriminalom...
e vidis taj film... davitelj protiv davitelja... nisam gledala a mozda hocu
sto te ne ubije ojaca te : ))
bdsm bratija : ))

cuj bez vazduha... bez interneta!!!

 

[Svetozar ot Ružičić]

Covek koji ceka neko drugi da ga usmeri (umesto sam sebe da usmeri) je slabic.

Ali se u sustini slazem: slabice samo za gusu.

 

[poetessa]

Nedovoljno vazduha koncentrise misli. Probajte da disete kroz slamku, jedan jedini dan, i vama ce se vazduh skupljati oko misli. Zapamtite taj osecaj.

...podseti me na scenu iz detinjstva..
...osnovna škola, odlazak na bazen...i jednu od čestih zanimacija-preplivavanje bazena
...sećam se jedne situacije kada sam preplivavala bazen i skoro došla do ivice i onda iznenadno potapanje, voda preko glave, naravno nisam stigla da udahnem dovoljno vazduha, i onda onaj scenario kada očiju otvorenih toneš i gledaš ivicu koja je udaljena samo na nekih metar ipo.....vidiš je, ali sa onim gadnim osećajem da je za tebe nedostižna...i samo onaj munjeviti udar misli da može biti gotovo ako te taj čovek ne pusti...i da bi mogao da umreš, i da će biti grozno gutati svu tu vodu, dok ti nadire u nozdrve, usta i puni pluća...i misli koje ludački jure glavom i govore, nisi se javila roditeljima, nisi pojela sendvič, nisi se javila drugarima da si otišla u olimpijski bazen sama, i veliki strah...ogroman strah i nemoć...i onda taj stariji uplašeni čovek, koji konačno ispušta tvoj kupaci, dok te trzajem noge iscrpljenog plivača udara u telo, kako bi se spasonosno dokopao tvoje ivice bazena ...

..a ti izgubljen od straha, drhteći, nekako dolaziš do te iste ivice i tražiš okom tog beskupuloznog počinitelja očekujući da će ti se možda izviniti, nešto ti reći, ali ne vidiš ga, jer ga je valjda bilo sramota sopstvene sramote...ne znam

...ali taj udisaj na slamku...bio je dovoljan da se uplašim i odem zbunjena kući kao nikad do tad....

..

.Nedovoljno vazduha koncentrise misli. Probajte da disete kroz slamku, jedan jedini dan, i vama ce se vazduh skupljati oko misli. Zapamtite taj osecaj

.

...Osećaj zapamćen....

 

[hirajgoagain]

znaci hakime ako zena krene da ti zvoca imash resenje

- - - - - - - - - -

zatvori su bogomdana mesta

- - - - - - - - - -

...podseti me na scenu iz detinjstva..
...osnovna škola, odlazak na bazen...i jednu od čestih zanimacija-preplivavanje bazena
...sećam se jedne situacije kada sam preplivavala bazen i skoro došla do ivice i onda iznenadno potapanje, voda preko glave, naravno nisam stigla da udahnem dovoljno vazduha, i onda onaj scenario kada očiju otvorenih toneš i gledaš ivicu koja je udaljena samo na nekih metar ipo.....vidiš je, ali sa onim gadnim osećajem da je za tebe nedostižna...i samo onaj munjeviti udar misli da može biti gotovo ako te taj čovek ne pusti...i da bi mogao da umreš, i da će biti grozno gutati svu tu vodu, dok ti nadire u nozdrve, usta i puni pluća...i misli koje ludački jure glavom i govore, nisi se javila roditeljima, nisi pojela sendvič, nisi se javila drugarima da si otišla u olimpijski bazen sama, i veliki strah...ogroman strah i nemoć...i onda taj stariji uplašeni čovek, koji konačno ispušta tvoj kupaci, dok te trzajem noge iscrpljenog plivača udara u telo, kako bi se spasonosno dokopao tvoje ivice bazena ...

..a ti izgubljen od straha, drhteći, nekako dolaziš do te iste ivice i tražiš okom tog beskupuloznog počinitelja očekujući da će ti se možda izviniti, nešto ti reći, ali ne vidiš ga, jer ga je valjda bilo sramota sopstvene sramote...ne znam

...ali taj udisaj na slamku...bio je dovoljan da se uplašim i odem zbunjena kući kao nikad do tad....

...

...Osećaj zapamćen....

el saosecas ti ovde sa muzem ili sa zenom tj sta mislis o prichi

 

[MarieSoLong]

znaci hakime ako zena krene da ti zvoca imash resenje

- - - - - - - - - -

zatvori su bogomdana mesta

- - - - - - - - - -



el saosecas ti ovde sa muzem ili sa zenom tj sta mislis o prichi

Hmm
Bolje da je zatvorio bogomdana mesta..kod zenice. Ima ona latinska..

 

[poetessa]

znaci hakime ako zena krene da ti zvoca imash resenje

- - - - - - - - - -

zatvori su bogomdana mesta

- - - - - - - - - -



el saosecas ti ovde sa muzem ili sa zenom tj sta mislis o prichi

ne znam Hiro...Hakim je ispricao zanimljivu pricicu...ali moglo je i drugacije da bude, ta zena recimo pobesni i zamrzi svog muza...a eto ona žena zavolela život i počela da ceni muža...promenila mod...

...e sad da li kod tog, disanja na dah...ili bez daha...čovek postaje bolji ili postaje gori....

...ne znam večita je to dilema

..nadam se da sam ti odgovorila delimicno

...
pitanje je šta strah od smrti izazove kod čoveka?

 

[Arianna]

Koliko se nase poimanje dobrog i loseg menjaju kada ostanemo bez vazduha?
Koliko se nase poimanje ispravnog i pogresnog, i vaznosti nekih stvari menjaju kada nemamo dovoljno vazduha?
Jer bez hrane mozemo nedeljama, bez vode danima, ali bez vazduha tek nekoliko kratkih minuta.

Bez dovoljno vazduha svet izgleda dijametralno drugacije nego sto ga vecina diskutanata na forumskim temama opisuje.
"Kao kada izgladnelo africko dete ucite da svira flautu." -V.

Citajuci postove na forumu primecujem da smo srecni jer smo potpuno nesvesni zivotnih problema, i mozemo se baviti besmislicama i o njima unedogled mudrosrati.
Gledano iz drugog ugla slepi smo i sakati, svojim izborom nesvesni. Potpuno nesvesni sveta oko sebe i svoje svrhe u njemu.
Moze li covek biti srecan bez svesti?
A opet, moze li svestan covek dodirnuti srecu?

Nedovoljno vazduha koncentrise misli. Probajte da disete kroz slamku, jedan jedini dan, i vama ce se vazduh skupljati oko misli. Zapamtite taj osecaj.
Tako udahnut vazduh pazljivo oblaze stvorene misli da nas ne poseku.
Jer te misli nisu meke. Ostre su, kao pahulja, kao kristal leda. Sa njima morate polako. Tek rastopljene imaju vrednost.

Nesvestan covek misli da je srecan i to nije prava sreca.

Svestan covek je istinski srecan i to je tezi put...

Jer svesnost donosi i odgovornost.

A teze nam je da budemo srecni kada smo svesni jer smo svesni.

Ali je moguce. Ako svoju licnost dovedemo na taj nivo svesnosti, tj ljubavi.

 

[hakim bej]

Ali je moguce. Ako svoju licnost dovedemo na taj nivo svesnosti, tj ljubavi.

Odavde se nedvosmisleno moze zakljuciti da je ljubav najvisi nivo svesnosti.
Moze li se do ljubavi doci jos nekako, ili jedino budjenjem svesti?

 

[Arianna]

Odavde se nedvosmisleno moze zakljuciti da je ljubav najvisi nivo svesnosti.
Moze li se do ljubavi doci jos nekako, ili jedino budjenjem svesti?

Da, jeste... i onda shvatimo koliko je malo ljubavi...
Samo svesnoscu.

 

[mali roker]

Kad osetis da ostajes bez daha,prvo sto pozelis je da se boris,tad dobijas nadljudsku snagu i pobedjujes nekog ko je jaci od tebe.
Posle toga pocinjes da cenis zivot vise nego ikad,postajes svestan okoline,pocnes da uzivas u svakodnevnim sitnica.Radujes se svakom novom danu,jer si imao srece da ostanes ziv.
A taj prvi udah posle davljenja je nesto sto se ne zaboravlja.Ostaje u secanju do kraja zivota.

 

[DOA]

posto velika umetnost nastaje pretezno iz materijalne nemastine u tu grupu spada i nedostatak svezeg vazduha iz koga crpimo sveze ideje

al gledano sa druge strane, nedostatak daha moze biti i ponekad okrepljujuci, jer samo na granici zivota i smrti mozemo, sa zadrskom naravno, poimati na pravi nacin nase najdublje ponore koje tada izbiju u prvi plan

da rezimiram... miris poljskog cveca u prolece je lep i inspirativan za dushu al za telo mozda jos lepsi i okreljujuci osecaj kad te partner nasladno davi u sexualnom cinu

 

[hirajgoagain]

pa je l ste sad svi uveli davljenje
ne mogu da nadjem stil odgovarajuci ali mozda mi ne treba stil nego kultura

ok nashli smo terapiju samo da je utanachimo

 

[poetessa]

pa je l ste sad svi uveli davljenje
ne mogu da nadjem stil odgovarajuci ali mozda mi ne treba stil nego kultura

ok nashli smo terapiju samo da je utanachimo

davim se gospodjice Hiro u vashim recima, a jos uvek imam osmeh na licu!
..
ne znam kako ali uvek vam je adekvatan odgovor

 

[flaj]

Vezano za pricu, ne znam da li je tacna ali bi mogla biti. Ispricao mi je davitelj iz price:
Besposlena zena je radnom i bogatom muzu neprestano srrala kako je bolesna, umorna, kako je zivot toliko tezak da ga ne zeli, i kako ce se ubiti da bi prekratila mucenje. Nezadovoljna je razbijala stvari po kuci, histerisala, pravila scene, a nikada kafu nije skuvala, nikada usisivac nije ukljucila.
I tako godinama. Jedared je presla crtu i toliko iznervirala svog coveka da je on sakama uhvatio za vrat i poceo da steze. Kaze da je prvo je na njenom licu video iznenadjenje, zatim bes, za njim strah. Stezao je i dalje.
A onda je u njenim ocima video molbu, zaljenje, vapaj za pomoc, i ruke su mu se same otvorile. Napio se to vece i zavrsio na ispiranju.
Od tog dana nikada sebi nije skuvao kafu, nikada rucak nisu porucili iz restorana, nikada vise nije platio ciscenje kuce. Zena je pocinjala dan sa osmehom, zavrsavala sa osmehom, umorna ali zadovoljna. Dan je provodila u radu i pomaganju muzu, i preuzela brigu o proizvodnji. I pored prihvatanja obaveza, ostalo je jasno ko je muz a ko zena.
Rodila mu je dvoje, i podizala ih i vaspitavala, vodila u skole i vrtice, i stizala sve. Deca su danas svoji ljudi, i ponosni su sto su im roditelji jos uvek srecni i zadovoljni.

Baš gadna priča.
Ali prava naša, muška, kafanska - "naučio sam ja nju pameti".

Ali kako bi ta priča izgledala iz njenog ugla?

Kada se žena uda za "bogatog" čoveka, očekuje da neće
biti samo mašina za obavljanje kućnih poslova i rađanje dece.
Da će imati vremena za sebe, da radi ono što voli, da čita, da
ide na koncerte, da folozofira, što da ne?
Da naruči kinesku hranu, da ode na izlet, da negde odputuje?
Kad shvati da se udala za ćiftu kome je žao svake pare -
počinje da se buni.
Ali ne vredi.
Ćifta se prertvara u davitelja i ona sada zna da nema kud.
Njihov brak pretvara se u još jedan od mnogih, gde svako
licemerno igra svoju ulogu,davno upisanu u balkanske knjige.
I tako oni žive "srećno i zadovoljno", sve dok se njoj ne smuči,
pa se otkine sa lanca, digne sidro i odjedri u nepoznatom pravcu.
A deca postaju usputna šteta.

A neki nisu ćifte, ali su još gori davitelji, ali to spada u neke
druge teme.