Кад румена зора заруди,
мобилни ме својом песмом буди.
С мобилним нов дан креће,
с њим, нико зауставити ме неће.
С њим певам и музику слушам,
с њим књиге читам и филмове гледам.
С њим сликам и фотке качим,
с њим радим и новце правим.
Волим га више него леба да једем
без њега више ја се не смејем.
Десет пута дневно њему екран бришем
без мобилног више не могу да дишем.
А кад он зазвони, срећу осетим
док год он звони, значи да постојим!
И мојој срећи не би било краја
да није једне црне мисли без сјаја.
Та мисао живот ми ружи, та мисао живот ми тужи:
"Ко коме овде служи?"