Bez čega se ne može...

Кад румена зора заруди,

мобилни ме својом песмом буди.

С мобилним нов дан креће,

с њим, нико зауставити ме неће.

С њим певам и музику слушам,

с њим књиге читам и филмове гледам.

С њим сликам и фотке качим,

с њим радим и новце правим.

Волим га више него леба да једем

без њега више ја се не смејем.

Десет пута дневно њему екран бришем

без мобилног више не могу да дишем.

А кад он зазвони, срећу осетим

док год он звони, значи да постојим!

И мојој срећи не би било краја

да није једне црне мисли без сјаја.

Та мисао живот ми ружи, та мисао живот ми тужи:

"Ко коме овде служи?"
 

Back
Top