Beskrajna priča

Izlaz su našli pristupajući Velikom veću mudraca.Oni su znali odgovore
na sva pitanja ovog i onog sveta..jer su često odlazili na onaj svet i vraćali se.
Zato izaslanici upitaše mudrace..Mudraci su mudro ćutali dok su duboko
razmišljali o paučini.. Taj slučaj još nisu imali..ipak naziralo se nešto.. u vazduhu
iznad njih se formiralo. Da li je to bio odgovor.. ili je ponovo bila zagonetka?
Čekali su tri dana,a četvrtog su znali..
 
da ne mogu bez saveta tog sićušnog bića koje se tek bilo začelo u majčinoj utrobi , zemlja je znala , a i sve na njoj da veliki mudraci moraju poslušati plač tek rođene bebe , znali su da tamo čuči odgovor sa milion novih pitanja i doživljaja koji su trebali da budućnost kao što su u toku pripreme za sutra koje će doći za devet meseci , svi se međusobno pogledaše i bez reči samo su rekli , da ovog puta stvarno moramo čekati , za to vreme careva kći koja je u najvećoj tajnosti nosila to dete znala je da i među intergalaktilkih mudraca ima par njih koji se nisu slagali sa tom odlukom o čekanju jer na susednom planetu već je raslo dete koje je imalo boju neba , a ogrtač mu se uvek vukao po zemlji , utome iz crne rupe počeše da izlaze jahači apokalipse noseći poruku da još nije sve završeno i da moraju i oni biti upitani kojemu će detetu biti poklonjenje i dati sudbinu njih nekoliko odabranih , jer tekstovi napisani čovečijom rukom još su važili za naj raniju istinu onoga što se desilo , i
 
ljudi prestadoše da pišu..seli su u krug spremni da čekaju to
intergalatičko dete koje će im dati odgovor.
Dok su oni tako sedeli utonuli u svoje misli, na nebu se ukazao znak
sačinjen od iluzije i magline daleke galaksije.Oni ne videše znak..ali
mudraci su znali da će uskoro stići nebesko dete..i da će na Zemlji
biri velikih promena.Sve što je bilo nevidljivo,postaće vidljivo..a ovaj
svet postaće eterična iluzija..samo privid...
 
I zato su mudraci prvi krenuli da posete to nebesko dete i naravno znali su gde i kad će se roditi jer su sledili sjajnu zvezdu vodilju. Kad je zvezda stala znali su da je to mesto gde se rodilo nebesko dete,mislili su da će ga naći u nekoj carskoj palati ali zvezda se zaustavila iznad jedne stalice.
I tako dođoše tri mudraca sa mesta izlaska sunca t.j sa istoka i uđoše u malu staliću i nađoše malo nebesko dete kako povijeno lezi na slami.
Pored njega njegova majka devica, ali dete je rođeno jer su se morale ispuniti davno prorečene reči,
Darivase ga najlepšim poklonima pa se vratiše ali još neko je tražio dete iz drugog razloga a tu se već umešala veća nebeska sila koja štiti svoje.....
 
izaslanike..jer postoji važan razlog zašto se to dete rodilo.
Sile mraka koje su tragale za detetom,izgubile su se.. obnevidele
od svetlosti,koju je slalo nebo.Bauljali su tako slepi hvatajući jedan drugog
crnim kandžama..Dete je za to vreme raslo neverovatnom brzinom.
Negova toplina i svetlost ogrejali su svet i sve je počelo da buja..
 
uvek kad vas pogledam , vidim samo lepotu i izvor beta materije , da , da g-đo Poli tako je , iako vi ne verujete u reči koje je moj pradeda kazao svima javno , a oni ga zbog toga osudili , sve je to bila istina , zato sam ja tu da neke stvari ispravim i povratim pradedin ugled koji se izgubio u memoriji Samarićana , i samo da znate , sa velikih planina doći će čovek na slonu , tu prastaru životinju koju su deca zaboravili , jer je bilo zabranjeno pričati o živim fosilima , a moralo se znati sve o grupi crnih rupa koje su kao neka ala iz davnih priča mogle progutati samo u jednom zalogaju sve ono
 
Istupi napred gospođa Poli i reče okupljenoj deci:
"Slušajte uvek priče starih Samarićana,jer one su pune drevnih znanja..
saznaćete da su crne rupe i fosili čista izmišljotina koje su za vas smišljene..
ne bi li vas uplašile.Ne bojte se ničega..budite hrabri i koračajte smelo..
Da,život vam sprema zamke..Tačno! No, svaki put ćete naučiti novu lekciju.."
Ohrabrena deca uhvatiše se za ruke i pođoše niz prplanak,koji se završavao
nigde..ustvari bio je to beskrajan proplanak. Željni avantura bili su..
 
sa okokirenim okicama i gledali u toj proplanak koji po njihovim mislima je bio izlaz i spas kako da izađu iz one pesme , da ta pesma , ona stara nekoliko vekova, kao kroz maglu su im prolazile slike kako deca stoje u redu da bi bili ubačeni u mašini za promenu njihove ličnosti i biti toliko izmenjeni kako bi bili svi isti , i tome se jedan od mališana počeo batrgati jer kroz mozak mu izađe slika mašine za mlevenje mesa i zli direktor škole koje je bilo u suštini siropitalište, jer je bilo sve više dece koji su bili ostavljena od strane svojih roditelja koji su morali da rade za sistem , no utom začas se kod tog dečaka stvori istinska njihova dobra učiteljica , zagrli to jadno dete , obrisa mu suze i obeća da ih više nikada neće napustiti , uze ga za ručicu i da znak ostaloj deci da krenu za njom , u prvi mah nije ni ona sama znala koji pravac i smer da uhvati , jer znala je da ta poljana je ustvari samo druga strana crnih rupa i da je svo to šareno cvez ustvari po jedno skamenjeno dete iz one strane onoga sveta , počela je da se preslišava samu sebe dali je bila pametna odluka da se krene na put spasa kako je ona to mislila, podigla je glavu ka plavetnilu crnila i gle čuda , sjajni zlatni glas došao do njenog uma, pa je videla reči koji su joj otkrili tajnu svih tajni , a njeno se , da dragi moji , Polino lice , ozari srećom i
 
Žvačući, grozničavo je razmišljala..o čemu da im priča dok
prelaze beskrajnu livadu.Deca su još bila u šoku od one grozne
mašine,i nožice su im se tresle..nesigurno su koračali sitnim
koracima..držeći se za Poline skute. Tresli su se malim telašcima.
A onda Poli započne beskrajnu priču,koja će trajati 99 dana,jer
to je bio rok koji je dobila od svetlećeg ljubičastog bića..
Trebalo je stotog dana u tišini da stignu na kraj beskrajne livade
i dokopaju se slobode,da stignu u svoj svet..i da ponovo budu..
 
Da..ali u međuvremenu koje nije ni postojalo,smenjivali su se
dani i noći.Razmaci su bili sve kraći i kraći. Poli je zamolila
decu da usput dodirnu svaki cvetić koji je bio okamenjeno dete..
i sve više dece je išlo za njom. uskoro su prekrili beskrajnu
dolinu..i shvatili su da su se vratili na mesto odakle su krenuli.
Nije bilo kraja..samo novi početak!
Hajde,idemo dalje..reče im Poli. Treba nam još jedan dan..
 
Ipak mislila je.. još par dana i stići će na taj dugo očekivani
kraj..kraj priče,molila je decu da istraju još malo iako su ih nožice
već bolele.Znala je da ih na kraju čeka veliko iznenađenje..
samo ni sama nije mogla pogoditi šta su mudraci smislili
kao kraj ove priče..Videćemo..pomisli Poli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top