Beskrajna pesma

[Evony]

Nisam sigurna da li se ovo sasvim uklapa kao nastavak pesme,ali bih ipak stavila jer mislim da cini sazetak dosadasnjeg toka pesme Pa evo ga....


Bila sam spremna
da stavim na kocku
tvoje srce,tvoje snove,tvoje sve.
Kada nismo bilo blizu,
bez dodira,milovanja,ljubavi,
bili smo odjeci u nizu,
glasovi u praznom hodniku.
Odrekla sam se
naseg zivota u svakom slovu,
bacila se pod voz vremena
spremna da ostarim sama,
nisam ni slutila da krijes istinu
koja bi mi slomila krila.
Poslednji andjela let,
poslednji pogled i poziv,
poslednji ubrani cvet,
nudio si mi sve,
nista davala nisam,
a uzimala sam ti sne.
Bila sam lopov,
okrutna zica u tvome stidu,
okrenula ti ledja kada si me voleo,
kad si gledao kud zaljubljeni idu.
Ruku ti nikada pruzala nisam,
povlacila sam se na dno.
Tu si me trazio i nasao,
znao si za laz,znao si to.
Sada vise spremna nisam
zavoleti drugog,zavoleti tebe,
jer nikada,bas nikada nisam
videla nikog dalje od sebe.

 

[placenik]

Досадила ми боза. Према томе, ајде мало да претерујем

Не тражим, душо, да ме волиш,
Ни да се дајеш, без поговора,
Биће ми доста и да се плашиш,
Да због тог буде, што бити мора.

Не, душо, нећеш, ти бити прва,
Покорна кад је омча на грлу,
Јер сав твој пркос бедна је мрва,
Јер водим патњу, умилну, врлу.

Љубави овде, већ ако нема,
Своје ћу гонит задовољство,
За тебе рола намењена,
Чиста покорност и спокојство

 

[Evony]

Pustas glas?
Jos ti je stalo?
Mislila sam da ces
mirno da me pustis
da otecem u svoje usce.
Tvoje reci su otrov
sto moje srce truje.
Imas li samilosti
da se ne smejes
dok izgovaras ovu salu?
Znam da bolest nije
ono sto te muci,
tvoja okrutnost je ono
sto me vuce u npad
ja bezim od tvog zaraznog smeha.

 

[placenik]

Истинска мржња, непатворена,
Видим да ноћас срце ти греје,
И тама моја одгајана,
Томе се срећном тренутку смеје.

Када реч пустиш од очаја,
Мешани бесом и страх и презир,
Кад ти у оку нестане сјаја,
Тад пустићу те, и тада бежи.

Ја играћу се до предаје,
Нападу твоме смејаћу се,
Играма мрака и издаје,
Са душом твојом играћу се.

Имаш ли штогод да кажеш? Реци,
Дај ми твом бесу да се смејем,
Удахни отров и њиме теци,
Да ватру пали и душу грејем.

 

[Evony]

Sad kad me gubis shvatas
da ti neznost vise
ne vredi ni mrvu truda
prkosis mi,trazis
za mene izgovor da
ne ostanem ljubavi radi
vec zlobe i utrnulosti uma
koji nastavlja trovati i tvoje reci.
Ne,nemoj se smejati,okrutna salo.
Ne prkosi mi,
ogrni me maglom
da nestanem
prvim jutarnjim tragom.

 

[placenik]

Како је слатко заношење,
И душа која још љубав снује,
Кад оштрим ножем прережем је,
Прекинем лудост да сме да снује.

У оклоп срца скрила си се,
А шта ће бити кад разбијем га,
Када зло света разлије се,
Грудима куца наместо њега?

Да, пустићу те, у маглу лутај,
Што мање светла мени си ближе,
Кад бели памен замени тама,
Ни знати нећеш, а она стиже.

Ја зао нисам, ја сам зло само,
Ожиљком срца пратићу те,
Знај добро, оно те издало,
Због њега увек наћи ћу те.

 

[Evony]

Mozes slobodno da mislis
sve najgore o meni
u najvecem mraku
do kraja zivota zivela
tebi se nikad vratila ne bi`

Ne shvatas da me tvoje reci
sve dalje i dalje gone
da se smejes sebi i samo za sebe
vise traziti necu nista od tebe

Ljubavi sam te zvala
srcem svojim okovanim ledom
seci,lomi,kidaj
nikad vise okupan medom

U inat tebi u stanju sam
drugog ljubiti,oci sklopiti
nikada te vise ne pogledati
od tebe se otrgnuti

Jurcaj,trci,cekaj me
nikada me neces docekati
uvek cu ti se u lice smejati
i prkosno te pogledati

Neka,budi pun uverenja
da jednom bez tebe necu moci
seci mi krila,baci me na zemlju
ali nikad necu pasti dovoljno nisko
da bih te u oci pogledala
jasno ti rekla da sam bila i tvoja ostala

 

[placenik]

Што пркос може радовати...
Послове моје ти сама радиш,
Ломићеш срце другог да волиш,
И себи душу ишчупати.

Док живиш знаћу да постоји,
Срце још једно уништено,
У дивљем бесу сагорело,
Усахло, сиво, измучено.

Поздрав од мене за срце твоје,
Док још га није прекрила тама,
Прву му крвцу пустио сам,
До краја ти ћеш убит га сама...

 

[Evony]

Usahlo mozda,jadno stoput,
ali slobodno od tvoga cvrstog stiska
krila mi iscupaj
ali izrasce nova jaca veca,nenadmasna

Letecu daleko,icelicu sama,
ti ces na zemlji da gledas za nama
hranices se mojom navodnom smrcu
a ja cu da letim i polako da lecim
srce svoje da obnovim ne vise da sencim

mozes da se nadas da cu unistiti sebe,
ali ja sam bolje kada nisam kraj tebe
i odmah mi je jasno da si bio taj
u ledja zabio mom andjelu oprostaj

Zato idem sve dalje i jace
gledaj moje srce mozda sada place
ali ne osecas li kako so iz suza se susi
kako mi je lakse na ranjenoj dusi?

Izlazim iz senke jaca,
najzad slobodna od umornog placa
tvoja mi je svetlost sada najcrnja tama
tvoj mi mrak vise volju ne slama

 

[placenik]

И црна крила, лепотице,
Баш ко и бела знају да лете,
Да језде небом немилице,
Са њега мотре, анђелу прете.

И суза знај да већма боли,
На живој рани кад се суши,
И друго срце када воли,
А сенка старог вечно га гуши.

Ти избор немаш јер си човек,
(Ја именом се зовем демона),
Више ил мање да патиш довек,
Судбином слабих, тугом еона.

 

[Evony]

Demonom se zoves,
samo se tesi,
nisi ni ti covek zesci,
nisi ljuci od mog srama
sto sam dala priliku nama.

Mogu da patim,ali to je za ljude
sta ce biti kada tebi strasno bude
pravdas se da uzivas u patji mojoj
kako ces ti izdrzati u suzi svojoj

Demoni ne mogu da vole,govoris mi
cemu onda sva milovanja ludosti
varao si mene,oporavicu se
ali posle mene ostavljas sve

rekao si da ces da me pratis,
i ko je onda izgubljeno jagnje
ako nemas zivot nemas cemu da se vratis

jesam se borila za nas,
ali i ti si sve od sebe dao,
kad si me izgubio svoju si dusu prodao.
Zovi se imenom demona
preti mi recima samog mraka
ali nikada neces pobeci
iz svoga zacaranog pakla.

 

[placenik]

Ако још мислиш да испод ватре,
Паклене, људско срце још бије,
Иако твоја душа ме презре,
Нек буде сада што било није.

Нек почне игра невиђена,
Са анђелима да демон језди,
Анђела докле не обори,
Ил' ново срце у груди смести.

Поведи свет да обиђемо,
Док гледамо се испод ока,
Примирју свом док верујемо,
Рашири крила, бела, широка.

 

[Evony]

Dokle se mozemo u igri kriti
ono sto nije bilo zar moze biti?
Andjeo i demon da zajedno lete,
da se vole a ne jedno drugom svete.
Kako da sada svoju ti dusu ponovo predam?
kako da te ponovo ispod oka gledam?
kada rusio si sve uzeo i smrvio,
moram da ostavim te...
Ali ako u tebi jos nada bice
kada se umorim od samoce
mozda za nas nesto novo svice.
Ako verujes zaista u novo sutra
cekaj me onda svakoga jutra.
Kraj tebe jos ne mogu sirit krila
tu sam lekciju naucila jer sam tvoja bila,
moram da se zavijem u svoju cauru samoce,
jer srce kada je samo da podivlja hoce...

 

[placenik]

Анђеле...
Праштање где је Анђеле?
И љубав где је?
Анђеле...
Зар кажеш да су приче лажне,
Да Бог нас није створио зле?
Анђеле...
Зар тако твоје ране те боле...

 

[Evony]

U tvojim sam ocima mozda ja andjeo
ali i sebe si demonom zvao
da oprostim ja sam uvek mogla,
da oprostim ali ne zaboravim
Oprost dajem,kao da delim
ne cenkam se i ne merim,
ali ono sto se ne placa
vrednost nema
i uvek budem u sred problema,
malo cenjena i brzo ostavljena...
Srce moje jos od toga drhti
jos se boji i grci
ako si spreman i ti da trpis,
moju hladnocu da otopis
mogla bih da se nadam,
mogla bih opet na kolena da padam
i molim se Bogu,ako hocu to i mogu...
u sebi andjela da budim
da se oporavljam a ne da ludim,
mozes li mi toliko obecati?

 

[Terilijan]

Можеш ли ми рећи да волећеш ме,
да демонске своје природе
одрећи ћеш се,
да поново вратићеш се Богу,
и на Анђеоским крилима самном
јездити у судбину нову?
Опроштај свој ја дајем ти,
то је део моје Анђеоске бити,
али како ћу ја заборавити
шта учинио си ми ти...
Да волим те сада, тешко је бреме,
али ја имам на располагању време,
вечност је кратка за тебе и мене...
Суштина Бога је чиста љубав
а ти си само моја љубав прва,
моје срце поново биће цело,
и поново волеће,
било тебе,
или власника другога срца...
То само од тебе зависиће...

 

[Hladna_kao_Sunce]

Ti znas da ljubav
jaca od
bola
smrti
zivota
ljudi
i noza
ume da bude varljiva cesto;
Ti znas da Ona vodi
putevima snage, putevima strasti.
Cuvaj je, tvojoj dusi godi
i nemoj je drugima krasti.

 

[placenik]

Знам да је љубав лудило судбе,
Осуда људска драговољна,
Што кад се једном у срце саспе,
Спаса ти нема, завлада она.

Ти знаш да демон анђео беше,
У гротло Пакла док пао није,
И проклет човек да има срце,
Да оно исто ко твоје бије.

Да ли је љубав украдена,
Украдена ил'поклоњена,
Ни она није се питала,
У срцу седи настањена.

 

[Hladna_kao_Sunce]

I zbog toga nikoga ne krivi,
Ne! njoj je vazno da prezivi,
da spoji ruke kad se zele
i oci kad se pri dodiru vesele.

Njoj je vazno da postoji
i da se ljubomorom boji,
da pokrije brige, jade
da se usne vecno slade.

 

[Evony]

Zeli osecaj cist,
bojom zdrav,
zeli odgovor lep
i uvek prav...
Ljubav je prikrivena zelja i posesija
ljubav je razonoda najmilija
od nje sve kljuca sve se topi,
od nje su slatki snovi
i ruka se lako drugome pruza,
ljubav je najmirisnija crvena ruza...

 

[Musi]

tamo je beskraj ljubav,i ja tamo su leta duza od svega tamo je toplo jer nema snega
tamo ljubav vlada ostavimo se price i krenimo sada

 

[Musi]

sto sja tamo negde gde zive srecni ljudi tamo nisam ja tako je leto duze od svega tamo je toplo tamo nema snega tamo nije pustinja puna samoce tamo u pustinji raste zrelo voce
tamo nema tuge tamo nema boli tamo i protivnik protivnika voli tamo ljudi uopste nisu zli sta se mi bakcemo hajdemo i mi

 

[Evony]

A onda dolazis ti.
U tom camcu ljubavi ljuljao si me.
Zajedno smo se smejali,
zajedno suze lili,
sve smo probali i zapamtili.
Ljubav je bila tvoje drugo ime,
dok do tvog srca
demon put nasao nije.
Trazis izlaz iz mraka,
trazis moju ruku,
ocekujuci da sam na
istom slomljenom raskrscu
na kojem si me ostavio.
Dokazi mi,covece,
da iza tvoje cvrste
demonske koze
ljudsko ranjivo srce jos bije.

 

[placenik]

Достојна није вера,
Што себи доказ тражи,
Ни да се вером зове...
Достојан нисам ни ја,
Љубави што ме блажи,
Ни слатке патње ове...
Сад свој ми доказ тражи...
Задатак дај...

 

[Terilijan]

Задатак нећу ја да дам,
ако волиш,
доказаћеш сам...
Љубав је доказ
сама за себе,
ал` она није
шта хоћу од тебе...

Срце моје ранио си ти,
ако га волиш,
ти га излечи...
Веру у љубав
нарушио си ми,
ако је волиш - ти је зацели...

На Танталове муке
да ставим те желим,
све док не залечим
и не зацелим.

Размисли подобро
демоне мој,
да ли си достојан љубави тој,
и да ли си спреман
да кроз вечности део
поново воли те
један анђео?