Beskrajna pesma

[Evony]

Mogla bih ti mnogo dati...
u jednom jedinom danu...
kada bih samo smela...
Mogla bih ti reci i sta ova noc krije..
nikada mi bez tebe,nikada dobro nije.

 

[Evony]

mogu da gledam u izmaglicu proslosti
i kazem kad bez tebe bila ne bih
sada svesno kazem`zbogom zauvek`
mogli smo biti vise...
ali za greske ne postoji lek

 

[Hladna_kao_Sunce]

I tako,
zagledana u prostore
sto pod uticajem sunca, vetra
sta li? -
neumitno prolaze
cekajuci me da
poput divlje zveri
krenem za njima.
Ali ne, ja ne mogu
nikud bez kise.

 

[Hladna_kao_Sunce]

Znam ja da je
Kisa istinska boginja.
Ona nas donosi i odnosi
u svojim mlecnim kapima,
ona spaja dobre i zle
ako takavi ljudi uopste postoje,
ona spaja pametne i glupe,
bogate i bedne, zdrave i jadne...
Ona nas drzi u rukama.

 

[Terilijan]

Boginja misli, srca, i duše
od kiše se snovi 'il čiste,
'il ruše.
Kažem ti idi!
Ostajem sama,
stežu ko omca tuga i tama...
Kandžama si kidao
srce moje,
iskidane delove ucinio svoje.
Krvava kisa sada
iz moga srca teče.
Tvoja ljubav boli,
tvoja ljubav peče.
Odlazi sad, ostavi me samu,
da podignem zid,
da podignem branu.
Da ponovo počnem voleti ja.
Da sazidam nov život od snova...

 

[Evony]

Idi na jednu
ja cu na drugu stranu.
Volela bih se uhvatiti
za svaku tvoju manu,
svaku neprvilnost..
ali znam da je
savrsenstvo zvezda snova
i nikada necu biti
u stanju da je vidim.
Osecam kako klizim
daleko od stvarnosti
zato mi sni bruje
glasom obmane,
glasom koji upija
ono sto sam se
nekada mogla zvati`ja`

 

[Evony]

Ne,ne smem tako
hladno da gledam
u oci sudbine.
Ona me na krilima nosi
dalje me vodi
cvrstom rukom bola,
u pravcu pobede.

 

[Evony]

Okrecem se iznova
da vidim gde sam ostavila sebe,
gde sam izgubila svoje mesto
u pravoj ljubavi koju smo delili.
Kazem sebi da zelim srecu,
u samoci mozda jos vecu,
ali ako volim samo jedan put
kako cu znati
da li bi drugi bio uzalud?

 

[Hladna_kao_Sunce]

I dalje naklonjena
plavim nebesima
koja ovih dana
sve vise tamne,
sedim u praznoj sobi
i razmisljam o bolu
koji nikako da prodje...
Nekako najvise me bolis ti -
zvone reci bespomocno
svesna sam njihove jacine
ali to ne menja realnost
hladan krevet i muk u vazduhu.
Fale mi tvoje ruke.

 

[Evony]

Ne mogu vise kriti
ovu struju sto tece u meni.
Tvoje ruke sto mi fale
cine da moje zude za
slobodom tvojih dodira,
placu od poljubaca.
Zuljevi uspomena
sada me gone...

 

[Evony]

Navikla sam ja na bol
to je moje drugo ime.
Zato zelim ponovo da se rodim
preporodim,bez secanja
na tople osmehe,
nezne snove,
koje sam u tvom krevetu sanjala,
da se odmorim,
probudim iz ovog zatvora
u kojem me kise sada nose
daleko na obale pustog ostrva,
daleko od tebe i naseg Dunava...

 

[Evony]

Eh,kako ti zavidim
kako te gledam
kao pomahnitala
diveci se boji
tvog zalazeceg sunca,
nije isprano
kao moje platno zelja!

 

[Hladna_kao_Sunce]

Ne znam vise
cemu ova ljubav,
cemu ovo cvece...
Zivot je samo jedna igra,
i znam da cemo tako brzo
svi postati hrana za male crve...
Odnece nas kisa u oblake...
I padacemo na nova pokoljenja...

 

[Evony]

i padacemo,i lutacemo...
izgubljeni u vemenu,u stvarnosti duse...
Lutaj,u mojim mislima
kao odjek crkvenog zvona,
zadrhti i nestani kao senka u svitanje
u koju vazda zurim kad obuzme me jad,
kad svet postane surov kao inkvizicija,
palis moje srce
sa istim sjajem s kojim su nekada
spaljivali vestice,
moje sestre saputnice,
vecite pacenice
pod djonom blatnjave cipele

 

[placenik]

i padacemo,i lutacemo...
izgubljeni u vemenu,u stvarnosti duse...
Lutaj,u mojim mislima
kao odjek crkvenog zvona,
zadrhti i nestani kao senka u svitanje
u koju vazda zurim kad obuzme me jad,
kad svet postane surov kao inkvizicija,
palis moje srce
sa istim sjajem s kojim su nekada
spaljivali vestice,
moje sestre saputnice,
vecite pacenice
pod djonom blatnjave cipele

...
sakrivam ostatke duse,
i zelim, tako zelim,
da sve te tamne sene,
nestanu kad zazmurim.

Spusti mi se na usne,
Donesi maglu zaborava,
Da znam dok svetlost gasne,
I svet u tebe sklapa,
Da ja sam ona prava.

 

[Evony]

I sta kada budem znala
istinu tvojih vrelih ociju,
ako sam ona prava...
ako sam druga violina
u tvome narucju...
vec sam rekla mnogo puta
staze nam se razilaze
ostati necu pa ni luda
ljubav moja vec mrtva je,
mora biti...
tako zelim da je istina.

 

[Evony]

Moram pitati sudbinu
koje me je na kolena bacala
nebrojeno puta,
ima li smisla da srce zadrhti
kad pored tebe vidim jos nekog?

 

[Evony]

Smem li da se pitam,
ljubavi zabranjena,
da li mozda druga ljubav
zivi i mre u mojim ocima,
a ja to ni ne slutim?
Mozda vec drugom idem
a tebi ruke pruzam
zavlaceci se u masku samoce
ne bih li sebe sprecila da patim?

 

[placenik]

Smem li da se pitam,
ljubavi zabranjena,
da li mozda druga ljubav
zivi i mre u mojim ocima,
a ja to ni ne slutim?
Mozda vec drugom idem
a tebi ruke pruzam
zavlaceci se u masku samoce
ne bih li sebe sprecila da patim?

ne, ne dam da brines,
prizivas moru.
ko zna u cijem ti ces,
narucju sresti zoru,
i mozda lako preboleces,
tu moju suzu...
za tebe rado prolicu je...

 

[Evony]

a onda se pitam
zasto da tebi placem,
vredan jesi,ali tako
prihvaticu svoj kraj
i reci ti da ljubav
mozda u meni moze
da zivi prihvcena i shvacena.
Rekla sam vec
da ne priznajem poraz,
ljubav cuvam u novacaniku
kao sliku,kao podsecanje
da mi je bolje samoj
sa lepim uspomenama
nego s tobom da umirem
u laganom dodiru vremena.

 

[placenik]

izvoli...
na oklop srca istrosi,
nesrecnu svoju dusu...
ja nisam taj sto prosi
ljubav,
no i u ovom casu,
dok srce hladno ti je,
ja samo poklanjam je.

 

[Evony]

Mozes mi nesebicno dati
i celo svoje bice,
ali dok ne prezivim sate samoce
sve izlisno bice.
Mogu da pricam do u kasne sate
mogu i da se pravim
da ne mislim na te.

 

[Evony]

Hladna jesam kao ledeni kip sto
na zabavama svojim
imaju bogati,da mi se dive
dok se topim
na toploti koja moje srce
ne moze da budi...

 

[Hladna_kao_Sunce]

Putujem sada,
daleko od svih slutnji
nagovestaja, uspomena...
Nosim sa sobom
tanke slapove krvi
i providan sloj oklopa
sto zovemo kozom.
To je sasvim dovoljan prtljag
za gozbu
koja me ceka...

 

[Evony]

Pakujem se
jer zaista me vise biti nece,
sve slutnje o kraju
od pocetka `nas` su opravdane,
znam da si mi verovao,
znam da si me voleo
i mozda me volis jos
ali moje bice toga nije vredno,
jer se plasim vremena,
promena i kraja
do kojeg uvek mora doci