(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
BESKRAJ U KRILIMA
Pogledaj pticu
Kako je lepa i sretna dok leti.
Prostranstvom jezdi i svoj je na svome
To dom je njen...beskraj u krilima.
Svetlost života u oku ptice caruje
Duša joj ptičija u krilima stanuje.
Kad let svoj kraju privede
Sleti bezbedno da odmor sebi dovede
Grudi se nadimaju dok smiraj joj dolazi
Milijuć krila kroz koja mir prolazi.
U duši ptičijoj nežnosti punoj
Sve lepote njenih letova žive
I uvek želi da raširi krila
Da beskraju se njena krila dive.
Kad jednom ne sleti
Nego sunovratom padne
Nehajem praćke nečije pogodjena
Da li se plaši da ponovo poleti?
Ne.....plače u sebi dok rana ne zaceli
Pa je opet duša ptičija povede u let plavo-beli.
Koliko puta kamen u letu
Put njen treba da preseče
Lepotu leta na komade da joj iseče?
Pre nego ptica putanju svoju promeni
Pre nego izgubi volju za letom
Od udara izazvanih bolnim sletom.
Sve ima početak i kraj
Pa i duša ptičija ima beskraja svog kraj.
PS Dobro jutro......pobeže mi dan bog te..
..
