Beskonačno pozajmljivanje

fellicita

fellicita

Aktivan član
Poruka
1.169
Radi se o osobama koje imaju naviku da pozajmljuju non stop sve i svašta od malih do velikih stvari ,koje istina uredno vrate ali to stalno traženje nečega me stvarno ono:dash:

I sad meni je taj manir stalnog davanja dosadio i ulazim u vrlo česte sukobe sa dotičnom personom.

Zanima me imate li slične primere i kako se nosite sa tim?
 
pozajmljujem
pare
i ne vracaju mi nikad na vreme
i uvek se kao resavam da vise necu
i onda me bude sramota na njihov red
recimo skoro mi je neko rekao kao kako nemas da mi das....sad si me zajjebala, racunali smo na te pare...

znam da sam budala zbog toga

ali kao zarekla sam se da vise necu da pozajmljujem nikome

garderobu nikad nisam pozajmljivala jer sam vrlo grozljiva i smeta mi to
pozajmljujem dvd, knjige i zao mi sgo ne vodim evidenciju kome dajem tako da ostanem bez mnogih stvari....
 
Neki ljudi kad nešto pozajme to tako zdušno prisvoje:dash: da se trudim svim silama da se oduprem takvima. Opekla sam se više puta:(, ostala sam bez veoma dragih stvari, a glupo mi da ih tražim natrag:rumenko:. A tek vraćanje u jezivom stanju, tuga da te uhvati:rida:. Vremenom sam naučila da taktiziram i eskiviram. Mora se zna šta je čije i šta je za davanje a šta nije...:think:
 
Ne znam sta bi me nateralo da posudim od nekog nesto osim sto uvek i od svakoga posudjujem olovke koje nikad ne vracam. Nije da necu nego jednostavno mi nestanu, pojma nemam gde ih izgubim. Kad ulazim u kancelatriju svi sa stola automatski svoje olovke uzimaju u ruke ili ih stavljaju u ladicu.
Sto se tice novca ili nekih drugih stvari...Jos uvek se lomim putujuci gradskim prevozom ili satima cekam muza da dodje po mene, cesto pozovem i taksi ali jos uvek se nisam usudila uzeti kredit da kupim sebi automobil. Kad dugujem kao da sam bolesna, potpuno isti osecaj.
 
nemam pojma, nemam kontakata previse... tako da sam poludela. ali nema ni mnogo da traze ; ))) a kad traze ne znam...
kako kad
a mislim da je moguce reci NE. mada... ima onaj citat iz biblihje nisam pogledala sta su odgovorili na religiji.. o davanju kad ti traze.. al ono nije valjda bukvalno i ko ga shljivi ... ko voli isusa i to
inace parazitiram... pa kao ne trazim bas mnogo.. al ne lezi vraze :I
vraca se vreme naturalne razmene ?!
 
Poslednja izmena:
Moje drugarice su tokom završnih razreda osnovne škole stalno nešto pozajmljivale jedna od druge, pa bi divanile kod neke od njih i probavele, zezale se, mijenjale garderobu, i tako... pa bih ja pitala mamu mogu li do Dragane da se družimo, mama kaže ne može... neću probavati sa njima, ali mogu i ja da razmijenim garderobu, pa gdje svi turci tu i mali muja... tako ja donesem kući Draganine široke pantalone, obučem i sa suzama ih skinem jer me je mama u međuvremenu naučila pameti.
Od tada ja više ničije ne uzimam: ) Makar što se odjeće i sličnih stvari tiče.

Pozajmila sam prije nekoliko godina knjigu koju nisam pročitala, i još je na polici a sramota me i pomenuti drugarici da je kod mene. Imam i neke stvari od bivših momaka, njih takođe neću vratiti, knjige i cd-e.
Meni su najviše mažnjavali skripte i knjige za faks. Polože i koliko god da ih jurim da mi vrate skriptu, misle da meni ne treba jer sam dala ispit. Najzanimljivija pojava je bila da student moli za knjigu, ti mu daš, i pri tome naglasiš da pripazi na nju, ipak to nisu jeftine knjige... a on je iskida po poglavljima, kaže bila mu teška za nošenje:o
Ok, više ni knjige ne pozajmljujemo.
 
Znala sam neke grebatore na faksu (kolege mog muza koje je vremenom otkacio upravo zbog toga sto su stalno iskali pozajmice i neretko ostajali duzni). Sada nemam takve primere medju prijateljima i poznanicima. Cak mi se ljudi vise ne grebare ni za besplatne usluge. :D
 
fellicita:
Radi se o osobama koje imaju naviku da pozajmljuju non stop sve i svašta od malih do velikih stvari ,koje istina uredno vrate ali to stalno traženje nečega me stvarno ono:dash:

I sad meni je taj manir stalnog davanja dosadio i ulazim u vrlo česte sukobe sa dotičnom personom.

Zanima me imate li slične primere i kako se nosite sa tim?
Kliknite za proširenje...
Ja pozajmljujem samo pare. I ne vracaju. Sad ne dam vise ni to, nek rade i zarade. I da dodam, otkako sam pozajmila knjigu koji mi je pokojni cale poklonio, a nikad je nisam dobila nazad, u fazonu sam MRS
 
miss smart:
"Pozajmljivala" sam jednoj kolezinici knjige, skripte, beleške... bar sam ja to doživljavala kao pozajmicu. Na pitanje kad će mi vratiti, odgovorila je da je to prosledila drugima, jer, šta će meni, ja sam to položila. :roll:
Kliknite za proširenje...

Vidis, zaboravila sam na ovu vrstu grebatora, a kad se preracunam, takvi su mi duzni brdo para koliko su tada kostale kvalitetne skripte iz nekih predmeta. :evil:
 
pozajmljujem bliskim ljudima
kad im je frka, sto da ne
mrzim da pozajmljujem onima koji nikad ne vracaju
nego se prema mojim stvarima odnose kao prema svojima
o novcu necu da pricam
cesce sam dozivljavala da prekidaju sasvim kontakt nego da vrate lovu
ebg svako je ovca bar ponekad
 
Postoje samo dve osobe jako jako bliske sestra i kuma, kojima pozajmljujem šta god da im treba kad im treba, a mislim da je njima veća muka da traže nego meni da dam, od silnog mog zvocanja tom prilikom..ali eto, ne mogu da im ne dam, a pokazale su se stvarno odgovorno, sve su vratile kad su rekle, u stanju u kom im je i dato, tako da nemam izbora a i 'ebeš ga, mama je uvek govorila bitno da jedna ima to je kao da imate obe..sve što pare mogu da kupe nije ni bitno.
Ali zato ne mogu ni dan danas da prebolim, prijatelju koga poznajem dugo, i koji je uvek odgovorn, na njegovo insistiranje dam neki film nešto jako staro što smo kao deca gledali na projektoru na zidu, snimak na kom smo mi kao klinci, i neki ljudi kojih više nema..i koji smo pri selidbama uvek čuvali da se ne zaturi i ne izgubi, da on pošto radi u klubu to eto prebaci nama na cd ili vhs ne secam se...i nikad mi ne vrati...kad sam trazila reako je nemam pojma, nikada ti to meni nisi ni dala..mrtav hladan..:(..jao kako mene to boli nemate pojma, oću da umrem kad god se setim...
Mi se više ne družimo, ne samo zbog toga al od toga je počelo, ali to nije ni bitno...
Mrzim neodgovorne ljude...
 
Samo sestrama pozajmljujem stvari, jer znam da ce ih cuvati. A ako i podrndaju nesto, nije mi zao kad su one u pitanju. I jedino kod njih imam slobodu da trazim nesto na zajam, od drugih mi nesto neprijatno. Ranije sam pozajmljivala garderobu drugaricama, vracale su mi je nosenu i neopranu, pa mi je posle bivalo bljak da je nosim. I ne volim da pozajmljujem obucu.
 
Ne volim da posudjujem. Radije cu nekom nesto pokloniti nego posuditi.
Ja postujem i svoje i tudje stvari i uredno vratim...ne volim da bespotrebno drzim i gomilam nista sto nije moje...
...dok su meni zagubili X knjiga, ili nikad nisu vratili i jos kojesta...i dan danas ima mojih stvari kod drugih, od kojih sam se i oprostila vec...vrhunac mi je bio, kad sam posudila knjigu, koju je tata dobio za jubilarni rodjendan, od svoje sestre, i kasnije kupila istu i ganjala tetku da ponovo pishe posvetu...jer su njih dvoje, ne znam ni kako da ih nazovem, navodno "izgubili" ili ukrali, nebitno...uzas, neko te gleda u oci i laze...
...zato sad rijetko kome sta dam, a knjige naglasim na koliko dana posudjujem, i odmah trazim nazad, kad prodje "rok"...

...cist bezobrazluk, nemarnost i nepostovanje.
 
damajante:
Postoje samo dve osobe jako jako bliske sestra i kuma, kojima pozajmljujem šta god da im treba kad im treba, a mislim da je njima veća muka da traže nego meni da dam, od silnog mog zvocanja tom prilikom..ali eto, ne mogu da im ne dam, a pokazale su se stvarno odgovorno, sve su vratile kad su rekle, u stanju u kom im je i dato, tako da nemam izbora a i 'ebeš ga, mama je uvek govorila bitno da jedna ima to je kao da imate obe..sve što pare mogu da kupe nije ni bitno.
Ali zato ne mogu ni dan danas da prebolim, prijatelju koga poznajem dugo, i koji je uvek odgovorn, na njegovo insistiranje dam neki film nešto jako staro što smo kao deca gledali na projektoru na zidu, snimak na kom smo mi kao klinci, i neki ljudi kojih više nema..i koji smo pri selidbama uvek čuvali da se ne zaturi i ne izgubi, da on pošto radi u klubu to eto prebaci nama na cd ili vhs ne secam se...i nikad mi ne vrati...kad sam trazila reako je nemam pojma, nikada ti to meni nisi ni dala..mrtav hladan..:(..jao kako mene to boli nemate pojma, oću da umrem kad god se setim...
Mi se više ne družimo, ne samo zbog toga al od toga je počelo, ali to nije ni bitno...
Mrzim neodgovorne ljude...
Kliknite za proširenje...

To me podsetilo na kasetu sa pričama Zijaha Sokolovića koga sam slušala ko mala I dan danas ga obožavam
i dam rođaki sa akcentom da mi je značajno u prevodu-čuvaj,pa vratićeš kad mojoj sestrici dosadi.
Pametnom i obzirnom dosta.
I naravno ona je to negde ko zna gde :whistling:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top