Današji novinari, u nedostatku ideja, pišu o ličnostima koje su pre pola veka zasijale, ali se posle kratkog
vremena i ugasile...pišu o njima senzacionalistički, kao da opisuju tornado koji je uništio pola Srbiju...
Leposavu Stefanović, zvanu Lokica, nazivaju senzacijom samo zato što se sa grupicom balerina pojavljivala
i igrala na turneji sa Zdravkom Čolićem pre 40 godina... Kako li isti novinari nazivaju danas Karleušu, one
gole raveku na "Pinku" i ostali deo poludele muško-ženske populacije, ako Lokice nazivaju senzacijom?
Evo prvog nastupa grupice "Lokice" sa bendom "Srebrna krila" 1979. godine...
Čola je u to vreme bio baja broj 1 na jugoslovenskoj sceni, pa su one, atraktivne i mlade, išle sa njim na turneju,
ambiciozno nazvanu "Putujući zemljotres", naravno da mu ukrase nastupe svojom igrom...Na turneji je izjavila da
Čola ne zna da igra i ovaj se naljutio na mrtvo i nisu se pomirili ni do današnjih dana...Beše to i saradnja i raskol
sa Čolom...
U tim godinama, grupica "Lokice" je bila jedina takve vrste na javnoj sceni, tako da jesu bile uočljive i popularne.
Pored toga što su bile mlade, lepe, atraktivne, sve članice grupice su imale iste frizurice (kratak paž), pa su se
mnoge žene ošišale "kao Lokice", ne bi li bile "u trendu"...
Prema pisanju Biografija.org, sa pet godina je počela da igra u pozorištu „Boško Buha“, kada je i prvi put nastupila
na pozorišnoj sceni. Kada je imala deset godina, primljena je u Baletsku školu „Lujo Davičo“. Uporedo sa njom je
završila osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju.
Na šestoj godini baleta je shvatila da ne želi da se bavi klasičnom igrom, već modernom.
Međutim, pošto je otac želeo da Lokica bude inženjer, upisala je Arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu.
Svoje plesno umeće je usavršila u Njujorku, u Američkom centru za ples, u klasi Elvina Ejlija.
Iako je želela da ostane u ovom gradu, pet godina kasnije vratila se kući, jer je bila jedinica i nije mogla da napusti
roditelje.
Po povratku iz Amerike, sa svojom plesnom grupom "Lokice", učestvovala je u televizijskom serijalu "7 plus 7", koju
je vodio glumačko-pevački ansambl Jove Radovanovića "Sedmorica mladih". Čak su i snimile svoju pesmu.
Kao koreograf, Lokica je radila ne samo za televiziju i muzičku scenu, već i za pozorište, a bila je angažovana i za
velike manifestacije, poput zatvaranja Zimskih Olimpijskih Igara u Sarajevu.
Bila je jedina beogradska koreografkinja koja je tri puta nastupala u sklopu najzahtevnijih projekata na Televiziji Zagreb.
Uz sve to, kao arhitekta, projektovala je zgradu od 11 spratova u Prištini.
Šest godina je, od 1993. do 1999. godine, na Trećem kanalu vodila emisiju o zdravom načinu života,„Lokica na 3K“.
Radila je i kao profesor scenskog pokreta na Akademiji lepih umetnosti (danas Fakultet savremenih umetnosti), a i
napisala je knjige „Pametno telo“ i „Pametno telo zauvek“ sa savetima za vežbanje.
Lokice su bile i omiljene igračice predsednika SFRJ Josipa Broza Tita,
pa su tako nekoliko puta igrale za maršala, a on ih je zvao "Loknice".
- Znala sam da voli stare hitove poput "Džambalaje" ili "16 tona", pa sam spremila koreografiju na "Istanbul".
Igrale smo u dugim haljinama koje smo šile od postave, što je posle drpio Versaće. Nas pet ulazimo jedna za drugom,
postrance, ja krećem ka Titu, a njegova pudlica se diže, reži i kreće prema meni da me ujede. Ukočila sam se,
promenila koreografiju i krenula u rikverc. Posle smo jeli krvavice koje je on lično spremio.
Kada su ga šest meseci kasnije zabavljale za njegov rođendan u Dobanovcima, na kraju programa voditelj
Ljubivoje Ršumović pitao je da li bi predsednik hteo da mu izvedu još nešto.
"Da li mogu ponovo Loknice, odgovorio je Tito" - pričala je Lokica Stefanović pre nekoliko godina...
Iako su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kiosci i izlozi bivše Juge, ali i sobe običnih devojaka i momaka,
bili oblepljeni njihovim posterima, pokušaj samoubivstva, prevara i loša sreća su stigle i postale mračne tajne i nestećne
sudbine čuvenih Lokica...
I dok su za ovim zgodnim talentovanim devojkama muškarci uzdisali, a žene sanjale da izgledaju poput njih, one su pod
vojnički strogim režimom vežbale naporno da bi svaki nastup bio pravo savršenstvom međutim njihovu slavu u kojoj su
uživale, nažalost, kasnije su obojili mračniji događaji.
Najviše se pisalo o Ljiljani Mitić, poznatijoj kao Biba Riba.
Ona je 2010. godine preminula od hipotermije, samo nedelju dana nakon što je ubila bivšeg supruga Ljubomira Dapčevića
i njegovu 21-godišnju ćerku Milicu ispred poznatog beogradskog restorana.
Nakon toga ona je pokušala da izvrši samoubistvo, ali je spasena.
O ovom nemilom događaju Lokica Stefanović je rekla da se ne radi o Bibi, mada se u medijima pisalo drugačije.
I druga Lokica, Gordana Vavić Joksimović, prerano je preminula 2007. godine.
Bilo je to nakon višegodišnje borbe sa opakom bolešću u njenoj 52. godini života.
I o Jeleni Tinskoj se decenijama dosta pričalo, između ostalog zbog njene veze sa muzičarom iz Generacije 5, Goranom
Miloševićem. Ipak, najromantičniji par Beograda, kako su ih zvali, razišao se kada je u ona njegovom krevetu zatekla drugu.
Dubravka Nojković, koju su zvali Duda noga, povukla se iz javnosti.
Povremeno se samo oglasi na društvenim mrežama.
Što se tiče frontmenke grupe Lokice Stefanović, osim beogradskih momaka koji su ludeli za njom, pokušao je da je osvoji i
francuski pevač Antoan.
On je jednom prilikom, nakon koncerta u Beogradu, između ostalog, na njenim kolima u snegu ispisao „Je t’aime“.
Tokom 1983. godine se udala za arhitektu Zorana Zekića i ubrzo dobila ćerkicu Ognjenu.
Međutim, on je iznenada preminuo u 48. godini života.
Slike za uspomenu...
vremena i ugasile...pišu o njima senzacionalistički, kao da opisuju tornado koji je uništio pola Srbiju...
Leposavu Stefanović, zvanu Lokica, nazivaju senzacijom samo zato što se sa grupicom balerina pojavljivala
i igrala na turneji sa Zdravkom Čolićem pre 40 godina... Kako li isti novinari nazivaju danas Karleušu, one
gole raveku na "Pinku" i ostali deo poludele muško-ženske populacije, ako Lokice nazivaju senzacijom?
Evo prvog nastupa grupice "Lokice" sa bendom "Srebrna krila" 1979. godine...
Čola je u to vreme bio baja broj 1 na jugoslovenskoj sceni, pa su one, atraktivne i mlade, išle sa njim na turneju,
ambiciozno nazvanu "Putujući zemljotres", naravno da mu ukrase nastupe svojom igrom...Na turneji je izjavila da
Čola ne zna da igra i ovaj se naljutio na mrtvo i nisu se pomirili ni do današnjih dana...Beše to i saradnja i raskol
sa Čolom...
U tim godinama, grupica "Lokice" je bila jedina takve vrste na javnoj sceni, tako da jesu bile uočljive i popularne.
Pored toga što su bile mlade, lepe, atraktivne, sve članice grupice su imale iste frizurice (kratak paž), pa su se
mnoge žene ošišale "kao Lokice", ne bi li bile "u trendu"...
Prema pisanju Biografija.org, sa pet godina je počela da igra u pozorištu „Boško Buha“, kada je i prvi put nastupila
na pozorišnoj sceni. Kada je imala deset godina, primljena je u Baletsku školu „Lujo Davičo“. Uporedo sa njom je
završila osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju.
Na šestoj godini baleta je shvatila da ne želi da se bavi klasičnom igrom, već modernom.
Međutim, pošto je otac želeo da Lokica bude inženjer, upisala je Arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu.
Svoje plesno umeće je usavršila u Njujorku, u Američkom centru za ples, u klasi Elvina Ejlija.
Iako je želela da ostane u ovom gradu, pet godina kasnije vratila se kući, jer je bila jedinica i nije mogla da napusti
roditelje.
Po povratku iz Amerike, sa svojom plesnom grupom "Lokice", učestvovala je u televizijskom serijalu "7 plus 7", koju
je vodio glumačko-pevački ansambl Jove Radovanovića "Sedmorica mladih". Čak su i snimile svoju pesmu.
Kao koreograf, Lokica je radila ne samo za televiziju i muzičku scenu, već i za pozorište, a bila je angažovana i za
velike manifestacije, poput zatvaranja Zimskih Olimpijskih Igara u Sarajevu.
Bila je jedina beogradska koreografkinja koja je tri puta nastupala u sklopu najzahtevnijih projekata na Televiziji Zagreb.
Uz sve to, kao arhitekta, projektovala je zgradu od 11 spratova u Prištini.
Šest godina je, od 1993. do 1999. godine, na Trećem kanalu vodila emisiju o zdravom načinu života,„Lokica na 3K“.
Radila je i kao profesor scenskog pokreta na Akademiji lepih umetnosti (danas Fakultet savremenih umetnosti), a i
napisala je knjige „Pametno telo“ i „Pametno telo zauvek“ sa savetima za vežbanje.
Lokice su bile i omiljene igračice predsednika SFRJ Josipa Broza Tita,
pa su tako nekoliko puta igrale za maršala, a on ih je zvao "Loknice".
- Znala sam da voli stare hitove poput "Džambalaje" ili "16 tona", pa sam spremila koreografiju na "Istanbul".
Igrale smo u dugim haljinama koje smo šile od postave, što je posle drpio Versaće. Nas pet ulazimo jedna za drugom,
postrance, ja krećem ka Titu, a njegova pudlica se diže, reži i kreće prema meni da me ujede. Ukočila sam se,
promenila koreografiju i krenula u rikverc. Posle smo jeli krvavice koje je on lično spremio.
Kada su ga šest meseci kasnije zabavljale za njegov rođendan u Dobanovcima, na kraju programa voditelj
Ljubivoje Ršumović pitao je da li bi predsednik hteo da mu izvedu još nešto.
"Da li mogu ponovo Loknice, odgovorio je Tito" - pričala je Lokica Stefanović pre nekoliko godina...
Iako su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kiosci i izlozi bivše Juge, ali i sobe običnih devojaka i momaka,
bili oblepljeni njihovim posterima, pokušaj samoubivstva, prevara i loša sreća su stigle i postale mračne tajne i nestećne
sudbine čuvenih Lokica...
I dok su za ovim zgodnim talentovanim devojkama muškarci uzdisali, a žene sanjale da izgledaju poput njih, one su pod
vojnički strogim režimom vežbale naporno da bi svaki nastup bio pravo savršenstvom međutim njihovu slavu u kojoj su
uživale, nažalost, kasnije su obojili mračniji događaji.
Najviše se pisalo o Ljiljani Mitić, poznatijoj kao Biba Riba.
Ona je 2010. godine preminula od hipotermije, samo nedelju dana nakon što je ubila bivšeg supruga Ljubomira Dapčevića
i njegovu 21-godišnju ćerku Milicu ispred poznatog beogradskog restorana.
Nakon toga ona je pokušala da izvrši samoubistvo, ali je spasena.
O ovom nemilom događaju Lokica Stefanović je rekla da se ne radi o Bibi, mada se u medijima pisalo drugačije.
I druga Lokica, Gordana Vavić Joksimović, prerano je preminula 2007. godine.
Bilo je to nakon višegodišnje borbe sa opakom bolešću u njenoj 52. godini života.
I o Jeleni Tinskoj se decenijama dosta pričalo, između ostalog zbog njene veze sa muzičarom iz Generacije 5, Goranom
Miloševićem. Ipak, najromantičniji par Beograda, kako su ih zvali, razišao se kada je u ona njegovom krevetu zatekla drugu.
Dubravka Nojković, koju su zvali Duda noga, povukla se iz javnosti.
Povremeno se samo oglasi na društvenim mrežama.
Što se tiče frontmenke grupe Lokice Stefanović, osim beogradskih momaka koji su ludeli za njom, pokušao je da je osvoji i
francuski pevač Antoan.
On je jednom prilikom, nakon koncerta u Beogradu, između ostalog, na njenim kolima u snegu ispisao „Je t’aime“.
Tokom 1983. godine se udala za arhitektu Zorana Zekića i ubrzo dobila ćerkicu Ognjenu.
Međutim, on je iznenada preminuo u 48. godini života.
Slike za uspomenu...
Poslednja izmena:
pa tako i bi.. 
