- Poruka
- 334.370
Grafiteri zaslužuju poštovanje koliko i slikari, a street art definitivno jeste umetnost
To je zaključak suda u Njujorku kojim je napravljen istorijski presedan kada je naloženo da se grupi mladih uličnih umetnika isplati odšteta zbog uništavanja i krečenja njihovih grafita na jednoj od zgrada u Kvinsu.
Da li je crtanje grafita vandalizam?
Pisanje grafita je zabranjeno, za razliku od murala koji mogu da se postave uz određene dozvole. Potrebna je ne samo dozvola vlasnika objekta na kom će mural biti oslikan, već i Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove i Komisije Sekretarijata za kulturu, kome treba da se dostave sadržaj i skica. Ukoliko se mural radi na celoj fasadi, potrebna je skela, a onda i druge dozvole.
Ako crtači traže dozvolu od grada ili od stanara koji žive u zgradi, na taj način njihov grafit neće biti čin vandalizma i njihovo umetničko delo će moći da bude prihvaćeno.
Popularni strit art možemo videti u gotovo svim delovima Beograda. Oni koji se njime bave, prostor za slikanje najčešće uređuju sami, a od oronulih zidova prave umetnička dela.
Velika je razlika izmedju žvrljotina kojima su skoro sve zgrade u Bogradu išarane i umetnickih grafita ili murala
Žvrljotine
Umetnost
Ako ne uhvate one koji grafite crtaju, komunalci mogu da kazne one koji ih nisu uklonili. Pedeset hiljada dinara je kazna za njih. Podzemni prolaz kod Palate Albanija – dvostruko je više grafita nego lokala. Ni milimetar slobodnog prostora na zidu.
U Beogradu se nekoliko privatnih firmi bavi skidanjem grafita sa zida. Cena zavisi od površine na kojoj je crtež, ali potrebno je da se izdvoji od 1.000 pa do čak 15.000 evra.
Grad je prošle godine izdvojio oko milion evra samo za skidanje grafita sa javnih površina. Time se bave zaposleni u Gradskoj čistoći.
Gradska čistoća je ove godine očistila oko 12 hiljada kvadratnih metara fasada i zidova, što je i godišnji prosek. Na teren izlaze po prijavi, a kako bi očistili zid od grafita, potrebno je da temperatura bude viša od 15 stepeni.
Ali, borba sa grafitima je mnogo teža, pa građani mogu da se obrate i opštini, a ona će posao ugovoriti sa Čistoćom.
Kazna za vlasnike objekta koji ne uklone grafit je 50 hiljada dinara, iako ga oni nisu naslikali, dok je za one koji ih crtaju manja kazna – od 5.000 do 20.000 dinara. Izgleda da je visina kazne takva da malo koga može da odvrati od te navike.
(rts)
To je zaključak suda u Njujorku kojim je napravljen istorijski presedan kada je naloženo da se grupi mladih uličnih umetnika isplati odšteta zbog uništavanja i krečenja njihovih grafita na jednoj od zgrada u Kvinsu.
Da li je crtanje grafita vandalizam?
Pisanje grafita je zabranjeno, za razliku od murala koji mogu da se postave uz određene dozvole. Potrebna je ne samo dozvola vlasnika objekta na kom će mural biti oslikan, već i Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove i Komisije Sekretarijata za kulturu, kome treba da se dostave sadržaj i skica. Ukoliko se mural radi na celoj fasadi, potrebna je skela, a onda i druge dozvole.
Ako crtači traže dozvolu od grada ili od stanara koji žive u zgradi, na taj način njihov grafit neće biti čin vandalizma i njihovo umetničko delo će moći da bude prihvaćeno.
Popularni strit art možemo videti u gotovo svim delovima Beograda. Oni koji se njime bave, prostor za slikanje najčešće uređuju sami, a od oronulih zidova prave umetnička dela.
Velika je razlika izmedju žvrljotina kojima su skoro sve zgrade u Bogradu išarane i umetnickih grafita ili murala
Žvrljotine
Umetnost
Ako ne uhvate one koji grafite crtaju, komunalci mogu da kazne one koji ih nisu uklonili. Pedeset hiljada dinara je kazna za njih. Podzemni prolaz kod Palate Albanija – dvostruko je više grafita nego lokala. Ni milimetar slobodnog prostora na zidu.
U Beogradu se nekoliko privatnih firmi bavi skidanjem grafita sa zida. Cena zavisi od površine na kojoj je crtež, ali potrebno je da se izdvoji od 1.000 pa do čak 15.000 evra.
Grad je prošle godine izdvojio oko milion evra samo za skidanje grafita sa javnih površina. Time se bave zaposleni u Gradskoj čistoći.
Gradska čistoća je ove godine očistila oko 12 hiljada kvadratnih metara fasada i zidova, što je i godišnji prosek. Na teren izlaze po prijavi, a kako bi očistili zid od grafita, potrebno je da temperatura bude viša od 15 stepeni.
Ali, borba sa grafitima je mnogo teža, pa građani mogu da se obrate i opštini, a ona će posao ugovoriti sa Čistoćom.
Kazna za vlasnike objekta koji ne uklone grafit je 50 hiljada dinara, iako ga oni nisu naslikali, dok je za one koji ih crtaju manja kazna – od 5.000 do 20.000 dinara. Izgleda da je visina kazne takva da malo koga može da odvrati od te navike.
(rts)
Poslednja izmena:
