- Poruka
- 388.920
Bakalnice su u posleratnom periodu dugo bile jedine prodavnice prehrambene robe u našem gradu. Supermarketi su kod nas počeli da se otvaraju od šezdesetih godina, ali su korisne male prodavnice opstale do danas. Turcizam bakalnice označava radnje mešovite robe, dućane na ćošku koji su u nevelikim rafovima imali sve što vam je potrebno, i koje su bile važne i za osećaj sigurnosti, i pripadnosti određenom kraju, i mesto spontanih komšijskih susreta.
Svoje radnje na ćošku (corner shops) imaju i sve druge zemlje Evrope, a na svakom mestu na kome se nalaze oličavaju lokalni duh, običaje, navike, ukuse…
U posleratnim decenijama XX veka kupovina u Beogradu se obavljala na pijacama, u mesarama, piljarnicama, i bakalnicama. Bakalnice su prodavale osnovne namirnice, hleb, mleko, brašno, ulje, sirće, šećer, so, pirinač… Prodavalo se i povrće ili voće koje se pakovalo u fišek napravljen od novina i merilo na vagi koja se nalazila na pultu. A iza pulta u bakalnicama stajao je prodavac koji je kupcima dodavao ono što traže.
Na pultu su se nalazili i slatkiši, staklene tegle s raznim bombonama, skromnu ponudu u rafovima iza prodavca činili su još i ratluk, kutije keksa, nekoliko vrsta čokolada. Bila je tu i ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pića, prodavala se i kućna hemija, kozmetika, praktične stvari za domaćinstvo kao što su celofan, krpe, kanap, petrolej, šibice. Prodavci su uglavnom znali sve koji dolaze u radnju, tu su se razmenjivali tračevi iz komšiluka, a deca su opušteno odlazila u bakalnice po hleb ili mleko.
Lokalne radnje su bile mesto za bazičnu kupovinu bez kojih nijedan kraj grada ne bi mogao da funkcioniše. Beograd je krajem pedesetih dobio svoju prvu samoposlugu na Cvetnom trgu, ubrzo su otvorene i samoposluge u drugim delovima grada. Fokus se s bakalnica prebacio na popularniju, bržu kupovinu, a iz decenije u deceniju sve se zahuktavalo. U potrošačkom dobu u kom živimo svedoci smo velike konkurencije, stalnog otvaranja novih objekata, bitke za potrošače, agresivnog marketinga, bezbrojnih odlazaka u kupovinu i kreiranja (potrošačkih) potreba.
U našem gradu danas je znatno manje lokalnih bakalnica. Lokalne bakalnice čuvaju lokalni duh, a mnogima, posebno starijim sugrađanima, sporiji način kupovine u malim radnjama mnogo je draži od odlaska u bilo koji supermarket. U bakalnicama mogu da budu opušteni, da razmene koju reč s prodavcima, da sretnu nekog poznatog, da se našale, popričaju o vremenu, politici, zdravlju, dnevnim prilikama…
Radnje na ćošku nude i drugačiju životnu filozofiju – one su tu za osnovne stvari, i poneki delikates, i podsećaju da nam je, kad je hrana u pitanju, u stvari vrlo malo potrebno. (Za razliku od hipermarketa koji vas uveravaju da vam je potrebno sve, i da samo trošenje novca u velikoj meri ima smisla.)
Po pravilu, i kod nas i u svetu, male radnje su izgnane iz centra grada. Mogu se naći u širem centru, i na periferiji, kao retki primeri skromnijeg i jednostavnog nekadašnjeg života. One svedoče i o razlikama u načinu života mlađih i starijih generacija. Dok stariji preferiraju opušten odlazak u manje radnje, mlađe generacije nemaju baš mnogo vremena ni za ćaskanje u radnjama, ni za učestale manje kupovine. Mlađi su, pokazuju istraživanja, mahom okrenuti velikim, uniformisanim i bezidejnim trgovinskim lancima.
Ali i tu se stvari menjaju. Nova okrenutost prošlosti, ljubav prema retro izborima i trend istraživanja (i usvajanja) nekadašnjih životnih stilova, doveli su do toga da se i neki predstavnici milenijalaca okrenu malim radnjama u komšiluku. I da sve više otkrivaju prednosti kupovine u njima – ove radnje su blizu, tik iza ćoška, snabdevene su, i u njima nema redova. I prilično su praktične – u njima možete obavljati češće manje kupovine, ili svratiti samo kad vam nešto zatreba.
(citymagazine)
