Bečki zoološki vrt 20 godina gaji velike pande

[Nina]

Nedavno je Bečki zoološki vrt Šenbrun obeležio 20 godina saradnje u zajedničkom uzgajanju velikih panda sa kineskim partnerima.

Velike pande Jang Jang i Long Hui su došle u Šenbrun 2003. godine. Njihovo prvo mladunče se rodilo 2007. godine i to je bila prva panda u Evropi koja je začeta prirodnim putem. Još dva mladunca su se rodila 2010. i 2013. godine. Jang Jang je 2016. godine izazvala senzaciju kada je na svet donela blizance i prvi put bez ljudske pomoći odgajila dva mladunca.

U skladu sa ugovorom koji je Bečki zoološki vrt potpisao sa kineskom organizacijom „China Wildlife Conservation Association“ svih pet mladunaca je nakon dve godine vraćeno u Kinu, njihovo prirodno stanište. U divljini se broj velikih panda od 1980. godine povećao sa 1.100 na 1.900 životinja. Deo saradnje između Austrije i Kine obuhvata i naučnu razmenu. Stručnjaci iz oblasti zaštite prirode i vrsta su pohađali seminare koji su se održavali naizmenično u Austriji i Kini.

Važan stub saradnje predstavljaju i bazna istraživanja. U Šenbrunu je između ostalog otkriveno da bi pande bile u stanju da se razlikuju na osnovu šara na licu i da su u potpunosti odrasle sa šest godina. „Saradnja na projektu sa pandama je od posebnog značaja za zoološki vrt i ponosni smo što možemo da doprinesemo zaštiti i očuvanju ove životinjske vrste“, izjavio je direktor zoo-vrta Štefan Hering-Hagenbek

link

 

[Nina]

dobra fora je da su svih pet mladunaca nakon dve godine vraćeni u Kinu, njihovo prirodno stanište.

 

[Manastirka]

Pogledajte prilog 1312806
Nedavno je Bečki zoološki vrt Šenbrun obeležio 20 godina saradnje u zajedničkom uzgajanju velikih panda sa kineskim partnerima.

Velike pande Jang Jang i Long Hui su došle u Šenbrun 2003. godine. Njihovo prvo mladunče se rodilo 2007. godine i to je bila prva panda u Evropi koja je začeta prirodnim putem. Još dva mladunca su se rodila 2010. i 2013. godine. Jang Jang je 2016. godine izazvala senzaciju kada je na svet donela blizance i prvi put bez ljudske pomoći odgajila dva mladunca.

U skladu sa ugovorom koji je Bečki zoološki vrt potpisao sa kineskom organizacijom „China Wildlife Conservation Association“ svih pet mladunaca je nakon dve godine vraćeno u Kinu, njihovo prirodno stanište. U divljini se broj velikih panda od 1980. godine povećao sa 1.100 na 1.900 životinja. Deo saradnje između Austrije i Kine obuhvata i naučnu razmenu. Stručnjaci iz oblasti zaštite prirode i vrsta su pohađali seminare koji su se održavali naizmenično u Austriji i Kini.

Važan stub saradnje predstavljaju i bazna istraživanja. U Šenbrunu je između ostalog otkriveno da bi pande bile u stanju da se razlikuju na osnovu šara na licu i da su u potpunosti odrasle sa šest godina. „Saradnja na projektu sa pandama je od posebnog značaja za zoološki vrt i ponosni smo što možemo da doprinesemo zaštiti i očuvanju ove životinjske vrste“, izjavio je direktor zoo-vrta Štefan Hering-Hagenbek

Pogledajte prilog 1312807
link

 

[Музичка кутија]

Јооој, гледао сам у Шенбруну како мајка панда храни своје младунче.
Узме комад бамбуса у своја уста, сажваће, па даје младунчету

 

[Nina]

nisam imala prilike da uzivo vidim pandu ali znam da su zasticene autohtone zivotinje

Džinovske pande više se ne vode kao ugrožena vrsta, ali su i dalje ranjive, kažu kineski zvaničnici.
Njihov broj u divljini dostigao je 1.800 jedinki što je dovelo do promene u rangiranju.
Stručnjaci kažu da je zemlja uspela da spasi jedan od sopstvenih simbola dugoročnim naporima, pre svega širenjem staništa.
Kina pande smatra nacionalnim blagom, ali ih je takođe pozajmljivala drugim zemljama kao deo diplomatskih odnosa.

Džinovske pande su živi dokaz da konzervacija uspeva.
Broj pandi u divljini se konačno obnavlja, posle godina opadanja, i 2016. godine je njihov status iz „ugroženih" prešao u „ranjive" vrste na zvaničnoj Crvenoj listi izumiranja.
Izmena rangiranja „odražava poboljšane uslove života za ove pande i napore Kine na održavanju staništa", rekao je Cui Šuhong, šef Odeljenja za zaštitu prirode i ekologije kineskog Ministarstva za ekologiju i životnu sredinu.
Korisnici kineskih društvenih medija obradovali su se vestima, rekavši da je to „dokaz" da vrede napori za očuvanje životinja i prirode.

Stručnjaci su rekli da je za uspeh u velikoj meri zaslužan kineski napor da ponovo stvori i šume bambusa.
Džinovske pande se hrane isključivo bambusom.
Međutim, džinovska panda ipak ima digestivni sistem poput mesoždera, kao i gene karakteristične za mesoždere, te ishrana koja podrazumeva isključivo bambus, ne pruža medvedu dovoljno energije i proteina.
S obzirom da bambus ima nisku nutritivnu vrednost, pande provode najmanje 12 sati dnevno jedući i moraju da održavaju digestivni trakt punim.
Pande pojedu čak 38 kilograma bambusa dnevno.
Zoološki vrtovi su takođe pokušali da povećaju broj pomoću metoda uzgoja u zatočeništvu.
link

 

[Nina]

iz ovog BBS-jevog teksta jasno je zasto kinezi daju pande u sigurne zoo vrtove sa tim da se mladunci
moraju vratiti u Kinu da bi ziveli u njihovim prirodnim stanistima gde ima bambus akoja je njihova osnovna hrana

 

[Nina]

medenjaci

 

[Richard R. Evermore]

medenjaci

Sto su slatki! Zelim da ih gnjavim. Hahaha.

 

[Nina]

I ja
onoj kineskinji koja ih hrani i brine o njima i nije do igre ali meni jeste..igrala bih se sa njima ceo dan koliko su slatki

 

[Nina]

dok su mali jer odrasle pande su opasni medvedi