Bečki i berlinski lopovi

Otkud ti znaš da nije ušetao neki austrougarski vojnik ...

Имали су спискове унапред-шта вреди однети кад избије рат. И постављене своје људе..

... u Narodnoj biblioteci bila je, pored ostalog, celokupna zvanična prepiska Srbije sa Turskom, Rusijom, Austrougarskom... Uništeni su dokumenti u kojima je naša država komunicirala sa Habzburškom monarhijom 1914, uoči Prvog svetskog rata.

- Mi sada nemamo tu prepisku, ali oni imaju. A to je prostor za velike manipulacije - kaže Bulić. - Nabrojaću samo nekoliko činjenica koje navode na različite zaključke, osim na onaj da je sve, jednostavno, izgorelo. Dva čoveka bila su zaposlena u ovoj nacionalnoj instituciji, Stevan Feninger i Mihailo Podoljski, oba su imala nemački koren i bili su folksdojčeri. Čim su Nemci ušli u grad obojica su se pojavila u esesovskim uniformama. (prema Bulićevim podacima, Stevan Feringer je živeo u biblioteci, a SS uniformu je čuvao u ormaru, u svojoj sobi..On je imao ključ od gvozdenih vrata okrenutih ka Srebreničkoj ulici, ispod koje su u podrumima bili sanduci sa retkim dragocenostima..)

-Podsetiću vas da su Nemci imali posebnu jedinicu (specijalna jedinica Vermahta bila je poznata kao "A. Rozenberg",) koja je imala zadatak da traga za blagom i nacionalnim dragocenostima na okupiranim područjima, pa je tako i kroz Srbiju špartao eskadron čiji komandant je bio doktor Robert Švanke. On je pre početka rata često dolazio u Beograd i obilazio je biblioteke i muzeje i beležio sve što Nemce interesuje,
Bulić navodi i da je zagrebački istoričar dr Bogdan Krizman posle rata upoznao dr Švankea kao bibliotekara u jednom institutu u Beču, koji je tamo sređivao dokumenta koja je lično doneo iz Beograda, a da kasnije zvanične jugoslovenske vlasti nisu mogle da dođu do informacija o tom čoveku, jer su Austrijanci vešto odgovorili kako je "to privatni podatak". Pored Švankea, u Beču je, u istoj ustanovi radio i Mihailo Podoljski.

Posebnu pažnju izaziva i deo Bulićevih istraživanja, u kojima pominje da je dr Robert Švanke bio i albanolog.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:577279-Beogradske-price-Vecni-plamen-biblioteke

У праву је Булић, тај др Роберт Шванке био је специјалиста за српске рукописе:evil: у Бечком архиву, стр 3 http://www.oesta.gv.at/DocView.axd?CobId=46693

Knapp zwei Wochen nach dem Anschluss Österreichs an Deutschland erging das Ansuchen für die Anstellung Robert Schwankes an die Statthalterei.Schwanke sollte in den folgenden Jahren der Spezialist für Serbien im Reichsarchiv Wien werden.

Много "одсека" има тамо:

Rückbringung von Archivalien Belgrad ( bzw. Cacak)

Bosnisch-herzegowinische Abteilung des K.u.K. Gemeinsamen Finanzministeriums - 1941 nach Wien
Archiv der bosnisch-herzegowinischen Landesregierung – Reservatakten sowie ausgewählte Teile 1943 nach Wien
Akten des jugoslawischen Außenministeriums
Akten aus serbischen und montenegrinischen Hofregistraturen - 1943 nach Wien
Akademie der Wissenschaften - 1200 türkische Urkunden aus Ragusa - 1943 nach Wien


стр 11 https://de.slideshare.net/Thomas_Just/das-reichsarchiv-wien-19381945
не разумем све https://books.google.rs/books?id=kd...ved=0ahUKEwiQsomL6dXXAhXnB8AKHQXQCDEQ6AEIPTAD
 
Агенти европских сила су још пре готово два века водили битку за рукописе непроцењиве вредности из наших средњовековних манастира.
Руски, енглески и аустријски агенти преплавили су манастире на територији немањићке Србије и Свете Горе у потрази за рукописима, нарочито после избијања Првог српског устанка. Српске књиге су коришћене у научне сврхе, али и у политичке, уграђиване су у баштину других нација, скриване и уништаване.

- Године 1816. посетила су Атос двојица енглеских оријенталиста са пратиоцем - наводи др Љубомир Дурковић-Јакшић. - Њихов извештај побудио је аустријске слависте да од атонских манастира затраже рукописне књиге за дворску библиотеку у Бечу.
Јернеј Копитар, службеник бечке дворске библиотеке и цензор словенских књига, ангажује Отенфелда, аустријског дипломату у Цариграду, да потплати турске власти и Грчку цркву како би му дозволиле да узме српске рукописе.
- Аустрија је, из политичких разлога, била заинтересована да са Свете Горе, а нарочито из Хиландара, покупи словенске рукописе и пребаци их у Беч - наводи проф. др Матеја Матејић. - Постојала је намера да се откупе сви рукописи из хиландарске библиотеке.

Отенфелд из Хиландара и Зографа односи 12 драгоцених рукописа, а аустријски конзул Михановић, Хрват, вара светогорске монахе и краде шест врећа књига.

http://www.novosti.rs/вести/насловн...KUSAJ-OTIMACINE-Rat-spijuna-za-srpsku-bastinu

- Још у Југославији почело је политичко "покрштавање" српских сердњовековних рукописа - открива др Никола Кусовац, наш истакнути историчар уметности и дугогодишњи кустос Народног музеја. - Најстрашније политичке злоупотребе одвијале су се у Хрватској, где су у музејима задржани многи драгоцени документи које су усташе у Другом светском рату опљачкале из српских манастира и цркава. Не заборавите да су "стручњаци" НДХ, као што је био Ткалчић, тада ушли у архиве Сремских Карловаца и манастира Фрушке горе где су селектовали материјал и један део уништили, а други "спасили" да би их прогласили средњовековним рукописима писаним "хрватском ћирилицом".

Саговорник "Новости" додаје да опљачкано благо из манастира и цркава са територије НДХ никад није у потпуности враћено власнику - СПЦ, већ је угурано у депое Свеучилишне библиотеке, Југословенске академије знаности и уметности и Повијесног музеја Хрватске уз цинично обећање Владимира Бакарића да ће једног дана српска баштина бити изложена у "музеју Срба у Хрватској". Тако је у Загребу и завршила Крмчија (законоправило) Светог Саве, један од најдрагоценијих српских рукописа који до дан-данас није враћен.
Тек после Титове смрти део украденог блага и реликвија из Војводине, Хрватске и БиХ враћен је Српској православној цркви и смештен у Владичански дом у Пакрацу, који је деведесетих међу првима био на удару хрватских снага.
- Нажалост, то и лично могу да посведочим, јер сам двогледом гледао "зенге" како из владичанског дома износе старе документе, од средњовековних рукописа до матичних књига и бацају их у пламен - присећа се с тугом Кусовац. - У Загребу је 1992. миниран музеј СПЦ у коме је такође уништен велики број старих књига и докумената која су сведочила о вековном постојању Срба на тим просторима.

...извештај "Потрага за украденом историјом" о пљачки српских историјских докумената у Другом светском рату, скриван је 60 година. У њему секретар државне комисије за реституцију Војислав Јовановић Марамбо упозорава да су Немачка и Аустрија и после Првог светског рата злоупотребиле покрадене документе за креирање историјских фалсификата који су одговорност за светски сукоб сваљивале на Србију и позивале на нови превентивни рат против ње. Нажалост, опљачкани архиви ни до данас нису враћени, као ни благо опљачкано из Народног музеја.

У аустријском бомбардовању 1914. музеј је тешко страдао и остатак драгоцености је укрцан у железничку композицију за Грчку. Међутим, Шиптари су напали и опљачкали воз код Косовске Митровице, а благо су развукли они, Немци и Бугари. Упркос многим међународним договорима, до данас је у музеј враћена само једна мала римска посуда из Немачке.
http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:353723-Ukradena-istorija-Srpska-bastina-rasuta-po-svetu
 
Poslednja izmena:
"Аустроугарска војска је, у Митровици на Косову, запленила сву имовину Народног музеја. Ни варвари не би горе руковали имовином једног музеја, а разбојници и пљачкаши имали би више поштовања према традицији и успомени на великане витешког српског народа из тако давне прошлости.“

Ово је професор Милоје Васић, управник Народног музеја у ратним годинама, написао 1921. Петру Кнолу, аустријском владином саветнику, о страдању нашег наслеђа у Првом светском рату.
..сандуци су 1915. са српском војском и народом кренули у Скопље. Тамо нису стигли. Отварали су се нови фронтови, па је донета одлука да се склоне у Косовску Митровицу. Прича из Београда се поновила. Експонати су вађени из раскованих сандука. Материјал се развлачио на разне стране. Толико далеко је стигао да је после рата откривено Карађорђево оружје: јатаган, потпрашница, кубура и фишеклија – у Загребу.

– Главни заговорник враћања нашег националног блага у Београд био је капетан Коста Херман, бивши управник Земаљског музеја у Сарајеву, а у време рата помоћник царско краљевског комесара Војног генералног гувернмана у Србији. Помагао му је Иван Ковачић, управник свих институција културе у Београду под окупацијом.

– Пописивачи су констатовали да су сандуци са музејским предметима насилно отварани и да су из Косовске Митровице дошли веома оштећени – каже Јован Митровић. – Указали су на пљачку сандука у којима се налазила нумизматичка збирка и збирка медаља. .... најодговорнији за девастацију наших колекција су капетан Херман и Иван Ковачић. Мудровчић их директно сумњичи да су насилно отварали музејску касу са највећим вредностима које је музеј поседовао.
http://vidovdan.org/istorija/kako-j...-u-beogradu-ukrali-cak-i-jatagan-karadjordja/

Prema poverljivom dopisu koji je upravnik Narodnog muzeja Miloje M. Vasić uputio državnim organima odmah po oslobođenju, vojne vlasti Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba prilikom pretresa Kovačićevog stana u Zagrebu pronalaze više od 140 drvenih sanduka ispunjenih predmetima iz državnog inventara Kraljevine Srbije. Kovačić se tokom suđenja branio da su mu spomenuti sanduci podmetnuti. Prebacivao je Kovačić, između ostalog, krivicu na Hermana da je zajedno sa majorom Slavkom Kvaternikom, početkom 1916, poslao u bečki Vojni muzej austrijske barjake i oružje (iz 1848/49), koji su kao eksponati pripadali Narodnom muzeju.

Sa druge strane, Kovačić je izjavio da mu nije bilo poznato čime se sve bavila Bergungs-Kommission ‒ komisija osnovana za potrebe prikupljanja arhiva, knjiga, muzejskih predmeta i biblioteka u Srbiji. Sastajala se više puta u Beogradu i donosila odluke šta će sa izabranim predmetima da se uradi. Shodno tim odlukama, vršen je i raspored predmeta koji su kao ratni plen upućivani u centre svih austrougarskih pokrajinskih vlada. Nažalost, uloga komisije i rad njenih članova nakon rata nikada nisu sudski ispitani.

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/...395/kulturno-blago-srbije-kao-ratni-plen.html
 
Саговорник "Новости" додаје да опљачкано благо из манастира и цркава са територије НДХ никад није у потпуности враћено власнику - СПЦ, већ је угурано у депое Свеучилишне библиотеке, Југословенске академије знаности и уметности и Повијесног музеја Хрватске уз цинично обећање Владимира Бакарића да ће једног дана српска баштина бити изложена у "музеју Срба у Хрватској". Тако је у Загребу и завршила Крмчија (законоправило) Светог Саве, један од најдрагоценијих српских рукописа који до дан-данас није враћен.

На претходној страници смо утврдили супротно, види #68. Мада, у контексту остатка твог чланка, сасвим је могуће да је у руке аустријског конзула у Солуну, тај рукопис дошао управо из Хиландара. Али ми то не знамо.

Screen_Shot_04-18-18_at_07.18_PM_001.jpg


Нешто више о самом рукопису, из реченог чланка:

Screen_Shot_04-18-18_at_07.16_PM.jpg

Screen_Shot_04-18-18_at_07.17_PM.jpg


Извор: Starine, VI, 1874

Ово је велика и сложена тема, којом се код нас нико није систематски бавио. Понешто што је написано, обрађује само појединачне сегменте, често уопште несагледавајући шири контекст пљачке и пљачкаша, који се понављају изнова и изнова... и увек исти и трагајући за истим, рукописним и другим историјским вредностима, без обзира да се налазили у неусловној кући неког паројихског свештеника, или у српском државном или црквеном музеју, архиву, библиотеци...

Ко се данас бави опљачканом српском културном баштином? Узмимо само за пљачкаше рајски 20. век? Библиотеке, музеји, архиви... када је последњи пут у Србију враћено нешто српско што је однето са конкретно ове територије, којом она данас влада? Дакле, 1914-1918, 1941-1945, на крају, тек ће се видети последња пљачка, да ли се завршила на крају 20. века, или је добро ушла и у 21. век?
 
О страдању Народне библиотеке Србије у Првом светском рату, стр. 30-35:

http://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/istorijske-sveske-23.pdf

И овде сандуци пропали у ратним дејствима, али се садржај доцније ипак појавио у немачким библиотекама, додуше растурен. Треба само трагати, зна се како се то ради... систематски, темељно и непрестано. Па да видимо да се за десет година не пронађе ништа значајно?

"Жао ми је што морам рећи да је и непријатељ према њој имао више пажње него што је имају наше власти. Аустријанци су њене предмете пренели у један сув локал, Бугари су најмили у Софији лепу зграду, начинили најмодерније полице, све распоредили и чували – а ми предмете држимо закључане у сандуцима и претрпане на гомилама." - Јован Н. Томић, управник библиотеке

Овде Томић истиче нашу хроничну бољку, неодговорно понашање, али сад су и околности друге, па се на одговорност не може ни позивати.
 
Нисам знао да је Хрватска 1995. године Иловички препис Савине Крмчије поклонила Ватикану, односно тадашњем папи Јовану Павлу Другом?

https://www.krstarica.com/zivot/kultura/vratiti-krmciju-svetog-save-iz-vatikana/

Иначе, ево једне лепе и занимљиве странице из тог преписа, на којој је дат табеларни преглед степена сродства.

pX9Li3b.png


Табела из 1262. године.
 
???

Istinu za govoreći, Vatikan je mnogo bolje opremljen nego da čami tamo u tim uslovima, ali šta je bio povom? PM Srbima?

Да, то није спорно, није спорно ни то што је било у ЈАЗУ. Али шта је било повод, тешко се отети утиску да није имало везе са Србима, могли су поклонити нешто из хрватске средњовековне књижевности.
 
Pa sad, pitanje je da li su nasi najstariji spisi na Zapadu ili Istoku.
Pre jedno sedam godina sam nailazio kod Rusa neke hriscanske spise koji su ruski, ali onda pronalazeci njihove prve bibliotekarske pomene, da su iz Makedonije i slicno...
 
Pa sad, pitanje je da li su nasi najstariji spisi na Zapadu ili Istoku.
Pre jedno sedam godina sam nailazio kod Rusa neke hriscanske spise koji su ruski, ali onda pronalazeci njihove prve bibliotekarske pomene, da su iz Makedonije i slicno...

Наравно, питање је шта се налази рецимо у библиотеци манастира Светих Архангела у Јерусалиму, која до данас није отворена за научну јавност. Такође, шта се од српских рукописа чува у библиотеци манастира Св. Катарине на Синају? А тек по руским, украјинским и другим библиотекама. Превише је то посла за истраживање, а наших истраживача је веома мало. Бугари су у том погледу потентнији, и школују кадар, који ради на прикупљању података о бугарским рукописима, расутим по свету.
 
Нисам знао да је Хрватска 1995. године Иловички препис Савине Крмчије поклонила Ватикану, односно тадашњем папи Јовану Павлу Другом?

https://www.krstarica.com/zivot/kultura/vratiti-krmciju-svetog-save-iz-vatikana/

Иначе, ево једне лепе и занимљиве странице из тог преписа, на којој је дат табеларни преглед степена сродства.


Табела из 1262. године.
Filmično. Kao kad demon odnese tata đavolu neku hrišćansku relikviju.

DkG-T9OUUAUdOnY.jpg


- - - - - - - - - -

Али шта је било повод, тешко се отети утиску да није имало везе са Србима, могли су поклонити нешто из хрватске средњовековне књижевности.

Povod je bila hiljadugodišnja praksa. Sve srpsko ide tamo kao retni plen.
 
Наравно, питање је шта се налази рецимо у библиотеци манастира Светих Архангела у Јерусалиму, која до данас није отворена за научну јавност. Такође, шта се од српских рукописа чува у библиотеци манастира Св. Катарине на Синају? А тек по руским, украјинским и другим библиотекама. Превише је то посла за истраживање, а наших истраживача је веома мало. Бугари су у том погледу потентнији, и школују кадар, који ради на прикупљању података о бугарским рукописима, расутим по свету.

Najviše, rekao bih, čami kod Turaka.
 
Мислиш на српско писано наслеђе или турску архивску грађу о Србима?

Generalno, oba. Razgovarao sam sa jednim poznanikom koji je nažalost otišao dalje i više ne može da radi na kopanju po Turskoj (i kaže da je sve gore i teže tamo raditi, dok građa propada). Rekao mi je da nas čeka još mnogo otkrića kao onaj srpsko-persijsko-arapsko-grčki rečnik iz XV veka. Kaže da čitavo kulturno blago tamo čami i da ljubomorno čuvaju jer je sve mahom neobrađeno. Nisu nimalo gostoljubivi. Možda je malo preterao, ali rekao mi je u fazonu da ne bi trebalo da se iznenadimo ako tamo stoje prepisi dokumata iz vremena Nemanjića, poneki rukopis DZ i slično.
 
Ni braći Rusima nije palo na pamet da ponude za zamenu makar jedno od nekoliko srednjovekovnih jevanđelja koje takođe ljubomorno čuvaju u Sankt Peterburgu.
Bilo bi zanimljivo ispratiti liniju dolaska tih izuzetno vrednih dela za našu kulturu skroz do Rusije. I Vuk Karadžić je sigurno kumovao mnogima, dok ostala...

- - - - - - - - - -

Generalno, oba. Razgovarao sam sa jednim poznanikom koji je nažalost otišao dalje i više ne može da radi na kopanju po Turskoj (i kaže da je sve gore i teže tamo raditi, dok građa propada). Rekao mi je da nas čeka još mnogo otkrića kao onaj srpsko-persijsko-arapsko-grčki rečnik iz XV veka. Kaže da čitavo kulturno blago tamo čami i da ljubomorno čuvaju jer je sve mahom neobrađeno. Nisu nimalo gostoljubivi. Možda je malo preterao, ali rekao mi je u fazonu da ne bi trebalo da se iznenadimo ako tamo stoje prepisi dokumata iz vremena Nemanjića, poneki rukopis DZ i slično.
Mislim da bi trebalo odmah posle prve godine studija početi obučavanja uspešnih i vrednih studenata u tom pravcu. U suprotnom sve je propalo budući da nekoliko zaljubljenka entuzijasta ne može odraditi veliki posao iza kojeg mora stojati kvalitetna organizacija i resursi.
 
Poslednja izmena:
Bečka carska kuća je proklamacijom cara Leopolda dala svečano obećanje hrišćanskim slovenskim narodima u ovim krajevima, da će po proterivanju Turaka uz njihovu pomoć, od Turaka očišćena zemlja biti podeljena neposredno narodu. Međutim, već posle Karlovačkog mira 1699, carska kuća je dodelila južni Srem grofovima Odeskalki; 18 godina kasnije ostale delove Srema nekolicini inostranih plemićkih porodica, a Zemun, Bežaniju i Jakovo, Boljevce i Progar kao poseban domen nemačkom grofu iz Rajha Karlu Šenbornu.

Sam princ Savojski dobio je na ime nagrade za ratne uspehe 1698. godine dobro Belje u Baranji. Mnogi plemići, svetski i crkveni dostojanstvenici, koji su imali bitnih zasluga za oslobođenje naše otadžbine od Turaka, nagrađeni su dobrima.

Princ Eugen Savojski je inicijator i otac nemačke kolonizacije naših krajeva. "Njegova akcija predstavlja prvi talas germanske infiltracije ovih krajeva sa tendencijom, da se germanskom uticaju ovde obezbedi najpre čvrsta baza, koja će poslužiti kao odskočna daska za dalji upad na Balkan", kaže dr Helmut Bauer.

Ogorčeni baranjski Srbi dižu stoga 1703. godine ustanak, koji traje s promenljivom srećom sve do 1710. Ustanak je bio namerno izazvan da bi Nemci iz Beča, a uz pomoć favorizovanih, susednih neslovenskih elemenata, zbrisali Srbe s baranjskog prostora. Ovaj provocirani ustanak Srba u Baranji predstavlja trijumfalan krvavi pir germanske ekspanzionističke politike i njihovih neslovenskih pomagača.

Prota Stevan Mihaldžić u svome delu "Ustanak Srba u Baranji 1703-1710" piše: "Sedam godina (ovoga) rata istrebilo je srpski elemenat u Baranji". A gusta srpska naselja su prodirala do iznad Blatnog jezera u to vreme!

...U ovaj prostor, očišćen od Srba, princ Eugen naseli već u vremenu 1711-1721. Nemce iz Rajha. Oni su poticali iz gornjorajnskih pokrajina, Švapske, Franačke, manastira Fulde, iz Bavarske i Austrije...Novi talas germanizacije u Baranji planski je izveden nešto kasnije, 1740-1780, doseljenjem novih Nemaca iz Frankfurta, Alzasa, Hamburga itd.

PLEN CARSKE KUĆE
Princ Eugen Savojski je lično predsedavao dvorskoj komisiji, čiji je zadatak bio da uredi od Turaka osvojene zemlje. U želji da stvori prostor za kolonizaciju Nemaca, komisija je najpre zatražila od autohtonog srpskog plemstva i srpskog stanovništva, da pruži originalne i ubedljive dokaze i isprave o svom pravu na zemlje i imanja, koja drži. Mnogi su u ratovima, ako su ih imali, dokumente pogubili, ili su im propali i popaljeni. Tako je već Eugenova komisija ogromne komplekse zatečenih srpskih imanja Srbima osporila i oglasila ih ratnim plenom, koji pripada carskoj kući.


"Život, rad i držanje domaćih Nemaca (folksdojčera) pre rata, za vreme rata i za vreme okupacije" , dr Drago Njegovan
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:522581-Malo-ostrvo-u-moru-Slovena
 
Poslednja izmena:

Back
Top