Агенти европских сила су још пре готово два века водили битку за рукописе непроцењиве вредности из наших средњовековних манастира.
Руски, енглески и аустријски агенти преплавили су манастире на територији немањићке Србије и Свете Горе
у потрази за рукописима, нарочито после избијања Првог српског устанка. Српске књиге су коришћене у научне сврхе, али и у политичке, уграђиване су у баштину других нација, скриване и уништаване.
- Године 1816. посетила су Атос двојица енглеских оријенталиста са пратиоцем - наводи др Љубомир Дурковић-Јакшић. - Њихов извештај побудио је
аустријске слависте да од атонских манастира затраже рукописне књиге за дворску библиотеку у Бечу.
Јернеј Копитар, службеник бечке дворске библиотеке и цензор словенских књига, ангажује
Отенфелда, аустријског дипломату у Цариграду, да потплати турске власти и Грчку цркву како би му дозволиле да узме српске рукописе.
- Аустрија је,
из политичких разлога, била заинтересована да са Свете Горе, а нарочито из Хиландара, покупи словенске рукописе и пребаци их у Беч - наводи проф. др Матеја Матејић. - Постојала је намера да се откупе сви рукописи из хиландарске библиотеке.
Отенфелд из Хиландара и Зографа односи 12 драгоцених рукописа, а
аустријски конзул Михановић, Хрват, вара светогорске монахе и краде шест врећа књига.
http://www.novosti.rs/вести/насловн...KUSAJ-OTIMACINE-Rat-spijuna-za-srpsku-bastinu
- Још у Југославији почело је политичко "покрштавање" српских сердњовековних рукописа - открива др Никола Кусовац, наш истакнути историчар уметности и дугогодишњи кустос Народног музеја. - Најстрашније политичке злоупотребе одвијале су се у Хрватској, где су у музејима задржани
многи драгоцени документи које су усташе у Другом светском рату опљачкале из српских манастира и цркава. Не заборавите да су
"стручњаци" НДХ, као што је био
Ткалчић, тада ушли у архиве Сремских Карловаца и манастира Фрушке горе где су селектовали материјал и један део уништили, а други "спасили" да би их прогласили средњовековним рукописима писаним "хрватском ћирилицом".
Саговорник "Новости" додаје да опљачкано благо из манастира и цркава са територије НДХ никад није у потпуности враћено власнику - СПЦ, већ је угурано у депое Свеучилишне библиотеке, Југословенске академије знаности и уметности и Повијесног музеја Хрватске уз цинично обећање Владимира Бакарића да ће једног дана српска баштина бити изложена у "музеју Срба у Хрватској". Тако је у Загребу и завршила Крмчија (законоправило) Светог Саве, један од најдрагоценијих српских рукописа који до дан-данас није враћен.
Тек после Титове смрти део украденог блага и реликвија из Војводине, Хрватске и БиХ враћен је Српској православној цркви и смештен у Владичански дом у Пакрацу, који је деведесетих међу првима био на удару хрватских снага.
- Нажалост, то и лично могу да посведочим, јер сам двогледом гледао "зенге" како из владичанског дома износе старе документе, од средњовековних рукописа до матичних књига и бацају их у пламен - присећа се с тугом Кусовац. - У Загребу је 1992. миниран музеј СПЦ у коме је такође уништен велики број старих књига и докумената која су сведочила о вековном постојању Срба на тим просторима.
...извештај "Потрага за украденом историјом" о пљачки српских историјских докумената у Другом светском рату, скриван је 60 година. У њему секретар државне комисије за реституцију Војислав Јовановић Марамбо упозорава да су
Немачка и Аустрија и после Првог светског рата злоупотребиле покрадене документе за креирање историјских фалсификата који су одговорност за светски сукоб сваљивале на Србију и позивале на нови превентивни рат против ње. Нажалост, опљачкани архиви ни до данас нису враћени, као ни благо опљачкано из Народног музеја.
У аустријском бомбардовању 1914. музеј је тешко страдао и остатак драгоцености је укрцан у железничку композицију за Грчку. Међутим, Шиптари су напали и опљачкали воз код Косовске Митровице, а
благо су развукли они, Немци и Бугари. Упркос многим међународним договорима, до данас је у музеј враћена само једна мала римска посуда из Немачке.
http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:353723-Ukradena-istorija-Srpska-bastina-rasuta-po-svetu