Život bez cilja može teći izvesno kratko vreme. Na dužim stazama postaje besmislenim, teškim, napornim, tmurnim... Duša (ono što jesmo) dolazi ovde da uči odredjene životne lekcije a ne da dangubi. Iz tih razloga je važno da osetimo šta je naša unutarnja potreba, ispunjenje ili ljubav. Ono što nas privlači raditi i gde osećamo da nam je mesto. Sa tako odabranim, život koji nam se samo čini krutim, počinje na čoveku neshvatljiv način podešavati okolnosti u skladu sa odabranim ciljem da nam se vrata polako otvaraju u tom pravcu. Na nama je da sa svoje strane ulažemo dovoljno truda i rada.
Iako nam se prividno čini da je lepše bez cilja i bez rada to je obmana jer jedino cilj i ulagani trud i rad sa naše strane mogu nam donositi ispunjenja i interesantniji život koji će polako u nas ukapavati i osećaj sreće. (Ne bez razloga ljudi kažu da onome ko radi - u pravcu odabranog cilja - i Bog pomaže.)
Od rada se damo odmoriti, revitalizovati i izbalansirati te ispunjeni i zadovoljni ići dalje u nove podvige. Od nerada i besciljnosti se nikada ne možemo odmoriti niti možemo otkriti šta je to što nam nedostaje da se osećamo zadovoljnim, ispunjenim i sa odgovrajućim dozama srećnim.
Naš odabrani cilj čini da od sebe dajemo životu a to je osnovni preduslov da se polako približavamo najvišem stanju sreće i radosti. Jer, Duša, ono što jesmo, ne živi od uzimanja, nerada i sebičnosti već od davanja i nesebičnosti. To je ono što nama donosi prave lekcije i saznanja te nas polako dovodi do realizacije naše istinite i suštinske prirode.
Moja preporuka je da se uvek odabere cilj i da se bude spreman da se isti, ako zatreba, promeni posle dovoljno prikupljenih iskustava na odredjenom polju kada osetimo da nam tu postaje neprivlačno ili da nas nešto drugo vuče ili doziva.
Čovek koji je imao ciljeve, koji god da su, na kraju života, posle realizacije istih osetiće se zadovoljnim i znaće da nije badava živeo. Ostvario je svoje postavljene planove i planirana isklustva kroz život.
Ponovimo da sami život ima cilj pa je neophodno da u okviru tog velikog imamo više parcijalnih koji će nas lagano voditi do onog glavnog.
Kada se ima cilj o kojem se mašta, kontemplira, zamišlja, vizuelizira ta naša snaga vizuelizacije, a da toga tek poslednjih godina ljudi postaju svesnim, polako snagom sveprisutnog Duha, uredjuje put za nas da njime prodjemo uz vlastiti rad...
