- Poruka
- 334.291
Veruje se da se bauci u potpunoj tišini skrivaju u mraku i da se od njih tada mogu videti samo oči koje svetle. Ovo su strašila u životinjskom obliku, koja se i danju kriju po rupama i mračnim mestima. Noću, iz mraka, u potaji vrebaju žrtvu da je ugrabe, odnesu, udave ili prožderu, kako već po kojoj priči. Izgone se vikom, lupanjem i svetlošću, jer su uprkos svojoj grabljivosti prilično plašljivi. Baucima se često plaše nemirna deca.
U jednoj dečjoj narodnoj uspavanci majka peva detetu: „Nesanke ti voda odnijela, gdeno nema vuka ni bauka.“ Bauk se goni vikom, lupanjem i svetlošću, a tako se gone i medvedi.
Bauk se danju krije po uglovima zapustelih kuća, rupama i mračnim mestima, otuda vreba žrtvu da je ugrabi, odnese, udavi i proždere: „Pogle, otac, kraj šuštava luga, zar ne vidiš noćnoga bauka. Oko kule šikarje poraslo, u šikarju vuci i bauci. Lisna goro, vatrom sagorela, (jer) u tebi nigde ništa nema… niti vuka, nit’ ljuta bauka.“
Baukov onomatopejski izraz „bau“, njegov trapavi hod „bauljanje“, po kojima je i nastao naziv bauk, njegova mesta prebivanja, proždrljivost i druge osobine upućuju na to da se baukom nazivao medved, a ne vuk, kako misle neki pisci. Naziv medved nije se spominjao da se ne bi deca plašila, pa se mesto njega upotrebljavao hipokoristik bauk, kao što se upotrebljava za zmiju, lisicu, vuka i druge zverove.
Medved je danas retka zver u našim planinskim krajevima, a u nekim se o njemu zna samo po predanjima. Ali se svuda zna da je to opasna zver: „Selo jače od medveda“. Zato se u narodu njegov naziv zamenjivao eufemizmom baja, bauk. Ostatak relativno starijeg, mogućno i prastarog straha od medveda održao se u običaju i svetkovanju Mečkinog dana (30. XI).
Koliko je verovanje u bauka rasprostranjeno u našem narodu govori veliki broj narodnih umotvorina,
toponima poput Baukove glavice u Hercegovini i izreka u kojima se on pominje
