комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Balkan i politika: Kako je srušen Ante Marković, poslednji premijer SFR Jugoslavije
Pre 3 sata
Zgrada Palate Srbije u Beogradu ima čak 65.000 kvadrata, ali je tog decembarskog dana 1991. godine bila skoro prazna.
U njoj je, pored portira, bio samo jedan čovek - poslednji premijer SFR Jugoslavije, Ante Marković.
Novinar Goran Milić je tog dana došao u zgradu tadašnjeg Saveznog izvršnog veća (SIV), sedište vlade Jugoslavije, već načete oružanim sukobima u nekim od republika koje su je činile.
Pripremao se savezni budžet za narednu godinu, ali premijer, najpoznatiji po ekonomskim reformama kojima je „odbranio dinar i doneo Jugoslovenima platu od 1.000 nemačkih maraka" - u ovom poslu nije učestvovao.
„Čak 80 odsto tog budžeta je (bivši predsednik SR Jugoslavije i Srbije) Slobodan Milošević posredno namerio za finansiranje Jugoslovenske narodne armije (JNA)", kaže Milić za BBC.
„Marković mu se jako protivio jer je bio protiv rata i raspada Jugoslavije".
Čovek koga mnogi i danas pominju kao poslednju branu ka očuvanju Jugoslavije mu je tada, seća se Milić, sam napravio kafu „jer nije imao ko drugi".
Mesić za BBC: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene"
Kako je propao pokušaj britanskog lorda da spreči rat u Jugoslaviji
Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"
Prvi višestranački izbori u jugoslovenskim republikama 1990. godine razvejali su snove o opstanku federacije, i zajedničke institucije savezne države skoro da nisu funkcionisale - malo ko od novih nacionalističkih vođa je želeo nadnacionalnog premijera.
Marković je ipak Miliću rekao da neće otići iz političke fotelje „makar ga iznosili s nogama nagore".
Nije prošlo ni 15 dana od njihovog susreta, a Ante Marković je podneo ostavku.
Vratio je mandat građanima na konferenciji za novinare 20. decembra, upozorivši da u Jugoslaviji više nema nijednog državnog organa kojem bi mogao da preda ostavku.
„Uvek sam bio dosledno za mir i demokratiju, a protiv rata i zato mi je neprihvatljivo da predložim ratni budžet i to ne mogu i neću uraditi", rekao je novinarima.
Te odluke živo se i danas seća Džefri Saks, jedan od najpoznatijih savremenih ekonomista sveta.
„Impresionirao me je kao simpatičan, pristojan i čovek posvećen stabilizaciji i reformisanju Jugoslavije", kaže Saks, Markovićev savetnik od 1989. godine, za BBC na srpskom.
„Sreo sam se s njim te 1991. godine, u poslednjim danima federativne Jugoslavije. Bilo je to veoma tužno vreme za njega".
Liberalni savetnici komunističkog premijera
O Markovićevoj ostavci danas se govori na ekonomskim i političkim katedrama Kolumbija univerziteta u Njujorku i Džons Hopkins univerziteta u Baltimoru - glavni predavači ovih fakulteta su njegovi nekadašnji savetnici.
Ubrzo pošto je 1989. godine Marković, učesnik Narodno oslobodilačke borbe (NOB) u Drugom svetskom ratu i dugogodišnji privrednik, postao predsednik vlade Jugoslavije, njegov savetnik je postao Džefri Saks.
Pomogao mu je „da osmisli program ekonomskih reformi", plan po kojem će Marković biti upamćen, kaže američki ekonomista za BBC.
„Sastajali smo se tokom mojih poseta Beogradu, od septembra do decembra 1989. godine", kaže Saks, poznat i kao savetnik nekoliko generalnih sekretara Ujedinjenih nacija, a danas profesor na Univerzitetu Kolumbija.
Prve utiske iz tih poseta Jugoslaviji tokom jeseni i zime, Saks je predočio u tekstu za Vašington post u decembru 1989.
„Jugoslavija je jedan od najtežih izazova za političku i ekonomsku transformaciju u istočnoj Evropi", pisao je tada.
„Poslednjih meseci se činilo da je opstanak same nacije u pitanju, jer su se tendencije ka podeli republika uvećale pod teretom ekonomskog kolapsa".
U pomoć je tada pritekao i američki ekonomista Stiv Henki, danas profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru.
„Prvo što vam padne na pamet kada pomenete Antu Markovića je da je bio vrlo bistar, iskren političar", kaže Henki za BBC na srpskom.
„Za razliku od većine jugoslovenskih političara, bio je pouzdan igrač sa integritetom".
Henki je lično savetovao zapravo Markovićevog potpredsednika vlade Živka Pregla, koga je, kaže, prvi put sreo na večeri u Beču 1989.
„Pregl me je pozvao da budem njegov savetnik", seća se Henki.
„Rekao sam da sam uzdržan, jer sam bio klasični liberal, ekonomista slobodnog tržišta, a Pregl je bio lider Saveza komunista Jugoslavije".
Pregl ga je iznenadio, rekavši da je „njegova reputacija upravo razlog zašto ga zove za savetnika".
„Rekao je da želi da sprovede reforme slobodnog tržišta i ne želi razvodnjene savete".
Henki je, kaže, pristao samo ako Pregl rasformira Savez komunista Jugoslavije.
„'Kako ću, zaboga, to učiniti?' - rekao mi je Pregl", prepričava ekonomista.
„Predstavio sam precizan plan igre. Pregl je istrajao i Savez komunista Jugoslavije se raspao u januaru 1990".
Ekonomski plan Ante Markovića - plata od 1.000 maraka
Jugoslovenskom premijeru je pomoć zaista i bila potrebna, jer je u državi u tom trenutku vladala najveća inflacija u Evropi i kriza dinara.
Prvo što je Ante Marković uradio bila je denominacija dinara, zapravo, promena vrednosti valute.
Tako su 1990. godine sa 10.000 dinara uklonjene četiri nule, a ovim ekonomskim reformama zemlja je privremeno izašla iz krize.
Inflacija je sa 56 oborena na 2,4 odsto, a kurs dinara stabilizovan i vezan za nemačku marku.
Jedan dinar je tada vredeo sedam nemačkih maraka i bio je jedina konvertibilna valuta na istoku Evrope.
„Bio je to dobar liberalni program koji je brzo počeo da daje rezultate, što su osetili i građani", kaže ekonomista Mijat Lakićević za BBC.
„Smanjeni su dugovi, inflacija je pobeđena, otvarala su se preduzeća, plate su rasle", ističe on.
pProsečna plata Jugoslovena dostigla je 1.000 nemačkih maraka.
Marković je, kaže Stiv Henki, promovisao privatizaciju kao model za ono što će se kasnije nazivati kapitalizam sa ljudskim likom, odnosno prelaz iz komunističkog sistema, kojim bi privreda Jugoslavije, ali i sama zemlja, opstala.
Premijer je tada, seća se Henki, problem vlasništva nazivao „prvim grehom socijalističkih društava".
„Dve godine sam strpljivo spremao taj program i računao pretpostavke.
„I kada je krenuo, onda su ti rezultati brzo postignuti", rekao je Ante Marković 2003. na suđenju za ratne zločine Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.
„U roku od četiri meseca inflacija je srušena. Bio je to prvi slučaj u nekoj socijalističkoj zemlji."
