- Poruka
- 70.757
Ove kućice su postale popularne u našim krajevima.
Gledam ih već par godina, prave su u kakvom god obliku želite a naravno mogu se kupiti i one već šablonske tipa pečurkice i tome slično.
Koliko sam videla ima jedan sličan smeštaj i u Bosni.
Da su vam privlačne ove kućice kao smeštaj, doživljaj? Treba još ovakvih unikatnijih mesta? Ima neki koji ne postoji ali biste vi voleli da postoji?
Mislim u Srbiji naravno.
Diana i Miloš napravili Bajkovito selo u mestu sa 140 vrsta ptica i najviše sunčanih dana u Srbiji
– Je l’ istina da je Rudno mesto sa najviše sunčanih dana u Srbiji?
– Jeste. Inače, mi smo preko puta Kopaonika. Sa vrha Golije se vidi i Crna Gora i primorje, sve je kao na dlanu.
– A da li u Vašem kraju zaista ima 140 vrsta ptica?
– Ima, a ovde možete sresti i srne, divlje svinje, lisice, ma sve… – kaže za Luftiku Miloš Vučinić, domaćin Bajkovitog sela – i nazivom i izgledom.
Kada je njegova supruga Dijana Morić, inače svetska prvakinja u sambou i nosilac evropske bronze u džudou, rodom iz Sombora, završila sportsku karijeru, odlučila je, kako kaže naš sagovornik, da napravi „nešto posebno“.
– Ona je dete sa sela, volela je bajke i želja joj je bila da napravi bajkovito selo. Odlučili smo se za planinu Goliju. Nije kao Zlatibor i Kopaonik, to su već gradovi na planinama. Ovo je potpuno netaknuta priroda.
Idealna za beg. Ne samo da će vaše buđenje „remetiti“ jedino cvrkut ptica, nego ćete se, zahvaljujući toj porodici, osetiti kao da ste zakoračili u Čarobnu šumu, naročito u jednoj od tri kuće tog seoskog turističkog domaćinstva, mnogima omiljenoj – Vili Medena.
– Kućice je oslikala naša rođaka Milica Miletić, a vilu Medena, koju deca naročito vole, pravio je vaš Novosađanin, Branko Bogojević. To je proizvod naše i njegove mašte. Inače se bavi izradom betonskih dvorišnih figura i bilo mu je lako da izvede to što smo mi zamislili.
A zamislili su i da, priča nam Miloš, njihovo domaćinstvo dočara izgled nekadašnjeg života na selu.
Domaćica Jovanka, Miloševa mama, za njihove goste sprema tradicionalna jela tog kraja. Na njenoj trpezi se nađe domaći hleb, kraljevački kajmak, kiselo mleko spremano po receptima „naših baka“, domaći ajvar, kompoti i džemovi od šumskih plodova.
– Sve je domaće, voće, povrće, meso, baš odavde sa Golije – ističe naš sagovornik.
Na nadmorskoj visini od 1.100 m taj kraj je poznat kao vazdušna banja Šumadije, a Golija je postala i deo UNESCO svetske mreže rezervata biosfere.
– Na ovom mestu spajaju se ruže vetrova. Dosta ljudi ovde dovodi decu koja imaju disajnih problema i to im pomogne.
Deca su, ističu, njihovi najdraži gosti, a sudeći prema povratnim informacijama i Bajkovito selo je najmlađima jedno od omiljenih mesta za odmor.
– Deca obožavaju ove kućice, kaže Miloš. One su oslikane motivima Čarobne šume. Na slikama su i domaće i divlje životinje, sve što nas i okružuje.
Bajkovito selo smešteno je pored vodopada Izubre, a nalazi se između Manastira Gradac i Manastira Studenica.
Kultura i priroda – sve u jednom izletu za one koji su „umorni od svega i žele da odu negde gde ih niko ne zna“, prema rečima tih maštovitih domaćina.
Gledam ih već par godina, prave su u kakvom god obliku želite a naravno mogu se kupiti i one već šablonske tipa pečurkice i tome slično.
Koliko sam videla ima jedan sličan smeštaj i u Bosni.
Da su vam privlačne ove kućice kao smeštaj, doživljaj? Treba još ovakvih unikatnijih mesta? Ima neki koji ne postoji ali biste vi voleli da postoji?
Mislim u Srbiji naravno.
Diana i Miloš napravili Bajkovito selo u mestu sa 140 vrsta ptica i najviše sunčanih dana u Srbiji
– Je l’ istina da je Rudno mesto sa najviše sunčanih dana u Srbiji?
– Jeste. Inače, mi smo preko puta Kopaonika. Sa vrha Golije se vidi i Crna Gora i primorje, sve je kao na dlanu.
– A da li u Vašem kraju zaista ima 140 vrsta ptica?
– Ima, a ovde možete sresti i srne, divlje svinje, lisice, ma sve… – kaže za Luftiku Miloš Vučinić, domaćin Bajkovitog sela – i nazivom i izgledom.
Kada je njegova supruga Dijana Morić, inače svetska prvakinja u sambou i nosilac evropske bronze u džudou, rodom iz Sombora, završila sportsku karijeru, odlučila je, kako kaže naš sagovornik, da napravi „nešto posebno“.
– Ona je dete sa sela, volela je bajke i želja joj je bila da napravi bajkovito selo. Odlučili smo se za planinu Goliju. Nije kao Zlatibor i Kopaonik, to su već gradovi na planinama. Ovo je potpuno netaknuta priroda.
Idealna za beg. Ne samo da će vaše buđenje „remetiti“ jedino cvrkut ptica, nego ćete se, zahvaljujući toj porodici, osetiti kao da ste zakoračili u Čarobnu šumu, naročito u jednoj od tri kuće tog seoskog turističkog domaćinstva, mnogima omiljenoj – Vili Medena.
– Kućice je oslikala naša rođaka Milica Miletić, a vilu Medena, koju deca naročito vole, pravio je vaš Novosađanin, Branko Bogojević. To je proizvod naše i njegove mašte. Inače se bavi izradom betonskih dvorišnih figura i bilo mu je lako da izvede to što smo mi zamislili.
A zamislili su i da, priča nam Miloš, njihovo domaćinstvo dočara izgled nekadašnjeg života na selu.
Domaćica Jovanka, Miloševa mama, za njihove goste sprema tradicionalna jela tog kraja. Na njenoj trpezi se nađe domaći hleb, kraljevački kajmak, kiselo mleko spremano po receptima „naših baka“, domaći ajvar, kompoti i džemovi od šumskih plodova.
– Sve je domaće, voće, povrće, meso, baš odavde sa Golije – ističe naš sagovornik.
Na nadmorskoj visini od 1.100 m taj kraj je poznat kao vazdušna banja Šumadije, a Golija je postala i deo UNESCO svetske mreže rezervata biosfere.
– Na ovom mestu spajaju se ruže vetrova. Dosta ljudi ovde dovodi decu koja imaju disajnih problema i to im pomogne.
Deca su, ističu, njihovi najdraži gosti, a sudeći prema povratnim informacijama i Bajkovito selo je najmlađima jedno od omiljenih mesta za odmor.
– Deca obožavaju ove kućice, kaže Miloš. One su oslikane motivima Čarobne šume. Na slikama su i domaće i divlje životinje, sve što nas i okružuje.
Bajkovito selo smešteno je pored vodopada Izubre, a nalazi se između Manastira Gradac i Manastira Studenica.
Kultura i priroda – sve u jednom izletu za one koji su „umorni od svega i žele da odu negde gde ih niko ne zna“, prema rečima tih maštovitih domaćina.
