Bajden nametnuo novi ton Putinu

Путин је 2 године слао поруку Вашингтону, да споразум истиче и да треба да се ради на новом !

Не капирам ове идиотске текстове, као сад је дементни Бајден оштар ?!!?!!

Не верујем и да се он тога сетио !

Речено му је 5 до 12
 
комшија:
Pogledajte prilog 847865




Predsednik SAD posle inauguracije razgovarao sa više stranih zvaničnika

Bajden nametnuo novi ton Putinu

Rusija i Sjedinjene Američke Države postigle su dogovor o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja Novi Start, saopštio je u utorak Kremlj, što je korak ka očuvanju poslednjeg važećeg sporazuma (koji ističe 5. februara) te vrste između dve najveće svetske nuklearne sile.


Bajden nametnuo novi ton Putinu 1



Piše: I. Š. M. 27. januara 2021. 20.41 Izmenjeno: 20.54

Predsednik Vladimir Putin je, stoji u saopštenju Kremlja, rekao u prvom telefonskom razgovoru sa novim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom od prošlonedeljne inauguracije „da će normalizacija odnosa između Moskve i Vašingtona biti u interesu obe zemlje“.

Novi Start, koji je potpisan 2010. i smatra se temeljem globalne kontrole naoružanja ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava, raketa i bombardera koje Rusija i SAD mogu rasporediti.

Tokom mandata Donalda Trampa dve države nisu uspele da dogovore produženje sporazuma, a Rusija je odbijala uslove koje joj je postavljala donedavna administracija SAD.
„Produženje je u interesu obe zemlje, ali i celog sveta“, rekao je novinarima Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Vojni stručnjaci su ranije upozoravali da bi u slučaju da ugovor ne bude produžen postojala opasnost da dođe do razbuktavanja potencijalne trke u naoružanju, a time i napetosti između Moskve i Vašingtona.

Dvojica državnika su razgovarala i o američkoj odluci u vreme mandata predsednika Donalda Trampa da izađe iz sporazuma Otvoreno nebo.

U saopštenju Kremlja, međutim, ne spominje se da je Bajden, kako je navela portparolka Bele kuće Džen Psaki, preneo Putinu svoju zabrinutost povodom nedavnog postupanja prema demonstrantima i odnosa vlasti prema uhapšenom ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom, niti da je bilo reči o ruskoj kampanji hakovanja američke kompanije Solar Vinds.

Bajden je Putinu jasno stavio do znanja da će njegova administracija „postaviti sajber bezbednost za glavni prioritet na svim nivoima vlasti“.

Psaki prenosi da je Bajden kazao Putinu da će Amerika „čvrsto braniti nacionalne interese kao odgovor na poteze Rusije koji bi mogli da ugroze nas ili naše saveznike“.
Američki predsednik je naglasio i da podržava ukrajinski suverenitet.

Dvojica sagovornika su se složila da treba da budu transparentni i da komuniciraju dosledno, stoji u saopštenju.
„Razgovor dvojice lidera bio je poslovne prirode i prošao je u srdačnom tonu“, naveli su iz Kremlja.

Bajdenova agenda razgovora sa Putinom postigla je sasvim drugačiji ton, ukazuje politico.com, u odnosu na bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je bio kritikovan zbog relativno meke retorike prema Rusiji.

Tramp je, ocenjuje se, „rutinski pokušavao da potkopa široko prihvaćene dokaze“ o mešanju Kremlja u izbore 2016. u jednom trenutku rekavši novinarima da će tim povodom više verovati ruskom predsedniku nego američkoj obaveštajnoj zajednici, podseća portal.

U okviru svojih nastojanja da popravi narušeno savezništvo između SAD i Evrope, Bajden je, kako se navodi iz Bele kuće, u telefonskom pozivu generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu naglasio „da će se Vašington pridržavati povelje NATO-a i odredbi o zajedničkoj obrani članica tog saveza“.

Nedelju dana od kako je na funkciji, Bajden je razgovarao sa nekoliko istaknutih stranih lidera – nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, britanskim premijerom Borisom Džonsonom, kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, predsednikom Meksika Andres Manuel Lopezom Obradorom.

Tokom razgovora sa Džonsonom, Bajden je preneo svoju nameru da želi da ojača poseban odnos „između naših zemalja i revitalizuje transatlantske veze, podvlačeći važnu ulogu NATO-a za našu kolektivnu odbranu i zajedničke vrednosti“. Bilo je reči i o „zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima“, uključujući Kinu, Iran i Rusiju, navodi se u saopštenju Bele kuće, uz napomenu važnosti multilateralnih organizacija.

Džonson je pohvalio Bajdenovu odluku da SAD vrati Pariskom klimatskom sporazumu, programu Kovaks o proširenju pristupa vakcinama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, saopšteno je iz Džonsonove kancelarije.

Poznato je da su Tramp i bivša britanska premijerka Tereza Mej bili u „napetoj vezi“.

Mej je nedavno rekla da „nikada nije znala šta da očekuje“ od Trampa, koji je takođe često kritikovao EU pre konačnog izlaska Britanije 31. januara.
U razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel istaknuto je zajedništvo koje bi se moglo podvesti pod parolu „zajedno smo jači“.
Pandemija kovida 19, ali i drugi globalni izazovi, ocenjeno je, mogu biti rešeni samo bližom saradnjom.

Transatlantski odnosi zahladili su u vreme Trampa, koji je više puta kritikovao Nemačku zbog nesrazmere u trgovini i relativno niskog ulaganja Berlina u odbrambenu potrošnju NATO“.

Merkel je posle sastanaka G7 i NATO 2017. kazala da „Evropa više ne može u potpunosti da se osloni na svoje saveznike i da kontinent mora postati nezavisniji“.
Nemačka je sada, preneo je portparol vlade u Berlinu, spremna da preuzme odgovornost u obavljanju međunarodnih zadataka zajedno sa evropskim i transatlantskim partnerima.
Bela kuća je navela da je Bajden kancelarki rekao, a to je ponovio i u razgovoru sa Makronom, da namerava da revitalizuje transatlantski savez.

Sjedinjene Države su najvažnije izvozno tržište Nemačke van Evropske unije, ali trgovinske veze su se pogoršale za vreme Trampa, koji je povećao uvozne carine na neke evropske proizvode.

Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc, koji je pozdravio postavljenje Dženet Jelen za američku sekretarku za finansije, u izjavi za Rojters je rekao da su Evropa i SAD prirodni partneri i da dele iste vrednosti.

Saglasnost o Zapadnom Balkanu

Predsednik SAD Džozef Bajden i nemačka kancelarka Angela Merkel saglasili su se da sarađuju na zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima među kojima je i Zapadni Balkan, navodi se u saopštenju o telefonskom razgovoru dvoje lidera koje je objavila Bela kuća. „Lideri su se složili da sarađuju na zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima, uključujući Avganistan, Kinu, Iran, Rusiju, Ukrajinu i Zapadni Balkan“, navodi se u saopštenju posle telefonskog razgovora predsednika SAD i nemačke kancelarke od 25. januara.

link


Браво за Друга Старог! Тако треба са багром у Москви и Берлину којима је Трамп очигледно био пион. Са Америчким Титом то неће моћи!
Kliknite za proširenje...

onda je i Obama bio Putinov pijun...........buduci da je i on pred Putinom podvio rep.
A tako ce prodje i ovaj tvoj fosil.
 
комшија:
Pogledajte prilog 847894




BEOGRADSKI ANALITIČAR ZABRINUT: "Ne sluti na dobro, Biden Srbiju stavio u prioritete"!

Iako su brojni analitičari prognozirali da novom američkom predsjedniku Joe Bidenu Balkan neće biti visoko na skali prioriteta, on ih je iznenadio i razuvjerio. Bijela kuća je objelodanila da je među šest prioriteta nove administracije i Zapadni Balkan. To znači da Srbija mora da bude spremna na nove izazove prije svega oko Kosova, pišu beogradsi mediji.

Pogledajte prilog 847895

Prije 3h

Koliko god loše izgledalo to što je Zapadni Balkan među prioritetima američke spoljne politike, što podrazumijeva postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, intenzitet pritisaka na Srbiju ipak ne može da bude prejak, ni predugo da traje, smatra Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije.

Poslije telefonskog razgovora predsjednika Bidena sa njemačkom kancelarkom Angelom Merkel Bijela kuća je saopštila da je među šest prioriteta američke spoljne politike i Zapadni Balkan. Pitanje postizanja sporazuma između Beograda i Prištine našlo se tako, rame uz rame, Avganistanom i Rusijom, Kinom, Iranom i Ukrajinom, gdje američka administracija vidi najveće probleme koje bi da rješava.

- Vest o razgovoru između Bidena i Mereklove o prioritetima zajedničkog delovanja u spoljnoj politici vezano za Zapadni Balkan nije dobra za nas. Ona govori o njihovoj nameri da koordinirano vrše pritisak na srpsku stranu ne bi li se mogao postići sveobuhvatni sporazum koji bi posredno doveo do priznanja Kosova i Metohije kao nezavisne države i ono postalo članica međunarodnih organizacija - ističe Gajić za Sputnjik koji ipak napominje da je za njega sve ovo očekivano.

S obzirom na navedene ostale prioritete, prostor Zapadnog Balkana i američka i njemačka spoljna politika vide kao onaj na kome se lakše može doći do cilja, nego u drugim slučajevima. Mnogo teže će to ići sa Iranom, Ukrajinom... gde oni imaju razmimoilaženja o strateškim interesima, zato je razumljivo stavljanje Zapadnog Balkana na spisak, objašnjava Gajić.

On, međutim, smatra da je i to podudaranje interesa ograničeno.

- Ovde dolazi do delimičnog preklapanja, ali privremeno, jer će u jednom trenutku doći do konfrontiranja u odnosu na velike sile u Savetu bezbednosti UN koje podržavaju poziciju Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Ja mislim da između Nemačke i Amerike po pitanju spoljne politike na prostoru cele Evrope pa i Zapadnog Balkana zapravo nema suštinske podudarnosti. Sada se radi o taktičkoj podudarnosti da se na štetu Srba ostvare neki interesi, ali dugoročno njihovi interesi se ne podudaraju - ocjenjuje on.


270125_makron_f.jpg



Podsjeća i da se Merkelova povlači sa političke scene i da je pitanje kakva će vlada biti formirana nakon septembarskih izbora u Njemačkoj. Zato se, kaže, može očekivati i da će ta njihova unisonost i napor da zajednički djeluju početi da slabi.

- S druge strane, očekum da će i Biden imati velike probleme na unutrašnjem planu u Americi i da neće moći sa tolikim žarom da se usredsredi na spoljnopolitičko delovanje ni na Balkanu, ni drugde, ali i da će ga neki drugi prioriteti u spoljnoj politici više okupirati. Mislim da je ovaj njihov dogovor da prioritetno deluju i na Balkanu nešto što privremeno može da oteža poziciju Srbiji. Srbija, pak, mora da se okrene onim igračima koji joj više pomažu, da se odupre svim pritiscima u predstojećem periodu - ocjena je Gajića.

On računa da intenzitet tih njihovih pritisaka na Beograd ne može biti prejak i ne može predugo da traje.

Ići u poregovore, ali ništa ne zaključivati

Na pitanje kakav bi trebalo da bude odgovor Srbije poslije ovakvog podudarnog stava Amerike i Njemačke, Gajić je to jednostavno definisao - ulaziti u pregovore, ali ne ići ka krajnjim zaključcima.

On smatra da ne treba popuštati, da treba biti spreman na dalje razgovore, na djelimičan kompromis, ali ne na sopstvenu štetu. Treba odbijati apriori da se Srbija stavi pred svršen čin da prizna sveobuhvatni sporazum dok albanska strana prethodno ne ispuni sve ono što je obećala. A ona, kako primjećuje, ne samo što to nije ispunila nego ni nema namjeru to da učini.

- Na Kosovu predstoje izbori. Dok se formira njihova vlada stvar će duboko ući u proleće. Beograd jednostavno treba da ne odbija pregovore, a da u njima istovremeno ima i fleksibilan i čvrst stav. U slučaju da pritisci postanu neizdrživi Srbija takođe ima opciju da raspiše izbore i da tako opet prolongira stvari do neke povoljnije klime - smatra Gajić.
Kliknite za proširenje...
HEBEŠ TAKVU VOJNU SILU GDE IM JE JEDNA SRBIJA GLAVNI PRIPRITET. :hahaha: :hahaha: :hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
Трамп испунио обећање Путину: САД обуставиле испоруке оружја Украјини
2
Odgovora
26
Pregleda
385
Тихи
Тихи
N
Novi blam ćacija. Endemska nepismenost
Odgovora
17
Pregleda
351
manem78
M
B
Tramp se slihta Putinu, a Putin nema mu-a da mu saspe u lice da je satanista
Odgovora
7
Pregleda
261
Gruban
G

Back
Top