Badnje veče i Božić

[proka]

Badnje veče i Božić

kako dočekujete Badnje veče u Vašem domu?
da li mesite sami pogaču?
koje običaje praktikujete?

ako nemate recept za pogaču, ja imam


Pogača za Badnje veče ili Badnjača mesi se posna. Prema narodnim običajima na trpezi se za Badnji dan obično nalazi jedna velika tacna na kojoj su suve šljive, smokve, voće, novac i pogača. Verovanje kaže da što više različitih plodova staviš na tacnu to će godina biti plodnija. Običaji zavise u kojem kraju živite i kako se koji prenosio kolenima unazad. Posna pogača za Badnje veče se pravi na dva načina, samo od brašna, vode i soli, sa uljem ili bez ili sa kvascem.

Sastojci:

• 400 ml tople vode
• 1 kašika šećera
• 10g suvog kvasca
• 1 ravna kašika soli
• 50 ml + 2 kašike ulja
• 700 g brašna

Priprema:

U toploj vodi razmutiti kvasac, šećer i malo brašna. Dodati pola brašna, ulje i so, pa dobro izmešati. Smesa treba da se dobro varjačom izradi, da bude fina i glatka.

Nakon toga dodavati ostatak brašna pa nastaviti mešanje varjačom dok ne postane jako gusto. Kad već ne može da se meša i trebalo bi da se umesi. Pred kraj mešenja preliti sa 2 kašike ulja i premesiti. Neće biti lepljivo a biće fino mekano.

Ostaviti tako testo pokriveno krpom da odstoji 60 minuta na toplom mestu.

Izvaditi zatim testo, malo ga premesiti pa ga rukom zatvoriti , okrenuti, pa istiskati lagano da se raširi, da bude kao tanka lepinja.

Staviti u pleh veličine 30 cm. Ostaviti 20 minuta da odstoji. Posle 20 minuta premazati uljem. Uključiti rernu da se zagreje na 200 stepeni, ostaviti pogaču da odstoji dok se rerna ne zagreje.

Zatim staviti da se peče. Pečena je kada fino porumeni, oko 30 minuta peći, zavisno od rerne.

Pečenu pogaču izvaditi i ” umiti”, to znači premazati sa malo vode, zamotati u krpu ili blago pouljiti i ostaviti do služenja.

šta dalje?

 

[hirajgoagain]

ima opcija da se ide u crkvu, ko ide u crkvu + covid obziri ili ne
šetajte se solidno i onda na krkanje

 

[proka]

Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.

Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jedu riba, pasulj, kupus i suvo voće.

Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.

Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak, po koji idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, uzima sekiru i seče badnjak.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca.

Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.

Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.

Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.

Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje "džaranje". To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči "koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja...". To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i "džara" vatru.

Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose, i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!"

Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!"

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.

IZVOR: ISTOCK/GETTY IMAGES PLUS/SSTAJIC


POKLONI POD BADNJAKOM
Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.

Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah. Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.

"Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive".

IZVOR: ISTOCK/GETTY IMAGES PLUS/BISERKA STOJANOVIC
VEČERA NA BADNJE VEČE

Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu.

Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi...

Kako se navodi u "Godišnjim običajima Srba", od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.

(MONDO)

 

[proka]

Evo šta, prema srpskim običajima, valja raditi na Badnji dan i Badnje veče...

Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan Božićnog posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena.

 

[Ната Ли]

Сваке године идем на литургију за Бадње вече, а за сутра се мислим. Биће на отвореном...
Пре тога обично сам спремала све за посну вечеру и по повратку вечерамо и чекамо Божић.
Ја месим чесницу ујутру на Божић, стављам у тесто дукат, гранчицу дрена и зрна кукуруза.
Ал то је било некад, сад..

 

[Ната Ли]

И на Божић обавезно обучем нешто ново и започнем нешто што волим да радим.

 

[proka]

lep običaj

 

[Ната Ли]

Па тако кажу, треба започети на Божић да ти целе године иде од руке.

 

[Добро дошли]

На Божић не треба заборавити и на ПОЛОЖАЈНИКА.
То је прва особа која која вам дође у дом на Божић. Та посета је обично ,,договорена'' и најчешће са неком млађом мушком особом.
Када ПОЛОЖАЈНИК уђе у дом најпре укућане поздрави са речима: ,,Христос се роди''.
Потом са ситним новчаницама ,,ПОСОЛИ'' по поду дома певајући:
,,Иде Божић бата,
Носи киту злата,
Да позлати врата''

А онда приђе ватри, узме гранчицу бадњака и џара ватру певајући:
,,Колико варница,толико здравља, парица, весеља, среће, напретка,........и надаље набраја све оно шта мисли да би домаћинима у дому важно.
На крају ПОЛОЖАЈНИК каже: ,,Амин, Боже дај!''.

Домаћин а чешће домаћица, уручи пригодан поклон ПОЛОЖАЈНИКУ и позове га на послужење.

ПС: Данашњи проблем у овом ритуалу је ватра
јер су домови са централним грејањем, грејањем
на струју, гас и сл., али свако домаћинство има
,,скару'' (роштиљ на ћумур) и распали га на тера-
си или дворишту и тако симулира огњиште.

 

[proka]

dobro jutro drugari, želim vam srećno Badnje jutro, dan i veče

 

[proka]

slobodno okačite slike veše božićne trpeze, badnjaka...

 

[proka]

Ovo su neki od najveselijih Božićnih običaja i verovanja koji su namnjeni dečijem zdravlju i blagostanju:

1. Pijukanje

Ili hranjenje ‘pilića’ za sreću i zdravlje.

2. Korinđanje

Korinđanje je stari vojvođanski običaj namenjen deci i njihovoj sreći, kada je najvažnije da oni idu od vrata do vrata maskirani i glasno pevaju, prikupljajuću poklone.

3. Božić Bata

Davno zaboravljeni, zamenjen modernim likom Deda Mraza, ali nekada veoma poštovan u kulturi našeg naroda, posebnu radost donosio je deci.

 

[proka]

Badnji dan i običaji: Vreme pokazuje kakva će biti godina
A. J. 6. januara 2021. 10:59

Foto: Tanjug/Darko Vojinović

Podeli
Brojni običaji prate Badnji dan, pa se tako veruje da danas treba praštati, da danas ne treba ništa pozajmljivati, ali i da vremenske prilike nagoveštavaju kakva godina nas čeka.
Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini, pišu na sajtu Opanak.
Stari narodni običaji iz svih krajeva Srbije i dalje se poštuju u mnogim seoskim, ali i ponekim gradskim sredinama.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić
Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.
Za Badnje veče krckaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.
I badnjak se seče na poseban način – sekirom ukoso sa istočne strane. Loš je znak ako se badnjak pri pada osloni na drvo do sebe umesto da padne direktno na zemlju. Običaj je da se ostavi nešto na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja.
Veruje se i da, ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina. A ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega. Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

 

[Сале]