Kada si se rodio ti mali stopalicu nogaticu, moj zivot je dobio jednu glazuru od secera.Namreskana bundevica eto to si ti.Cupavkovic tetkin.To je najlepsi Novembar ikada a nesto mi Novembri nikada nisu bili omiljeni.I valjda eto kao neka zvezdica na neosvetljeni deo neba,dosao si ranije nego sto je trebalo.Kazu ljudi niko ne voli kao majka,niko ne cuva kao sestra,niko nije nezan kao baka ali duso moja vredi i ova blesava tetka.Negde iz coska uvek cu da pazim,mnogo da te mazim i da razmazim
Doneli su mi te tako malog majusnog a tako bitnog,najveceg u mojim ocima.Valjda se tako desavaju ljubavi za celi zivot.Volela sam te i dok si bio u stomaku.Stidljivo te iscekivala dajuci uvek prednost onoj koja te je nosila,onima koji su te stvorili.Ali nisam mogla da zaustavim zidove koji su se vrteli kada sam ti cula plac.Nisam mogla da prekinem suze.Najlepse suze najsladje suze.Od one srebrne srece.Radujem se danima koji nam dolaze.Svakom novom zubu,svakom tvom osmehu.Tom malom debelom dupetu 
Tim tvojim okicama pomalo iskosenim blistavim.Zajedno cemo se penjati do neba,sve je samo na tebe cekalo u mojoj dusi Voli te tvoja tetkaca stopalicu moj 
Pametan taj Dusko 
pa kada dodje neka muska roda ne znam ja nista 
