B 92 медијски Гвантанамо

Istocni Vetar

Domaćin
Poruka
4.571
Заиста је данас један од највећих проблема које имамо у Србији медијска неслобода, имајући у обзир да готово сви електронски медији су под контролом владе, и још горе, један њихов веома значајан део је под непосредном контролом америчке политике. То се превасходно и директно односи на Б 92, Фокс, потом и на Студио Б и неке друге. Б 92 и Фокс имају по неколико телевизијских канала као и националну фреквенцију, а и у осталим телевизијама постоји на овај или онај начин утицај макар у делимичном, ако не и доминантном облику ове политике. Опозиционо мишљење и не може да се чује у Србији на електронским медијима осим у строго контролисаним секвенцама. Ту и тамо се може чути по нека изјава неког од политичара опозиције, али зато су огромна већина стручњака, експерата и сл, који се различитим поводима позивају и цитирају редом из дијапазона атлантиста, најечшће плаћеника НВО, сорошоваца и приучених полустручњака који често каријере и своја радна места дугују управо политичкој подобности. Јадна је медијска ситуација у Србији, али зато ће сви стручњаци за медије из НВО, редом констатовати да никада нису биле веће медијске слободе. Укупно посматрано Б 92 је симбол медијске окупације Србије и затомљавања другчијег мишљења у електронским медијима.
Ситуација је нешто боља када су у питању радио програм и штампани медији, али и ту стање ни издалека није пропорционално расположењу читалачке публике и изборном телу. Практично опозиционо мишљење се може видети у недељнику "Печат" (који излази тек нешто више од годину дана), углавном и у недељнику "Сведок", потом у дневном листу "Глас јавности", као и у "Куриру" и "Правди" (мада ова два последња дневна листа додирују повремено границе жуте штампе). Недељник "НИН" још увек није у потпуности потпао и својом уређивачком политиком под имиџ нових власника (номинално швајцарске фирме, заправо мондијалистичког опредељења), али ако пратимо како изгледа рецимо "Блиц" под њиховом контролом, можда није далеко дан када ће се слободно мишљење и у "НИН" у највећем или чак потпуно затомити. Проблем са медијима који су под контролом или под највећим утицајем садашње власти, није само у томе (што је само по себи недемократски показатељ једног друштва), већ управо у чињеници да они изгеда најчешће полажу рачуне газдама ван граница ове земље и што је најгоре са атлантистичким предзнаком, тако да се пре може говорити да ти медији само пружају тренутно услуге политичарима који највише одговарају интересима Великог брата. Тако угледни национални лист "Политика" од доласка на њено чело Драгана Бујошевића добрим делом поприма проатлантистичку и самим тим некад у пракси и антисрпску димензију која је тек невешто прикривена и то само за недовољно упућене.
Иако нисам лично политички ангажован и превасходно се бавим науком, све сам мање спокојан као обичан грађанин и забринут за будућност земље и нашег друштва. Ту је презадуженост земље и слом економског система изазваног превасходно катастрофално вођеном економијом последњих година чија је персонификација неолиберализам, Г 17, а метафора Млађан Динкић, стални притисци и мрачни планови америчке политике према српском народу, која између осталог делује на терену и преко мреже својих плаћеника у српским земљама, као и општа криза и аномија нашег друштва где долази до губљења поверења у опште вредности. То се одражава делом и на нашу омладину која постаје све чешће жртва тренутних задовољстава и порока, а све мање бива усмеравана према правим вредностима и врлинама до којих се може доћи само поштеним, упорним и у континуитету вођеним тешким радом у било којој сфери живота где се жели постићи успех за себе, окружење и читаву отаџбину.
Дакле заиста је можда последњи тренутак да се окрене лист и да се неморал замени моралом нерад - радом, непоштење - поштењем, лаж - истином, издаја - патриотизмом и одговорношћу према земљи, окружењу, прецима и потомцима, стално пропадање и економско и државно руинирање - макар стабилизацијом и минималним напретком за почетак. У том правцу, неопходно је да се изборимо за дијалог, отворени дијалог у друштву и по цену да се о свему не сложимо. Неслобода медија је управо проблем за тај први, почетни, али веома важан корак. Стога Б 92 као симбол медијске неслободе Србије, немогућности и осујећења покушаја спровођења дијалога свих структура у земљи, представља један наш мали инсталирани Гвантанамо. Паралелно са борбом за добијање, прве слободне телевизије са националном фреквенцијом у Србији (и то у двадесетој години транзиције!?) сви ми грађани овог друштва, ма колико имали различита мишљења по многим питањима, треба да водимо борбу и да укажемо (својим слабашним могућностима гледано појединачно сваког од нас), да америчка телевизијска кућа Б 92, као симбол медијске манипулације и неслободе у данашњој Србији не заслужује да бива плаћена нашим средствима, која се на различите начине њима дотурају од државе и пореских обвезника, као и да будзашто столује у државној згради (згради, која да иронија буде већа је припадала Народној банци државне заједнице Србије и Црне Горе која је разбијена управо деловањем америчке политике, концептом Г 17 Плус и медијима где је свакако предводник Б 92) . Када се будемо изборили, макар и у најмањој мери, за извесну медијску слободу и различито мишљење у електронским медијима, можемо имати и такве демократске домете да имамо какав такав увид у рад највиших органа власти, и тада неће бити вероватно могуће да се врше и остале ужасне манипулације чије смо жртве били протеклих година, попут тога да страни амбасадори мењају изборну вољу грађана, да поред одлуке Народне скупштине Србије о неутралности земље, министар одбране потписује уговоре који фактички земљу гурају и одводе у НАТО, потом да се земља задужује додатно и тајно, чак и за следеће генерације, а да се о томе у јавности не зна много и др. Иако свакодневно слушамо да су остварена права и модели правне државе пресликани из Европе, сазнајемо да су права радника уникатно угрожена управо у Србији где је закон о раду тако донет пре неколико година, да смо једина земља где се не санкционише власник фирме који месецима не исплаћује плате запосленим. У осталим земљама је то одмах санкционисано егземпларним казнама док у Србији до правде запослени треба годинама да се вуче по судовима и многи од тога одустају вишеструко уцењени од власника фирме или њеног шефа. Где су ти слободни медији који се баве свим и свачим а највише величањем нашег пута у земљу дембелију и јурење беле шенгенске листе, када запослени могу месецима без последица да не примају своје зараде и да је то уникатан случај у Европи. Да не говоримо о свакодневном прећуткивању или непрофесионалном извештавању већег дела електронских медија националнe фреквенцијe, са бројних протеста незадовољних, несрећних и оштећених, махом социјалне природе, али и политичких демонстрација и манифестација широм земље, укључујући често и сам центар Београда. Јасно је колико је то срасла интересна група врхова власти и колико су медији неслободни, макар не за обичног човека и грађанина ове земље који има огромне амбиције да чак жели да поштено живи од свог рада у макар колико толико стабилној земљи по могућности не окупираној и распарчаној.
Дакле макар делимична медијска слобода и медијски плурално друштво су предуслови, заиста неопходни предуслови и демократске контроле државних органа и стварања каквог таквог слободног друштва. Оно сада постоји у извештајима плаћених НВО којима је свака друга реч већ годинама слобода, демократија, слободни медији, а колико тога има заиста у пракси можемо и сами да видимо.


Др Драган Петровић, Виши научни сарадник www.petrovicdragan.com
 
Samo frustrirana i krajnje neobjektivna osoba može da kaže da je B92 medijski Gvantanamo. Gde su dokazi za takvo nešto, jel to što nema radikala u njihovom programu dokaz, ne mora ni da ih bude, nisu obavezni.

Dr Dragan Petrović (Beograd), diplomirao je na četiri fakulteta u okviru državnog univerziteta u Beogradu, i to: na Ekonomskom (1999), na Sociologiji (2000), na Istoriji (2000) i na Političkim naukama (2002).
Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija; postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi;
Doktorirao 19.02.2007. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao naučni saradnik.
 
Dr Dragan Petrović (Beograd), diplomirao je na četiri fakulteta u okviru državnog univerziteta u Beogradu, i to: na Ekonomskom (1999), na Sociologiji (2000), na Istoriji (2000) i na Političkim naukama (2002).
Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija; postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi;
Doktorirao 19.02.2007. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao naučni saradnik.

Pa????
 
Б92 "света крава новинарства" Сад бих рекао нешто против њих ал испашћу:
шовиниста,лажни патриота,антидемократа који гуши слободу медија...јер о Б92 може се говорити само у суперлативима и никако другачије.
 
Б92 "света крава новинарства" Сад бих рекао нешто против њих ал испашћу:
шовиниста,лажни патриота,антидемократа који гуши слободу медија...јер о Б92 може се говорити само у суперлативима и никако другачије.

Ima B92 gro novinarskih mana ali da je medijski Gvantanamo to nije, to je jedina informativna kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom što je inače posao Javnog servisa, pa ako je neko gluv i slep na situaciju u zemlji onda je to Javni servis nikako B92.
 
Б92 "света крава новинарства" Сад бих рекао нешто против њих ал испашћу:
шовиниста,лажни патриота,антидемократа који гуши слободу медија...јер о Б92 може се говорити само у суперлативима и никако другачије.

...@Сталкер-u... ja sam jedina sveta krava ovde... :hahaha:
 
Ima B92 gro novinarskih mana ali da je medijski Gvantanamo to nije, to je jedina informativna kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom što je inače posao Javnog servisa, pa ako je neko gluv i slep na situaciju u zemlji onda je to Javni servis nikako B92.
Е стварно да није инсајдера и утиска недеље ми не би знали шта се ради у земљи.
 
Ima B92 gro novinarskih mana ali da je medijski Gvantanamo to nije, to je jedina informativna kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom što je inače posao Javnog servisa, pa ako je neko gluv i slep na situaciju u zemlji onda je to Javni servis nikako B92.

Ако је истраживање, трач партија инсајдера, пешчаника... ако је дување у сорошеве трубе новинарство, онда синтагма антисрпска пропаганда добија проширено значење, а Б92 је родоначелник тог новог тумачења.


Онај ко отворено износи лажи у јавност, ко форсира страну непријатеља Србије, ко прикрива структуру власничког капитала, кога финансирају НВО, ко пропагира корпоративизам и неолиберални фашизам и диктатуру једнодимензионалним информацијама, ко велича упропаститеље економије, ко обећава боље прекосутра, ко се исмева посељаченом розе медију а пропагира искомплексирану малограђанштину и скоројевиће... тај сигурно има посао на Б92.

Народ који не познаје своју историју је осуђен на пропаст, а задатак приватних медија је да нам понуди ново тумачење историје. Неће им успети, превише се зла догодило да би могло бити спиновано у ново рухо!
 
Ima B92 gro novinarskih mana ali da je medijski Gvantanamo to nije, to je jedina informativna kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom što je inače posao Javnog servisa, pa ako je neko gluv i slep na situaciju u zemlji onda je to Javni servis nikako B92.
__________________

od kada je cinkarenje postalo tzv. istrazivacko novinarstvo?
 
Dr Dragan Petrović (Beograd), diplomirao je na četiri fakulteta u okviru državnog univerziteta u Beogradu, i to: na Ekonomskom (1999), na Sociologiji (2000), na Istoriji (2000) i na Političkim naukama (2002).
Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija; postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi;
Doktorirao 19.02.2007. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao naučni saradnik.

Da, da.... Kako da ne. I radi honorarno za Kurir....

NE sporim ja preteranu angažovanost B92 po nekim pitanjima, ali su sve ovo laprdanja, i to naručena zna-se-od-koga. A kad čovek tako završi 4 faksa, ja bih baš voleo da on dokaže svoju stručnost pred nekim kompetentnim.
 
Novčanik Džordža Soroša...više puta.

Onaj Kurir ili recimo Pres objave neke malverzacije raznoraznih politicara,tajkuna i sl. i to je pljuvacina a kada B92 objavi to isto onda se to naziva istrazivacko novinarstvo.
Kada B92 napada nekoga to je sloboda govora a kada neko ukaze da su oni nelegalno dobili nacionalnu frekvenciju i da je vecinski vlasnik u inostranstvu onda je to govor mrznje :think:
 
Ima B92 gro novinarskih mana ali da je medijski Gvantanamo to nije, to je jedina informativna kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom što je inače posao Javnog servisa, pa ako je neko gluv i slep na situaciju u zemlji onda je to Javni servis nikako B92.

istrazivacko novinarstvo jel?
jel su se ikad setili da pitaju tadica je li on sebe smatra predsednikm republike ili pak predsednikom partije, posto ustav ne predvidja da predsednik moze da vrsi dve takve funkcije?

zasto je tesko da se to pita? sta im fali, zar je toliko provokativno pa se boje tadica ili pak navijaju za tadica?

ako su jedan od ova dva slucaja u pitanju (treceg nema) onda od nekakvog istrazivackog novinastrva koje ti impliciras da ta kuca sprovodi - nema nista.

pristrasan istazuje samo selektivno - sto onda i nije istrazivanje.
 
Заиста је данас један од највећих проблема које имамо у Србији медијска неслобода, имајући у обзир да готово сви електронски медији су под контролом владе, и још горе, један њихов веома значајан део је под непосредном контролом америчке политике. То се превасходно и директно односи на Б 92, Фокс, потом и на Студио Б и неке друге. Б 92 и Фокс имају по неколико телевизијских канала као и националну фреквенцију, а и у осталим телевизијама постоји на овај или онај начин утицај макар у делимичном, ако не и доминантном облику ове политике. Опозиционо мишљење и не може да се чује у Србији на електронским медијима осим у строго контролисаним секвенцама. Ту и тамо се може чути по нека изјава неког од политичара опозиције, али зато су огромна већина стручњака, експерата и сл, који се различитим поводима позивају и цитирају редом из дијапазона атлантиста, најечшће плаћеника НВО, сорошоваца и приучених полустручњака који често каријере и своја радна места дугују управо политичкој подобности. Јадна је медијска ситуација у Србији, али зато ће сви стручњаци за медије из НВО, редом констатовати да никада нису биле веће медијске слободе. Укупно посматрано Б 92 је симбол медијске окупације Србије и затомљавања другчијег мишљења у електронским медијима.
Ситуација је нешто боља када су у питању радио програм и штампани медији, али и ту стање ни издалека није пропорционално расположењу читалачке публике и изборном телу. Практично опозиционо мишљење се може видети у недељнику "Печат" (који излази тек нешто више од годину дана), углавном и у недељнику "Сведок", потом у дневном листу "Глас јавности", као и у "Куриру" и "Правди" (мада ова два последња дневна листа додирују повремено границе жуте штампе). Недељник "НИН" још увек није у потпуности потпао и својом уређивачком политиком под имиџ нових власника (номинално швајцарске фирме, заправо мондијалистичког опредељења), али ако пратимо како изгледа рецимо "Блиц" под њиховом контролом, можда није далеко дан када ће се слободно мишљење и у "НИН" у највећем или чак потпуно затомити. Проблем са медијима који су под контролом или под највећим утицајем садашње власти, није само у томе (што је само по себи недемократски показатељ једног друштва), већ управо у чињеници да они изгеда најчешће полажу рачуне газдама ван граница ове земље и што је најгоре са атлантистичким предзнаком, тако да се пре може говорити да ти медији само пружају тренутно услуге политичарима који највише одговарају интересима Великог брата. Тако угледни национални лист "Политика" од доласка на њено чело Драгана Бујошевића добрим делом поприма проатлантистичку и самим тим некад у пракси и антисрпску димензију која је тек невешто прикривена и то само за недовољно упућене.
Иако нисам лично политички ангажован и превасходно се бавим науком, све сам мање спокојан као обичан грађанин и забринут за будућност земље и нашег друштва. Ту је презадуженост земље и слом економског система изазваног превасходно катастрофално вођеном економијом последњих година чија је персонификација неолиберализам, Г 17, а метафора Млађан Динкић, стални притисци и мрачни планови америчке политике према српском народу, која између осталог делује на терену и преко мреже својих плаћеника у српским земљама, као и општа криза и аномија нашег друштва где долази до губљења поверења у опште вредности. То се одражава делом и на нашу омладину која постаје све чешће жртва тренутних задовољстава и порока, а све мање бива усмеравана према правим вредностима и врлинама до којих се може доћи само поштеним, упорним и у континуитету вођеним тешким радом у било којој сфери живота где се жели постићи успех за себе, окружење и читаву отаџбину.
Дакле заиста је можда последњи тренутак да се окрене лист и да се неморал замени моралом нерад - радом, непоштење - поштењем, лаж - истином, издаја - патриотизмом и одговорношћу према земљи, окружењу, прецима и потомцима, стално пропадање и економско и државно руинирање - макар стабилизацијом и минималним напретком за почетак. У том правцу, неопходно је да се изборимо за дијалог, отворени дијалог у друштву и по цену да се о свему не сложимо. Неслобода медија је управо проблем за тај први, почетни, али веома важан корак. Стога Б 92 као симбол медијске неслободе Србије, немогућности и осујећења покушаја спровођења дијалога свих структура у земљи, представља један наш мали инсталирани Гвантанамо. Паралелно са борбом за добијање, прве слободне телевизије са националном фреквенцијом у Србији (и то у двадесетој години транзиције!?) сви ми грађани овог друштва, ма колико имали различита мишљења по многим питањима, треба да водимо борбу и да укажемо (својим слабашним могућностима гледано појединачно сваког од нас), да америчка телевизијска кућа Б 92, као симбол медијске манипулације и неслободе у данашњој Србији не заслужује да бива плаћена нашим средствима, која се на различите начине њима дотурају од државе и пореских обвезника, као и да будзашто столује у државној згради (згради, која да иронија буде већа је припадала Народној банци државне заједнице Србије и Црне Горе која је разбијена управо деловањем америчке политике, концептом Г 17 Плус и медијима где је свакако предводник Б 92) . Када се будемо изборили, макар и у најмањој мери, за извесну медијску слободу и различито мишљење у електронским медијима, можемо имати и такве демократске домете да имамо какав такав увид у рад највиших органа власти, и тада неће бити вероватно могуће да се врше и остале ужасне манипулације чије смо жртве били протеклих година, попут тога да страни амбасадори мењају изборну вољу грађана, да поред одлуке Народне скупштине Србије о неутралности земље, министар одбране потписује уговоре који фактички земљу гурају и одводе у НАТО, потом да се земља задужује додатно и тајно, чак и за следеће генерације, а да се о томе у јавности не зна много и др. Иако свакодневно слушамо да су остварена права и модели правне државе пресликани из Европе, сазнајемо да су права радника уникатно угрожена управо у Србији где је закон о раду тако донет пре неколико година, да смо једина земља где се не санкционише власник фирме који месецима не исплаћује плате запосленим. У осталим земљама је то одмах санкционисано егземпларним казнама док у Србији до правде запослени треба годинама да се вуче по судовима и многи од тога одустају вишеструко уцењени од власника фирме или њеног шефа. Где су ти слободни медији који се баве свим и свачим а највише величањем нашег пута у земљу дембелију и јурење беле шенгенске листе, када запослени могу месецима без последица да не примају своје зараде и да је то уникатан случај у Европи. Да не говоримо о свакодневном прећуткивању или непрофесионалном извештавању већег дела електронских медија националнe фреквенцијe, са бројних протеста незадовољних, несрећних и оштећених, махом социјалне природе, али и политичких демонстрација и манифестација широм земље, укључујући често и сам центар Београда. Јасно је колико је то срасла интересна група врхова власти и колико су медији неслободни, макар не за обичног човека и грађанина ове земље који има огромне амбиције да чак жели да поштено живи од свог рада у макар колико толико стабилној земљи по могућности не окупираној и распарчаној.
Дакле макар делимична медијска слобода и медијски плурално друштво су предуслови, заиста неопходни предуслови и демократске контроле државних органа и стварања каквог таквог слободног друштва. Оно сада постоји у извештајима плаћених НВО којима је свака друга реч већ годинама слобода, демократија, слободни медији, а колико тога има заиста у пракси можемо и сами да видимо.


Др Драган Петровић, Виши научни сарадник www.petrovicdragan.com


b92 je idiotsko antisrpska televizija,odvratna je.i onaj sorosev potrcko matic bolje da objasni koje to firme sa kajmanskih ostrva finansiraju b92:mrgreen: mafija i tajfuni:whistling:
 
Onaj Kurir ili recimo Pres objave neke malverzacije raznoraznih politicara,tajkuna i sl. i to je pljuvacina a kada B92 objavi to isto onda se to naziva istrazivacko novinarstvo.
Kada B92 napada nekoga to je sloboda govora a kada neko ukaze da su oni nelegalno dobili nacionalnu frekvenciju i da je vecinski vlasnik u inostranstvu onda je to govor mrznje :think:

Свака част на коментару - исто мислим! :ok:

Хтео сам да ти дам репутацију - међутим видим да си банован...

Иначе једина емисија Б92 која је новинарски коректна то је она ПОТРАГА...
све остало је чист фуш...:rtfm:
 
Netačno od autora u vezi "politike",i dalje su na okupu od ranije analitičari i novinari različitih pogleda i komentara.
Netačno i što se tiče B92,kada se u emisijama pojavljuju predsednici,zamenici svih stranaka,kao i ljudi različitog viđenja na kulturu,ekonomiju i politiku što znači da svako od njih može da javno iskaže svoje slaganje,neslaganje i svoje stavove i mišljenja.
 
Dr Dragan Petrović (Beograd), diplomirao je na četiri fakulteta u okviru državnog univerziteta u Beogradu, i to: na Ekonomskom (1999), na Sociologiji (2000), na Istoriji (2000) i na Političkim naukama (2002).
Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija; postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi;
Doktorirao 19.02.2007. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao naučni saradnik.

Meni je malo sumnjivo da neko ima tolike diplome... Missim, pa toliko pameten nije bio ni Šešelj...:roll:

:hahaha:

A takođe mislim da je "mister školovaniupičkumaterinu" mogo malo da se osvrne i na Kurir...
 
Samo frustrirana i krajnje neobjektivna osoba može da kaže da je B92 medijski Gvantanamo. Gde su dokazi za takvo nešto, jel to što nema radikala u njihovom programu dokaz, ne mora ni da ih bude, nisu obavezni.

Ima B92 gro novinarskih mana ali da je medijski Gvantanamo to nije, to je jedina informativna kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom što je inače posao Javnog servisa, pa ako je neko gluv i slep na situaciju u zemlji onda je to Javni servis nikako B92.
истраживачко новинарство?
мислила си наручене циљане вести и емисије за одстрел полоитичких не истомишљеника запада?
 

Back
Top