eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Црвени аларм – право порекло „Сиријских азиланата“
22. август 2015.
Правићемо их од блата кад оду – неће имати ко да силује жене? Мештани Мале Врбице код Младеновца су жртве вишемесечне тортуре, пљачки и уништавања имовине од стране Радошевих „имиграната“. Сличне судбине су и монахиње Манастира Боговађа, које су постале колатерална штета Радошевог „хуманизма“.
Хаос који је настао на граничном прелазу Ђевђелија, када је мигрант ножем напао полицајца узроковао је затварање граничног прелаза. Македонска полиција била је принуђена да употреби сузавац и шок бомбе да би се заштитила од илегалних миграната. Случај са Македонско-Грчке границе, покушај силовања у центру Београда и напад на жандрама у Прешеву само су благи увод у пакао који нас чека.
Црвени аларам – право порекло „Сиријских азиланата“, карантин и насиље Злоупотебљавајући наивност јавности и агонију кроз коју пролази Сирија због Америчко-Турске агресије, НВО и режим мигранте представља као „избеглице из Сирије“. Чињенично стање је да међу мигрантима најмање има Сиријаца, а избеглице нису жене и деца, већ мушарци војне доби.
Немачки „Deutsche Welle“ одрадио је детаљну анализу мигрантске поплаве, која потврђује упозорења Анонимних. Највећи део миграната долази из Афричких земаља: Еритреја, Сомалија, Нигерија, Гамбија, Судан, Сенегал, мањи део су Ирачани и Авганистанци, а прави Сиријци су занемарљив проценат „Сиријских избеглица“.
Еритреја је једна од најсиромашнијих држава Африке, налази се на обали Црвеног Мора, а проценат неписменог становништва је 75%. Сомалија је џамахирија – чак и буквално (Jamhuuriyadda), на рогу Африке позната по пиратима који нападају бродове и убијају туристе, са тероризмом као примарним извозним продуктом. Најпознатији сомалијски бренд је „Al-Shaabab“ – још једна у низу џихадистичких организација креираних од ЦИА.
Међу „Сиријце“ спадају и мигранти из Нигерије, државе западне Африке познате некада по фудбалу – сада по „Boko Haram“. Џихадистичка организација позната по јавним егзекуцијама и коришћењу деце као бомбаша-самоубица. Гамбија је држава западне Африке, позната по кикирикију и тероризму, чији су становници прошле године били жртва лабораторијског експеримента вируса еболе.
Судан је још једна у низу џамахирија Африке, налази се у регији северне Африке – позната по тероризму спонзорисаном од државе. Сенегал је још једна у низу жртава прошлогодишњег експеримента модификованог вируса еболе који се преноси ваздухом. Важи за једно од јачих упоришта џихадистичке организације „Boko Haram“.
Ирачана међу мигрантима нема у значајном броју, али је њихов састав више него проблематичан у безбедоносном смислу. Слична сиутација је и са мигрантима из Авганистана, држави већ деценијама познатој по муџахединима.
Осама бин Ладен је креација Бжежнског – Авганистан муџахедини Муџахедини су креација морбидног ума Бжежинског за „proxy“ рат против некадашњег СССР, а Осама бин Ладен био је његов најбољи ученик и лични пријатељ. Муџахедини из Авганистана били су међу првим добровољцима за рат против босанских Срба, а њихов долазак био је спонзорисан од наших „пријатеља“ из Емирата и Саудијске Арабије.
Број правих Сиријаца међу Радошевим „Сиријцима“ је занемарљив – лако их је препознати по културном понашању и светлој боји коже. Ради се о минорном проценту миграната јавности представљених као „избеглице из Сирије“, са трослојном структуром. Међу њима се налази мали број правих избеглица, део корпуса чине војни дезертери, а највише међу њима је инфилтрираних џихадиста са вишегодишњим ратним искуством.
Управо инфилтрација џихадиста била је разлог упозорења британског посланика Најџел Фаража да бродови и чамци преко Медитерана превозе 500,000 терориста Ислмаске Државе у Европу. Сам врх терористичке организације ИСИС јануара 2015 запретио је Европи слањем пола милиона терориста као живог оружја, које ће помешани са избеглицама стићи у Европу.
Инфилтрација теририста у Европу разлог је зашто озбиљне државе подижу зидове и преусмеравају их у Србију. Фасцинантно је да режимски медији прећуткују чињеницу да наводни азиланти на свом „путу у ЕЗ“, пролазе кроз државе Европске Заједнице – Грчка, Бугарска и Румунија без заустављања. Сумњу изазива и лакоћа са којом те државе допуштају улазак миграната, без икакве бојазни да ће остати у државама ЕЗ – у које су наводно пошли.
Забрињавајућ није само Мађарски зид, подигнут на граници са Србијом – већ чињеница да домаћи политичари подстичу тај процес. Тешко је отети се утиску да се ради о довореном, планском и међународним споразумима заштићеном процесу „сеобе народа“ са домаћим поличарима као саучесницима.
Према споразуму о реадмисији, Србија је дужна да о свом трошку прихвати, материјално, здравствено и стамбено збрине, без посебних формалности:
22. август 2015.
Немоћан да промени свест народа, новопечени протестант Вучић је одлучио да промени – народ.
Београд, август 2015 – илегални мигрант покушао да силује Београђанку у центру града, а већ наредног дана премијер Вучи посетио је мигранте и пожелио им добродошлицу. Наложена је хитна изградња центра за пријем нових миграната, а директорица центра за увоз терориста и еболе – Радош Ђуровић изјавио је за мејнстрим медије:
„правићемо мигранте од блата ако оду“
Покушај силовања у центру Београда није изолован случај, али режимски медији упорно скривају истину од јавности. Илегални мигрант је у Прешеву 23 јула физички напао жандарма и покушао да отме пушку. Починилац кривичног дела напада на службено лице је само један у низу Радошевих „Сиријаца“ – Сенегалац са пријављеним боравиштем у Грчкој.
Правићемо их од блата кад оду – неће имати ко да силује жене? Мештани Мале Врбице код Младеновца су жртве вишемесечне тортуре, пљачки и уништавања имовине од стране Радошевих „имиграната“. Сличне судбине су и монахиње Манастира Боговађа, које су постале колатерална штета Радошевог „хуманизма“.Хаос који је настао на граничном прелазу Ђевђелија, када је мигрант ножем напао полицајца узроковао је затварање граничног прелаза. Македонска полиција била је принуђена да употреби сузавац и шок бомбе да би се заштитила од илегалних миграната. Случај са Македонско-Грчке границе, покушај силовања у центру Београда и напад на жандрама у Прешеву само су благи увод у пакао који нас чека.
Црвени аларам – право порекло „Сиријских азиланата“, карантин и насиље Злоупотебљавајући наивност јавности и агонију кроз коју пролази Сирија због Америчко-Турске агресије, НВО и режим мигранте представља као „избеглице из Сирије“. Чињенично стање је да међу мигрантима најмање има Сиријаца, а избеглице нису жене и деца, већ мушарци војне доби.
Немачки „Deutsche Welle“ одрадио је детаљну анализу мигрантске поплаве, која потврђује упозорења Анонимних. Највећи део миграната долази из Афричких земаља: Еритреја, Сомалија, Нигерија, Гамбија, Судан, Сенегал, мањи део су Ирачани и Авганистанци, а прави Сиријци су занемарљив проценат „Сиријских избеглица“.
Еритреја је једна од најсиромашнијих држава Африке, налази се на обали Црвеног Мора, а проценат неписменог становништва је 75%. Сомалија је џамахирија – чак и буквално (Jamhuuriyadda), на рогу Африке позната по пиратима који нападају бродове и убијају туристе, са тероризмом као примарним извозним продуктом. Најпознатији сомалијски бренд је „Al-Shaabab“ – још једна у низу џихадистичких организација креираних од ЦИА.
Међу „Сиријце“ спадају и мигранти из Нигерије, државе западне Африке познате некада по фудбалу – сада по „Boko Haram“. Џихадистичка организација позната по јавним егзекуцијама и коришћењу деце као бомбаша-самоубица. Гамбија је држава западне Африке, позната по кикирикију и тероризму, чији су становници прошле године били жртва лабораторијског експеримента вируса еболе.
Судан је још једна у низу џамахирија Африке, налази се у регији северне Африке – позната по тероризму спонзорисаном од државе. Сенегал је још једна у низу жртава прошлогодишњег експеримента модификованог вируса еболе који се преноси ваздухом. Важи за једно од јачих упоришта џихадистичке организације „Boko Haram“.
Ирачана међу мигрантима нема у значајном броју, али је њихов састав више него проблематичан у безбедоносном смислу. Слична сиутација је и са мигрантима из Авганистана, држави већ деценијама познатој по муџахединима.
Осама бин Ладен је креација Бжежнског – Авганистан муџахедини Муџахедини су креација морбидног ума Бжежинског за „proxy“ рат против некадашњег СССР, а Осама бин Ладен био је његов најбољи ученик и лични пријатељ. Муџахедини из Авганистана били су међу првим добровољцима за рат против босанских Срба, а њихов долазак био је спонзорисан од наших „пријатеља“ из Емирата и Саудијске Арабије.
Број правих Сиријаца међу Радошевим „Сиријцима“ је занемарљив – лако их је препознати по културном понашању и светлој боји коже. Ради се о минорном проценту миграната јавности представљених као „избеглице из Сирије“, са трослојном структуром. Међу њима се налази мали број правих избеглица, део корпуса чине војни дезертери, а највише међу њима је инфилтрираних џихадиста са вишегодишњим ратним искуством.
Управо инфилтрација џихадиста била је разлог упозорења британског посланика Најџел Фаража да бродови и чамци преко Медитерана превозе 500,000 терориста Ислмаске Државе у Европу. Сам врх терористичке организације ИСИС јануара 2015 запретио је Европи слањем пола милиона терориста као живог оружја, које ће помешани са избеглицама стићи у Европу.
Инфилтрација теририста у Европу разлог је зашто озбиљне државе подижу зидове и преусмеравају их у Србију. Фасцинантно је да режимски медији прећуткују чињеницу да наводни азиланти на свом „путу у ЕЗ“, пролазе кроз државе Европске Заједнице – Грчка, Бугарска и Румунија без заустављања. Сумњу изазива и лакоћа са којом те државе допуштају улазак миграната, без икакве бојазни да ће остати у државама ЕЗ – у које су наводно пошли.
Забрињавајућ није само Мађарски зид, подигнут на граници са Србијом – већ чињеница да домаћи политичари подстичу тај процес. Тешко је отети се утиску да се ради о довореном, планском и међународним споразумима заштићеном процесу „сеобе народа“ са домаћим поличарима као саучесницима.
Према споразуму о реадмисији, Србија је дужна да о свом трошку прихвати, материјално, здравствено и стамбено збрине, без посебних формалности:
„било ког држављанина – или лице без држављанстава, за које је могуће претпоставити да је прешло границу Србије у транзиту“ – члан 3-1
Измена закона о ванпарничном поступку задужена је за легализацију имиграната као будућих држављана, по члану 174-д:
„ако се не може утврдити дан и час рођења лица које није уписано у матичну књигу рођених, сматра се да је лице рођено 1 јануара у 00:00 часова“ – 174-д (1)
„ако се не може утврдити место рођења лица из става 1 овог члана, сматра се да је лице рођено у седишту општине или града – где је нађено“ – 174-д (2)
„ако се не може утврдити место рођења лица из става 1 овог члана, сматра се да је лице рођено у седишту општине или града – где је нађено“ – 174-д (2)
./.
