Zoran Avramović, Rodomrsci, "Kultura polisa" i "Grafomarketing", Novi Sad 2009, str. 195.
Profesor Zoran Avramović je napisao knjigu o osobenoj pojavi u našem društvu – preziru prema običnom narodu i mržnji prema svojoj državi. Avramović jasno razlikuje kritiku države i društva, koju smatra legitimnom i potrebnom, od aktivnog propagandnog rata protiv interesa sopstvene nacije (str. 5). Taj rad protiv vlastite zajednice ima nekoliko karakteristika, po kojima će se "rodomrsci" uvek lako moći prepoznati.
Prva njihova odlika jeste da će svagda naći opravdanje za svaku meru koja se preduzimaju protiv Srbije. Bilo da su to ekonomske sankcije, politička izolacija, ili čak bombardovanje, za sve što se Srbiji dogodi glavni krivac će uvek biti Srbija. Kada slovenački rezervisti u "prljavom ratu" 1991. ubijaju srpske regrute, krivci neće biti Slovenci, već Srbi; kada Hrvati izgone Srbe iz Krajine, krivac neće biti Hrvatska već Srbija; kada nas NATO bombarduje, ili kada besni albanski teror na Kosovu, opet će krivac biti Srbija (10; 52).
Druga odlika "rodomrzaca" jeste da će, kada treba rešiti neki spor, uvek primenjivati onaj kriterijum koji je štetan za Srbe. Recimo, u slučaju Republike Srpske i BiH tvrdiće da je "teritorijalni integritet" iznad svega. Ali, u slučaju Kosova, naši "rodomrsci" iznenada će se setiti "prava naroda na samoopredeljenje". Takođe, kada je u pitanju nemogućnost Beograda da upravlja Prištinom, zahtevaće se prihvatanje "realnosti na terenu". Ali, kada je reč o upravi Prištine nad Severnom Mitrovicom, vrlina "priznavanja realnosti" iznenada će nestati pred "poštovanjem lokalnih normi i zakona".
Treće, "rodomrsci" će tražiti da se srpski državnici neprekidno izvinjavaju i kaju pred našim susedima zbog Srebrenice ili Vukovara. Ali, imaće puno razumevanja što se hrvatski političari ni malo ne kaju zbog proterivanja Srba 1995, ili što ni jednom američkom ili EU političaru, prilikom posete Beogradu, ne pada na pamet da se izvini zbog bombardovanja 1999. godine (30).
Četvrto, "rodomrsci" se, po Avramoviću, prepoznaju po tome što neprestano suprotstavljaju ideju civilizovane i napredne Evrope slici divljačke i nazadne Azije, i uporno dele Srbe na "Evropljane" i "Azijate" (75). Štaviše, kao glavnu zemlju "azijatstva" uzimaju Rusiju i sa neverovatnom zlobom napadaju sve što ima veze sa ovom zemljom, čak i sa njenom kulturom.
Peto, "rodomrsci" od Srba zahtevaju da zaborave da su Srbi i da uvek budu samo građani ove ili neke druge zemlje. Naprotiv, kada je reč o bilo kojoj etničkoj grupi koja živi u Srbiji ili sa Srbima, oni će podržavati svako njihovo nacionalno ispoljavanje i maksimalno podupirati svaki njihov nacionalno-politički zahtev (159).
Šesto, "rodomrsci" će smatrati da su egoizam i lično koristoljublje osnovna odlika "modernog, emancipovanog čoveka", a da su osećanje pripadnosti zajednici (patriotizam), kao i žrtvovanje za bližnje, nešto glupo, "retrogradno" i "prevaziđeno". Takođe će uvek govoriti samo o pravima u odnosu na državu u kojoj žive, ali nikada se neće setiti i dužnosti prema zajednici.
I sedmo, izrugivaće se svakoj državnoj ili kulturnoj tradiciji - od proslave vojnih pobeda do pisanja ćirilicom. Takođe, neće priznavati ni jednu kulturnu vrednost – umetničko ili naučno delo – koja nije prethodno "verifikovano" u Zagrebu ili u Ljubljani, kao mestima "više kulture" i "više nauke".
http://www.nspm.rs/prikazi/svi-nasi-qrodomrsciq.html
Pa ti si jos ludji od njih
