Adika
Obećava
- Poruka
- 78
Zelim samo da istina izadje na videlo i da sto vise ljudi sazna moje visegodisnje nevolje sa Unacoopom. U pitanju je prevoznik koji koristim kad idem u pravcu Pozarevca ili iz Po za Bg. Uvek ga vozi isti covek koji je uzasno drzak i non stop pusi iako mu na vozilu stoji da je pusenje zabranjeno.
Prvi, grozni incident desio se pre dve godine kada su, oko sv. Nikole kad sam isla na slavu, unacop odlucili da je sasvim ok da na put (zbog snega trajao 4 sata, ali nije problem u tome, to je bilo za ocekivati) krenu sa neispravnim klima uredjajem, a da u autobus prime toliko ljudi da je izgledalo kao da u spicu idem gradskim prevozom. 4 sata sedeli smo i umirali od hladnoce. Ja sam bila obukla svu odecu koju sam imala u rancu i nije mi pomoglo da se zgrejem, i ovo putovanje je imalo katastrofalne posledice po moje zdravlje koje jos uvek nisu sanirane.
Drugi slucaj desio se u petak 19.jula. Vracala sam se iz Po, imala sam tezak ranac i majka me je cekala kod fransa. Stala sam kod vrata jer sam znala da treba tu da stane. Stanica je bila ispred nas nekoliko m, a on je stao na sred ulice i rekao nam da izadjemo, jer iz nekog razloga nije hteo da nas odveze jos toliko, bez obzira na to sto smo imali prtljag. Mi smo ga zamolili da nas doveze jos par m jer imamo torbe, on je zatvorio vrata i poceo da se dere. "E sad kad ste tako razmazeni boli me uvo, vozicete se do zadnje stanice, necu vam otvoriti vrata! Iz inata necu da vam otvorim vrata!" Ja kroz vrata vidim moju majku koja mi mase sva vesela i ne zna da sam ja u panici jer ne cuje da je zovem na mobilni. Sve vreme covek se s nama svadja kako smo ovakvi i onakvi i kako je njemu jako velik problem da stane na toj stanici. Kad se majka javila, cula sta covek radi i rekla to drugim ljudima koji su isto cekali svoje porodice, nekoliko ljudi je pojurilo za autobusom i pocelo da lupa u vrata a on ih je izignorisao, drao se na nas razmazene i nastavio da vozi. U jednom trenutku stajao je tacno na stanici ali vrata nije otvorio, i mogla sam da cujem majku kroz staklo kad mi je rekla da se ne plasim nista i kako se dere na njega. Jedna od putnika bila je baka koja je imala tri cetiri torbe i pricala je s nekim na telefon da sad ne zna ni gde ide ni sta ce da radi jer ne poznaje Bg. Mi smo se sve vreme svadjali s covekom koji nas je vredjao i nije hteo da nas pusti napolje, vicuci "to nije moja stanica" (na sred puta verovatno onda jeste stanica?!) meni je problem bila torba i to sto nemam pare za kartu, markicu a ni kartu. Odvezao nas je do glavne tu sam se nasla s majkom, bila sam pokisla trazeci kome mogu da se zalim i ispostavilo se da stanica nista ne moze da uradi po tom pitanju, i odlucile smo da cemo da ih tuzimo, da zovemo policiju, novine i da napravimo haos. Moj verenik je u medjuvremenu nasao broj unacopa i zvao ih, a oni su njemu rekli "Sta vi znate iz vaseg sela gde je nama stanica" I zalupili mu slusalicu!
Moja preporuka je da ni slucajno ne idete unacopom, nikad! Mozete videti u kojim terminima oni idu i izbeci ih na web sajtu BAS-a. Nemojte da zbog malo manje para ovaj covek profitira i nastavi da maltretira sve redom!
Prvi, grozni incident desio se pre dve godine kada su, oko sv. Nikole kad sam isla na slavu, unacop odlucili da je sasvim ok da na put (zbog snega trajao 4 sata, ali nije problem u tome, to je bilo za ocekivati) krenu sa neispravnim klima uredjajem, a da u autobus prime toliko ljudi da je izgledalo kao da u spicu idem gradskim prevozom. 4 sata sedeli smo i umirali od hladnoce. Ja sam bila obukla svu odecu koju sam imala u rancu i nije mi pomoglo da se zgrejem, i ovo putovanje je imalo katastrofalne posledice po moje zdravlje koje jos uvek nisu sanirane.
Drugi slucaj desio se u petak 19.jula. Vracala sam se iz Po, imala sam tezak ranac i majka me je cekala kod fransa. Stala sam kod vrata jer sam znala da treba tu da stane. Stanica je bila ispred nas nekoliko m, a on je stao na sred ulice i rekao nam da izadjemo, jer iz nekog razloga nije hteo da nas odveze jos toliko, bez obzira na to sto smo imali prtljag. Mi smo ga zamolili da nas doveze jos par m jer imamo torbe, on je zatvorio vrata i poceo da se dere. "E sad kad ste tako razmazeni boli me uvo, vozicete se do zadnje stanice, necu vam otvoriti vrata! Iz inata necu da vam otvorim vrata!" Ja kroz vrata vidim moju majku koja mi mase sva vesela i ne zna da sam ja u panici jer ne cuje da je zovem na mobilni. Sve vreme covek se s nama svadja kako smo ovakvi i onakvi i kako je njemu jako velik problem da stane na toj stanici. Kad se majka javila, cula sta covek radi i rekla to drugim ljudima koji su isto cekali svoje porodice, nekoliko ljudi je pojurilo za autobusom i pocelo da lupa u vrata a on ih je izignorisao, drao se na nas razmazene i nastavio da vozi. U jednom trenutku stajao je tacno na stanici ali vrata nije otvorio, i mogla sam da cujem majku kroz staklo kad mi je rekla da se ne plasim nista i kako se dere na njega. Jedna od putnika bila je baka koja je imala tri cetiri torbe i pricala je s nekim na telefon da sad ne zna ni gde ide ni sta ce da radi jer ne poznaje Bg. Mi smo se sve vreme svadjali s covekom koji nas je vredjao i nije hteo da nas pusti napolje, vicuci "to nije moja stanica" (na sred puta verovatno onda jeste stanica?!) meni je problem bila torba i to sto nemam pare za kartu, markicu a ni kartu. Odvezao nas je do glavne tu sam se nasla s majkom, bila sam pokisla trazeci kome mogu da se zalim i ispostavilo se da stanica nista ne moze da uradi po tom pitanju, i odlucile smo da cemo da ih tuzimo, da zovemo policiju, novine i da napravimo haos. Moj verenik je u medjuvremenu nasao broj unacopa i zvao ih, a oni su njemu rekli "Sta vi znate iz vaseg sela gde je nama stanica" I zalupili mu slusalicu!
Moja preporuka je da ni slucajno ne idete unacopom, nikad! Mozete videti u kojim terminima oni idu i izbeci ih na web sajtu BAS-a. Nemojte da zbog malo manje para ovaj covek profitira i nastavi da maltretira sve redom!
