Antares13
Zainteresovan član
- Poruka
- 201
Ne znam odakle da pocnem, postao sam vrlo vezan sa decakom od pet godina kome su doktori dijagnostikovali autizam, prve cetri godine je vrlo malo izgovarao reci a smislenu recenicu nikako, tj. pricao je ponekad kad se raduje ali nerazumljive reci. Tek je odlaskom u vrtic poceo polako da napreduje a u zadnjih nekoliko meseci je napredovao neverovatno, poceo je da kopa neke starije reci koje sam ga ucio i poceo je da slaze pojmove i recenice, cak i neke koje sam i ja sam zaboravio, sto znaci da ima dobru memoriju . Veselo je i zivahno dete sa zlatnim osmehom i pogledom koji sve vise uspevam da uhvatim dok pricamo. Jos uvek je dosta zatvoren ali samo kad treba negde da se krene u nepoznato bez roditelja sto je i skoro ok, dosta je otvoren prema drugoj deci, otvoren je za igru cak je i veoma svestan svojih obavezica. Odlazi redovno kod logopeda, i kao sto rekoh nije njanjav da iritira i tera sve po svome. Svi u porodici pokusavamo da ga vaspitamo sto prirodnije, zna da bude i agresivan ali i zna da izvuce pouke iz opomena i kazni, roditelje mora da slusa ali mu ja skoro sve dopustam i dopustam da se izduva koliko god moze naravno do neke granice. To je sve u kratkim crtama koliko se ukratko sve to moze opisati, optimista sam iako znam da tek predstoji rad sa njim, ako imate neke savete pisite, na kraju krajeva sigurno je i dobro sto samo na ovom svetu svi tako razliciti i svoji.