Autizam i matematika, stereotip ili ne?

[Augustus]

Kad pokrećeš temu o autizmu, prvo se informiši o toj vrsti poremećaja.
Veza između autizma i nadarenosti za matematiku nigde nije dokazana, pa je zato tvoja tema besmislena.

Izguglaj savantizam i autizam.

 

[Antigon@]

Jesi li čuo nekad za autistic savant. Izguglaj savantizam i autizam.

Ima toga u filmu Kišni čovek, ali to ljude sa tim poremećajem ne čini dobrim matematičarima. Oni lako sabiraju, množe, pamte brojeve, imaju neke neobične veštine, ali to nije isto što i talenat za matematiku i sposobnost zaključivanja kakav imaju matematičari.

 

[Antigon@]

Izguglaj savantizam i autizam.

Obrazovanje i poznavanje materije nije nešto što se isključivo stiče guglanjem, prepametni gospodine...

 

[Ната Ли]

Verujem da si mislio da su dobri u računanju. Matematika je mnogo više.
A i digitron odlično računa.
To je samo mali segment moždanih funkcija.

 

[Loki]

Ljudi sa tim blazim poremećajima na autističnom sprektru su skloni da se zaokupiraju nekim uskim temama i da tome posvete svu svoju pažnju jer bukvalno mogu da ignborišu sve ostalo što im nije zanimljivo.Tako mogu da zapamte svakojake informacije i da ih ponove bez greške ali ne znači da uvek to i razumeju.
Da,neki od ljudi sa takvim poremećajima kao što je na primer bio Tesla,ako su dovoljno intelegentni i sposbni da se usredsrede na nešto malo šire mogu da iskoriste tu sposobnost da prevažiđu ljude koji su neurotipični...
Ali oni koji nisu nešto naročito intelegentni i koji su skloni da se usredsređuju na neke jako uske teme mogu da pamte i ponavljaju onako,papajgajski beskorisne ali zanimljive informacije.
Sve to zavisi od osobe do osobe.

 

[Augustus]

Dobro priznajem. Nisam uspeo da pronađem nijedan pouzdan izvor online niti bilo kakvo istraživanje koje potvrđuje da su ljudi sa autizmom dobri matematičari. Moja tvrdnja je potpuno bazirana na stereotipima.

Moderatori brišite temu.

 

[Redmond]

Kad pokrećeš temu o autizmu, prvo se informiši o toj vrsti poremećaja.
Veza između autizma i nadarenosti za matematiku nigde nije dokazana, pa je zato tvoja tema besmislena.

e ovo, nisam siguran da osoba koja je autisticna mora nuzno da ima i visok IQ

 

[Loki]

e ovo, nisam siguran da osoba koja je autisticna mora nuzno da ima i visok IQ

To je sterotip koji se pojavljuje u pop kulturi zadnjih ne znam ni ja koliko godina.
Ljdima na tom spektru IQ varira isto kao i neurotipičnim...samo što zbog te sposobnosti da se fokusiraju mnogo bolje na nešto od neurotipičnih ostavlkjaju utisak kao da su mnogo intelegentniji nego što jesu.

 

[Disko Kauč]

Dobro priznajem. Nisam uspeo da pronađem nijedan pouzdan izvor online niti bilo kakvo istraživanje koje potvrđuje da su ljudi sa autizmom dobri matematičari. Moja tvrdnja je potpuno bazirana na stereotipima.

Moderatori brišite temu.

Siguran? Možemo da izmenimo naslov. Dodamo stereotip ili ne. ?

 

[hm337]

Zašto su ljudi sa visoko funkcionalnim autizmom dobri matematičari. Takozvani "autistic savants" ? Visoko funkcionalni autizam podrazumeva se da je osoba u svakom smislu retardirana ali joj inteligencija nije oštećena.

visoko funkcionalni autizam podrazumeva ljude koji pored autizma imaju i visok IQ. A ljudi koji imaju visok IQ su tipično bolji u matematici.

Oni su ne svesni fizickog sveta. Nisu sposobni da registruju društvene naznake i neverbalni govor tela. Velikim delom su ne svesni i samih sebe u materijalnom svetu. Kako izgledam u ovom trenutku, šta radim u ovom trenutku, šta drugi ljudi misle o meni kad me vide da to radim itd. Kroz materijalni svet prolaze kao kroz maglu međutim izmišljeni svet matematike i simbolike im vrlo dobro ide.

to je spektar. nije crno belo. neki su više svesni sebe i drugih neki manje.

Postoje teorije da je autizam prenaglašenost muških crta ličnosti u odnosu na ženske. Autizam mnogo češće imaju osobe muškog pola.. Po drugim teorijama autizam je zaglavljenost na najnižem stupnju razvoja kroz koji prođu sve bebe. Nastaje kada beba ne dobije dovoljno ljubavi koju bi prepoznala kao ljubav koja bi joj dala hrabrosti da svet oko sebe ne sagledava kao deo svog JA.

Dakle pitanje je zašto su toliko dobri. Da li je to isto ono zašto slepi ljudi imaju tako dobro izražena ostala čula. Možda isto tako i autistični ljudi pošto su hendikepirani u jednoj oblasti imaju dobro izražene sposobnosti u drugoj oblasti.

ovo je tačno. Neke sposobnosti mogu da se razviju na račun drugih čiji je razvoj onemogućen.

 

[Loki]

Postoje teorije da je autizam prenaglašenost muških crta ličnosti u odnosu na ženske. Autizam mnogo češće imaju osobe muškog pola.. Po drugim teorijama autizam je zaglavljenost na najnižem stupnju razvoja kroz koji prođu sve bebe. Nastaje kada beba ne dobije dovoljno ljubavi koju bi prepoznala kao ljubav koja bi joj dala hrabrosti da svet oko sebe ne sagledava kao deo svog JA.

Ne...
Autiuzam,tj poremećaji na autističnom sprektru su posledica toga što mozak i njegove funkcije nisu razvijene na tipičan način.To je nešto što se dešava još pre rođenja i ne može da se utiče vaspitanjem na to,niti time koliko se pažnje posvećuje nekom dok je beba. U principu svi ti poremećaji na sprektru su rezultat toga koji delovi mozga su koliko u stanju da ispunjavaju svoje funkcije,za to ih ima mnogo i zato se toliko međusobno razlikuju.

 

[Augustus]

Siguran? Možemo da izmenimo naslov. Dodamo stereotip ili ne. ?

Izmeni naslov molim

 

[Sizif]

To je stereotip koji se ponavlja iznova i iznova, kao i onaj da koristimo "samo mali procenat mozga", i slične nebuloze.

Imaš dosta slučajeva gde neke autistične osobe odlično sabiraju ili množe brojeve napamet, ali su u suštini potpuni duduci za matematiku. Naravno, psiholozima koji vrlo često i ne znaju baš mnogo o matematici (izvan SPSS-a ), ovaj "dar" za brzo izvođenje aritmetičkih operacija izgleda kao dar za matematiku, što je daleko od istine.

 

[Augustus]

Ne znam samo zašto me moj psihijatar pitao, kad sam izrazio sumnju da imam Aspergerov sindrom, kakav sam matematičar. Ja reko loš. Ona kaže onda verovatno nemaš. Ništa meni nije jasno.

 

[hm337]

Ne znam samo zašto me moj psihijatar pitao, kad sam izrazio sumnju da imam Aspergerov sindrom, kakav sam matematičar. Ja reko loš. Ona kaže onda verovatno nemaš. Ništa meni nije jasno.

zašto si mislio da imaš Aspergerov sindrom? Gde si se prepoznao?

ja ponekad mislim da imam visoko funkcionišući autizam... slabo uočavam i tumačim govor tela i izraze lica..., slabo pamtim lica....često ne gledam sagovornika u lice...ne snalazim se dobro u socijalnom okruženju..ne zapažam detalje u okruženju...

.s druge strane u školi sam uvek bio super bez mnogo truda....jedino mi je bilo teško da naučim nešto napamet...naročito mi je matematika lako išla od ruke.....u gimanziji sam imao ubedljivo najviši IQ u razredu...završio sam najteži fakultet sa visokim prosekom...čak i doktorirao u inostranstvu....škola i učenje me nikad nisu stvarno interesovali...učio sam kampanjski i za ocene...mislim da sam tako dokazivao svoju vrednost...

bio sam pametan za školu ali nekako malo glup za stvarni život.. nemam teme o kojima bih pričao dugo i sa entuzijazmom....ništa me ne interesuje...nikad se ne smejem....sve prihvatam zdravo za gotovo....sve radim po automatizmu.....kao da nisam baš svestan sebe ni drugih...ne mislim o ljudima koji nisu prisutni...kao da nisam sasvim svestan da oni postoje i imaju neke svoje živote i onda kad ih ne vidim...

ne pravim planove o budućnosti, ne prisećam se prošlosti a nisam ni svestan sebe u sadašnjosti...ne pravim kompleksne modele realnosti....glava mi je prazna....ne razmišljam ni o čemu u slobodno vreme...usporen sam...mnogo mi je lakše da se izražavam pisanjem nego govorom... lice mi je neizražajno, glas monotono ravan....ne umem da imitiram ljude...nisam talentovan za muziku.....ne umem da volim sebe, pa samim tim ni druge... ne radim na sebi i svom razvoju...ne učim iz iskustava u stvarnom životu.....ne radujem se ničemu...

ukratko kao da sam mali robot koji čeka da život prođe....kao da sam u životu na izdržavanju kazne...

kako bi klasifikovao ovo što sam ispričao..autizam, Asperger, depresija ili nešto drugo?

 

[Augustus]

zašto si mislio da imaš Aspergerov sindrom? Gde si se prepoznao?

ja ponekad mislim da imam visoko funkcionišući autizam... slabo uočavam i tumačim govor tela i izraze lica..., slabo pamtim lica....često ne gledam sagovornika u lice...ne snalazim se dobro u socijalnom okruženju..ne zapažam detalje u okruženju...

.s druge strane u školi sam uvek bio super bez mnogo truda....jedino mi je bilo teško da naučim nešto napamet...naročito mi je matematika lako išla od ruke.....u gimanziji sam imao ubedljivo najviši IQ u razredu...završio sam najteži fakultet sa visokim prosekom...čak i doktorirao u inostranstvu....škola i učenje me nikad nisu stvarno interesovali...učio sam kampanjski i za ocene...mislim da sam tako dokazivao svoju vrednost...

bio sam pametan za školu ali nekako malo glup za stvarni život.. nemam teme o kojima bih pričao dugo i sa entuzijazmom....ništa me ne interesuje...nikad se ne smejem....sve prihvatam zdravo za gotovo....sve radim po automatizmu.....kao da nisam baš svestan sebe ni drugih...ne mislim o ljudima koji nisu prisutni...kao da nisam sasvim svestan da oni postoje i imaju neke svoje živote i onda kad ih ne vidim...

ne pravim planove o budućnosti, ne prisećam se prošlosti a nisam ni svestan sebe u sadašnjosti...ne pravim kompleksne modele realnosti....glava mi je prazna....ne razmišljam ni o čemu u slobodno vreme...usporen sam...mnogo mi je lakše da se izražavam pisanjem nego govorom... lice mi je neizražajno, glas monotono ravan....ne umem da imitiram ljude...nisam talentovan za muziku.....ne umem da volim sebe, pa samim tim ni druge... ne radim na sebi i svom razvoju...ne učim iz iskustava u stvarnom životu.....ne radujem se ničemu...

ukratko kao da sam mali robot koji čeka da život prođe....kao da sam u životu na izdržavanju kazne...

kako bi klasifikovao ovo što sam ispričao..autizam, Asperger, depresija ili nešto drugo?

Nemam pojma kako bi klasifikovao. Valjda su neki ljudi preterano intuitivni, kao ti i ja, izgubljeni u svetu ideja. A drugi ljudi se više osvrću na čula i žive u svetu čula slično životinjama. Tako je to obijasnio Karl Jung.

Svaka čast za uspeh.

A što se tiče simptoma autizma isti smo, s tim što sam ja uvek imao namršten izraz lica, nisam mogao da promenim izraz lica ( i upadao sam u nevolje zbog toga) i imao sam neprirodno visok glas. Gore od trandže zvučao sam kao sisica. Međutim ubrzo nakon sam počeo da pijem lekove protiv šizofrehije postao sam svestan materijalnog sveta, počeo sam da gledam ljude u oči i normalizovala mi se boja glasa.

Ne idu psihijatri u školu džabe 6 godina. Ko zna šta bi to moglo biti.

 

[Manastirka]

zašto si mislio da imaš Aspergerov sindrom? Gde si se prepoznao?

ja ponekad mislim da imam visoko funkcionišući autizam... slabo uočavam i tumačim govor tela i izraze lica..., slabo pamtim lica....često ne gledam sagovornika u lice...ne snalazim se dobro u socijalnom okruženju..ne zapažam detalje u okruženju...

.s druge strane u školi sam uvek bio super bez mnogo truda....jedino mi je bilo teško da naučim nešto napamet...naročito mi je matematika lako išla od ruke.....u gimanziji sam imao ubedljivo najviši IQ u razredu...završio sam najteži fakultet sa visokim prosekom...čak i doktorirao u inostranstvu....škola i učenje me nikad nisu stvarno interesovali...učio sam kampanjski i za ocene...mislim da sam tako dokazivao svoju vrednost...

bio sam pametan za školu ali nekako malo glup za stvarni život.. nemam teme o kojima bih pričao dugo i sa entuzijazmom....ništa me ne interesuje...nikad se ne smejem....sve prihvatam zdravo za gotovo....sve radim po automatizmu.....kao da nisam baš svestan sebe ni drugih...ne mislim o ljudima koji nisu prisutni...kao da nisam sasvim svestan da oni postoje i imaju neke svoje živote i onda kad ih ne vidim...

ne pravim planove o budućnosti, ne prisećam se prošlosti a nisam ni svestan sebe u sadašnjosti...ne pravim kompleksne modele realnosti....glava mi je prazna....ne razmišljam ni o čemu u slobodno vreme...usporen sam...mnogo mi je lakše da se izražavam pisanjem nego govorom... lice mi je neizražajno, glas monotono ravan....ne umem da imitiram ljude...nisam talentovan za muziku.....ne umem da volim sebe, pa samim tim ni druge... ne radim na sebi i svom razvoju...ne učim iz iskustava u stvarnom životu.....ne radujem se ničemu...

ukratko kao da sam mali robot koji čeka da život prođe....kao da sam u životu na izdržavanju kazne...

kako bi klasifikovao ovo što sam ispričao..autizam, Asperger, depresija ili nešto drugo?

Da li te se ljudi plaše?

 

[hm337]

Da li te se ljudi plaše?

ne. što bi me se plašili?

 

[Manastirka]

ne. što bi me se plašili?

Pitam... onako...
Po tvom opisu, deluje pomalo jezivo.

 

[hm337]

Pitam... onako...
Po tvom opisu, deluje pomalo jezivo.

nema ništa jezivo u tome.
više je tužno.
imati potencijala samo za školu a ne i za stvarni život.
koren svih problema je da nisam naučio da volim sebe.
zato je moja dobrota naučeno ponašanje a ne dolazi iz srca.
trudim se da naučim da volim sebe i druge.

 

[Loki]

e,ovako izgleda Aspergerov sindrom
Zaintereseovani ste za uske teme.Npr zanima vas...evo lupicu,rimski carevi,vi ćete da iskopate sve moguće inforacije o tome kada su vladali,koliko su vladali,gde su rođeni,gde su umrli i kako,po čemu su sve poznati,šta su jeli i pili i to ćete zapamtiti bez problema,ali vas neće zanimati ništa drugo o rimskom carstvu generalno.
U razgovoru sa drugim ljudima ćete uvek gledati da skrenete temu na to i u stanju ste da pričate i pričate jer mislite da je i sagovorniku interesantno isto koliko i vama.Ako vas neko prekine sa bilo čim vi nastavljate gde ste stali.Pričate,i pričate...i pričate dalje dok vam neko otvoreno i konkretno ne kaže da prekinete jer ne znate da procenite po izrazima lica i neverbalnim gestovima da li vas sagovornik želi da stanete.

Ne umete da ocenite nečije emotivno stanje po izrazima lica osim ako nisu one baš očigledne emocije kao što su bes,tuga i bol.U teoriji vi razumete tuđa osečanja i u stanju ste da saosećate,ali ne umete u praksi da ih prepoznate najbolje i da reagujete adekvatno(naravno ako nisu bes,tuga i bol)..I niste u stanju da procenite najbolje koju će emotivnu reakciju izazvati nešto što kažete ili uradite pa ostavljate utisak na druge kao da vas tuđa osećanja ne zanimaju.

Ne možete da ocenite da li se neko sprada s vama ili je ozbiljan kada priđe da razgovara s vama ili mu vi priđete.Često vam se dešava da sprdnju na vaš račun tumačite kao prijateljske gestove ili obrnuto(mada je to obrnuto malo ređe).

Sve shvatate vrlo bukvalno.

Teško podnosite stres i povremeno imate meltdown.Obično to znači da vam dođe da bulvalno više ne možete da trpite da morate da izbacite to iz sebe kako god znate.Obično je to plakanje ili vrštanje,u nekim slučajevima i udaranje rukama u zid ili sutiranje u zid...Kod nekih težih oblika može da bude i udaranje u glavu,čupanje kose,ili nešto tako slično.

Kao bebe ste progovoprili ili ranije ili kasnije nego što je to prosečno.Teže ste prohodali i duže ste imali probleme sa ravnotežom i motorikom nego što je to normalno.

 

[orhideja777]

Moguce da je pojedinim autisticnim osobama jednostavno centar i deo mozga za kalkulisanje,izracunavanje i sam matematicki deo bolje razvijen od ostalih centara i da je akcentuacija stavljena bas na taj deo mozga.

 

[Disko Kauč]

Pa, po mom skromnom matematičkom iskustvu, matematika nije računanje. Iako je egzakna nauka zahteva udubljenje u problem i kreativnost. Da budete nasami sa sobom u svojoj glavi i da izmišljate nove stvari. Te nove stvari testirate dok ne dobijete rezultat i ne potvrdite, tj. proverite tvrdnju. (Volim matematiku)
Odatle možda veza između matematike i autizma... u narodu.

Pritom barata se nekim oznakama, brojevima, nešto što ne srećemo u svakodnevnom životu. Čudna je. Mnogi matematičari iz svih škola gde sam ih imala su bili "pogubljeni".