Autenticnost

*samouka*:
A ja ću uz Reku, Drveće, ponekad maglu - pa ćemo da šaljemo razlednice jedna drugoj. :)
Ja već radim na ostvarenju mog sna.
Kliknite za proširenje...
i ja. mnoogo maštam o tome, već čujem talase u svom umu i vidim kolibu tik uz pustu peščanu plažu...
sve sam prepisala od robinson krusoa:lol:

- - - - - - - - - -

latisa:
U danom trenutku prosto imam osecaj da sam idiot, to je sve.
Kliknite za proširenje...
svako ima taj osećaj u datom trenutku...ima mnogo takvih trenutaka u životu ali nas to ne čini idiotima u svakom smislu te reči...samo ljudima koji pogreše ponekad...
 
možda se ti tako osećaš, ja znam da sam kao svako ljudsko biće skolona greškama ali ono što je dobro keksu sa maslacem je to što se ja bar trudim da nnešto naučim iz tih grešaka a ti ih ponavljaš u nedogled....

tako da tvoj post može da se odnosi isključivo na tebe, jer nije u mom maniru da druge ljude koje ne poznajem proglašavam idiotima, ili raspalim drocama koje traže zakrpu na forumu.
zato ostavi se ćorava posla i normalno se ponašaj prema meni kao prema svima jer si započeo neki potpuno besmislen i nepotreban rat sa mnom.
:)
 
Distance:
Pocela, tek pocela :D
tek pocela da shvatam da imam na to pravo
tek pocela da shvatam da ako ja od svog zivota ne napravim ono sto zelim, da nikada necu biti ono sto zelim i sto mislim da treba da budem

iskreno verujem da najcesce treba sami sebi da se sklonimo s puta, da smo najcesce sami odgovorni ako nas zivot nije nas, pa tek onda drugi ljudi i okolnosti
Kliknite za proširenje...
oh ne brini, shvatices ti to jos koji put:) pa ces da guras, da slazes, da premestas, da pravis tektonske pokrete, i mala stelovanja..i bice neko vreme sve super bash kako oces..onda ce kap po kap opet da se stvori neka barica, pa ce opet da pocne da dzibri,.,pa ti sve ispremestas, pa opet sve mirise..i tako do smrti cini se:)
nema zapravo pravog zivota.
zivot je sve sto zivimo, sada.
ono sto smo sposobni da vidimo vidimo,
ono sto smo sposobni da osetimo, osetimo.
dan po dan.
 
Da, svoj zivot i slobodu cenim iznad svega i uvek se borim za to. Slobodu u smislu da ne moram da savijam glavu i da radim sta mi se kaze ili sta drugi misle da ja treba da kazem ili uradim.

Ja sam imala tu nesrecu da budem jedino dete samohrane majke, a tu srecu da se rodim kao tvrdoglava buntovnica. I tako je mene majka vukla svuda sa sobom, davila, gusila, htela da svoje snove ispunjava kroz mene. Borila se na svaki moguci nacin da mi prenese svoj strah od zivota misleci da je to nacin za prezivljavanje u danasnjem svetu- uvek uz obalu i utabanim stazama.
Medjutim moja divlja strana je u pubertetu jos vise podivljala i rascistile su mi se neke stvari prvo u glavi, sto je najvaznije, a onda sam hvatala sanse i mogucnosti da idem svojim putem.
To je za mene bilo pitanje hrabrosti. Koliko je neko hrabar da prati svoju prirodu i da bude ono sto jeste.

Sto se tice ocekivanja drugih ljudi...e to me bas ne zanima, iskreno me nije briga. Bitno mi je da sam ja covek, postena i korektna, a sto neko moje pravo na normalan zivot smatra mozda ogranicenjem njegovog prostora ili sta god, me ne tangira uopste. Ponekad pitam nekog za savet da vidim da li sam preterala i da cujem jos neko misljenje ali nikad ne pitam sta da radim.

Osecam da imam tu neku zivotnu misiju, sta je konkretno ne mogu da kazem ali osecam da moj zivot ima smisao i poentu.
 
Distance:
Da li zaista zivite svoj zivot?
ili zivot koji od vas ocekuje porodica, drustvo, okruzenje?

Da li imate osecaj da imate nesto sto sto bi uslovno moglo da se nazove vasom zivotnom misijom? (ne mislim ni na sta grandioznp, mozda nesto sto je samo vama vazno, ali zaista vazno)
Kliknite za proširenje...

Imam ljude koji zavise od mog delovanja, pa sam samom tim ograničena u ličnim aktivnostima.
 
La Loba svaki život ima smisao i poentu iz ugla onoga ko ga živi. Svi mi imamo svoj mali san. Teško da bi se njega odrekli zarad nekihkoji poentiraju na očigled masa i čiji je san naizgled lepši. Naš san je samo naš pa je samim tim i nama lično vredan
ako si me shvatila....nisam sigurna da sam rekla ono što sam htela :lol:
 
PerfectOne:
La Loba svaki život ima smisao i poentu iz ugla onoga ko ga živi. Svi mi imamo svoj mali san. Teško da bi se njega odrekli zarad nekihkoji poentiraju na očigled masa i čiji je san naizgled lepši. Naš san je samo naš pa je samim tim i nama lično vredan
ako si me shvatila....nisam sigurna da sam rekla ono što sam htela :lol:
Kliknite za proširenje...

Da, svakako, slazem se, nisam imala nameru da nekog spustim nego je to koliko sam razumela bilo pitanje, da li imamo osecaj smisla (zivotnu misiju), pa sam dala odgovor onako kako sam shvatila.
Distance nam ovde postavlja teme za razmisljanje pa ja mozda nisam razmislila dovoljno ili nisam rekla kako treba ono sto sam htela ;)
 
La Loba:
Da, svakako, slazem se, nisam imala nameru da nekog spustim nego je to koliko sam razumela bilo pitanje, da li imamo osecaj smisla (zivotnu misiju), pa sam dala odgovor onako kako sam shvatila.
Distance nam ovde postavlja teme za razmisljanje pa ja mozda nisam razmislila dovoljno ili nisam rekla kako treba ono sto sam htela ;)
Kliknite za proširenje...

Ma razumemo se skroz :heart:
 
Distance:
Da li zaista zivite svoj zivot?
ili zivot koji od vas ocekuje porodica, drustvo, okruzenje?

Da li imate osecaj da imate nesto sto sto bi uslovno moglo da se nazove vasom zivotnom misijom? (ne mislim ni na sta grandioznp, mozda nesto sto je samo vama vazno, ali zaista vazno)
Kliknite za proširenje...

Ne znam sta bih da nisam ovo sto sam.da li bih imala snage ili volje ili ambicije da zivim drugacije.
A sto se tice zivotne misije,o tome sam pre par dana pricala sa drugaricom.ona je kao bibliotekar bila na nekom seminaru na kome se radilo bas o zivotnim misijama i kako ljudi nisu ni svesni da je imaju i da neku odredjenu zive.i obe smo jedna za drugu znale,a same za sebe nismo :) ))
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top