Autentično Mišljenje

[Urwald]

Autentično mišljenje dođe naše mišljenje do koga smo došli na osnovu našeg ličnog sagledavanja stvari i iskustva.
Sa druge strane tu je i usvojeno mišljenje - nešto od drugih uzimamo zdravo za gotovo bez dovođenja u pitanje i čime se nadalje koristimo.

Kakav je odnos između autentičnog i usvojenog u našem društvu?
Možete li navesti neke primere za ova dva?

 

[Džudi S]

Kakav je odnos između autentičnog i usvojenog u našem društvu?

Све зависи од година и од искуства. Млади усвајају мишљење од других људи, из породице, од рођака, наставника, од својих другова..

Старији људи, средовечни на пример имају доста аутентичног али и усвојеног мишљења. Усвојили су мишљење од чланова своје породице, и осталих које усвајају млади, а стекли су и своје аутентично мишљење.

Možete li navesti neke primere za ova dva?

Могу да наведем један пример. Од чланова моје породице, од деде, маминог оца, и од маме, усвојила сам мишљење, тачније љубав према читању.

Своје аутентично мишљење стекла сам на основу прочитаних књига које ја сама бирам.

 

[Џорџи]

Pa coporarivno misljenje je sablon obora,sta ima da se polemise s takvima

 

[ReRe7]

Autentično mišljenje ima onaj ko je razvio kritičko mišljenje, ko je u stanju sve da dovede u pitanje i ima razvijene alate za to (logičke operacije, pravila tumačenja i principe) kojima dolazi do uvida u vezi pojava kada traga za istinom. Autentično se odlikuje radoznalošću, skepticizmom, hrabrošću da se datosti dekonstruišu i da se misli izvan okvira.
Usvojeno mišljenja je sve suprotno, za to je potreban niži stepen svesti, jer je to imitacija, oponašanje grupe u svrhu održavanja kohezije unutar porodice, zajednice, šireg društva. Životinje unutar čopora isto rade. Autoritet grupe se ne preispituje već joj se služi dogmatski. Misli se onako kako autoriteti žele da se misli. Primer, država i crkva preko medija i obrazovnog sistema.
Za autentično, primer je pojedinac kada sprovodi građansku neposlušnost pod uslovom da je svestan šta i zašto radi.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Узмимо за пример Питагорину теорему, "Квадрат хипотенузе једнак је збиру квадрата катета."

Када је једно такво мишљење усвојено а када аутентично?

Усвојено је уколико га је појединац прихватио на основу тога што неко коме верује на реч ( нпр. професор математике ) верује у њега.

Аутентично је ако је појединац самостално, независно од других, дошао до закључка да је оно истина.

Међутим, шта ако је неко прво чуо за теорему, а затим статистичким путем потврдио њену валидност кроз употребу? Да ли је то мишљење аутентично? Једним делом, да. Али не потпуно јер је информацију о томе шта би могао бити тачан одговор добио споља. То је, дакле, делимично аутентично мишљење.

Потпуна аутентичност би била када би неко сам, без икаквог знања о томе шта други људи мисле, или барем без утицаја истог, дошао до њега.

Реч је, дакле, о континууму који се креће од потпуне усвојености преко средње аутентичности па све до потпуне.

Треба нагласити да аутентичност није исто што и оригиналност -- иако јесте предуслов за исту. Оригиналност захтева да дођеш до мишљења до којег нико пре тебе није дошао.

Аутентично мишљење, исто као оригинално, није нужно исправно а ни утемељено. Исправност и утемељност су одвојене особине.

На крају, мислим да је јако битно поменути још једну врсту мишљења, а то је индуковано аутентично мишљење, што је заправо врста наметнутог мишљења.

Када неко некога наведе да дође до одређеног закључка јер му је, например, ограничио приступ одређеним информацијама ( путем цензуре или путем страха или стида ), изложио га одговарајућим дезинформацијама, и отежао му способност логичког расуђивања, онда говоримо о индукованом аутентичном мишљењу. Такви људи нису свесни да су вођени, па самим тим погрешно мисле да су сами дошли до својих закључака.