Pre par dana na jednom parking platzu na autoputu izmedju stutgarta i münchena desi mi se cudan kvar na autu.Automobil koji je nov koji me besprekorno sluzi vec dve godine i koji je jos pod garancijom pocne da trza da se gusi i jedva da stigoh do tog parkinga.Besan iznerviran i gnevan sto mi se uvek desavaju stvari ovg tipa kada negde zurim.Izadjem iz aztomobila.I raz,isljam sta sad.Pored na parkingustoji stari zeleni vw bus.I iz njega izlazi cudno obucen covek srednjih godina i prilazi meni.Mrtav ozbiljan prilazi i kaze,na sa jakim engleskim akcentom,ali perfrktno dobrim nemackim;dobro je tu sam ja nista nebrini.Pogledah ga i pomislih;sta ovaj hoce koji moj.Cudno razgovor je zapoceo na temu mog automobila a vrlo brzo presao na moje privatne probleme.I kao da ga poznajem hiljadu godina.Ja se tu otvorim i pocnem da pricam o sebi i snojim problemima.Dugo mi je sve da pisem.U svakom slucaju ispiostavilo je se da je covek beli mag.Svojim cudnim ocima mi je ispitivao dusu.Ipak ono sto me je uplasilo je par reci koje je rekao.Tipa:Neispituj sebe peonacices uspavanu snagu u sebi koje drugima samo zlo moze naneti,ostani to sto jesi.I sve nekako kao da je predosecao i znao govoro mi je o mojim snovima o nekim iskusenjima i mojoj proslosti.Neki ljudi su rodjeni da budu slabi,neki da budu jaki a moji pretci su ti koji su imali puno moci koje su iusadjeni.