- Poruka
- 3.050
Atlantida je ostrvo legendarne drevne kulture, o čijem samom postojanju i mestu postojanja se još ništa ne zna. Prvi put Atlantidu je pomenuo drevni grčki filozof Platon, koji saopštava da je ona bila razorena prirodnom katastrofom (verovatno strašnim zemljotresom ili velikom poplavom), pre više od 9000 godina pre Platonovog vremena.
U delu: "Kriton" Platon opisuje rat između Atlanta i ostatka tadašnjeg sveta i kaže da se dogodio pre 9000 godina. Podatak se odnosi na rat, a ne na katastrofu, koja je prouzrokavala potonuće ostrva iako je taj rat prekinula prirodna katastrofa.
Ostali antički autori koji su pisali ili pominjali Atlantidu: Prokl (412 - 485 p.n.e.), Strabon (25. godina n.e.), Plinije Stariji (79. god. n.e.), Diodor sa Sicilije i mnogi drugi.
Prema Platonu Atlantida je bila veliko ostrvo, veličine kao Libija i Azija zajedno, i nalazilo se sa one strane Herkulovih stubova (Gibraltar). To je bila plodna i bogata zemlja, koja je davala dve žetve godišnje. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, stočarstvom, i zanatima. Kopali su i topili rude. Najcenjeniji metal je bilo zlato, koga je bilo u izobilju i jedan metal sa nazivom orihalk, koji se mogao naći svuda po ostrvu.
U sredini ostrva nalazila su se dva izvora: jedan sa hladnom i jedan sa toplom vodom. Oko njih su stanovnici izgradili bazene za kupanje od kojih su neki bili pokriveni. Postojalo je više gradova i tri pristaništa.
Zemljom je upravljao Atlant uz pomoć 10 careva. Sastajali su se svakih 6 godina, donosili zakone i sudili.
Stanovništvo je uživalo u sreći i bogatstvu sve dok njihovi carevi nisu rešili da zarate sa ostatkom sveta. Vojsku ostatka sveta su predvodili Jelini, a na njihovom čelu su bili Atinjani. U strahovitoj bici Grci su odneli potpunu pobedu i sprečili da se Atlantiđani prošire sa "ove strane Herkulovih stubova".
U jeku najžešćih bitaka zatutnjli su strašni zemljotresi i Atlantida je potonula u more.
Toliko o opštepoznatoj legendi.
Ono što sledi je plod mojih vizija.
* * *
Atlantis Trideset i treći, car Atlantide, okupio je Vrhovni savet svoje ostrvske države da izglasa odluku kojom bi se spasilo sve što se može spasiti od ove umiruće imperije. Naime, oko 2600. godina pre rođenja Isusa Hrista, celoj planeti Zemlji preti katastrofalan zemljotres koji bi mogla izazvati konjunkcija osam od deset planeta sunčevog sistema.
Atlantida je jedina visokorazvijena civilizacija na planeti. Na tom ostrvu, smeštenom između Evrope i Afrike s jedne, i Severne i Južne Amerike s druge strane, na površini od oko pola miliona kvadratnih kilometara, u ne više od dvadeset gradova, živi oko trinaest miliona, od toga u istoimenom glavnom gradu oko tri miliona stanovnika.
Atlanti su došli na Zemlju pre nešto više od deset hiljada godina, pošto su kao poraženi narod proterani iz svog planetarnog sistema. Mudri general koji je birajući između smrti i progonstva odabrao ovo drugo, spustio se na Zemlju sa trista letelica i oko deset hiljada poraženih vojnika i demoralisanih civila. Tu je naselio ravničarsko ostrvo kome je po svom zavičaju dao ime Atlantida i proglasio se za cara Atlantisa Prvog. Njegov narod nije se mešao sa primitivnim stanovnicima Zemlje, niti ih je ometao u njihovom primitivnom načinu života, kao što nije ometao ni njihove “bogove” sa Sinajskog poluostrva od kojih su bili brojniji i sa kojima su postigli sporazum o nenapadanju. On je uspostavio autoritarnu vladavinu koja je trajala sve do njegovog potomka Atlantisa Dvadeset i šestog, kada je izbila revolucija i kada su mu njegovi podanici, čiji životni vek iznosi između trista i četirsto godina, ograničili vlast i uveli Skupštinu. Prelazak na demokratiju značio je ulazak u period preterane slobode a samim tim i degradaciju i opadanje svih vrednosti. Vladavina poslednjih sedam careva bila je simbolična i protokolarna.
Atlantida je u zadnjih sedam hiljada godina doživela veliki tehnički, tehnološki, privredni i kulturni razvoj. Atlantski narod, svetle boje kože i kose i plavih očiju, u svojim genima nosio je komplekse poraza. Bio je zatvoren i nije težio ka tome da naseli celu planetu. Razlog više za tako nešto bio je Zakon protiv incesta, Zakon o nemešanju sa drugim rasama, kao i kontrola rađanja. Atlanti su bili jako surovi prema sopstvenoj defektnoj deci, mentalno zaostalim osobama i duševnim bolesnicima, prema ubicama, lopovima i svim profilima kriminalaca. Nad svim beskorisnim članovima društva primenjivana je eutanazija. Nakon revolucije i krvavog građanskog rata društvo se promenilo iz temelja. Svi pripadnici atlantskog naroda stekli su ista prava. Društvo se brinulo o svojim nejakim i nesposobnim članovima, a one koji su se ogrešili o zakon upućivalo je na prevaspitavanje. Jedino je religija, sinteza astronomije i drevne atlantske filozofije, ostala nepromenjena.
U vreme rođenja Atlantisa Trideset i trećeg, Atlantska država je već uveliko pretvorena u poludegenerisanu zajednicu koja ne drži mnogo do sopstvene budućnosti. Mnogi današnji Atlanti rođeni su iz incesta i po nekoliko generacija unazad. On je, pak, bio jedini plemić u državi, i bio je zdrav i genetski čist. Odrastao je u dvorskom ambijentu, uz luksuz i znanje kojim se malo ko u zemlji mogao pohvaliti. Nedavno oženjen i krunisan, mladi car Atlantis morao je da se nosi sa celim Sunčevim sistemom.
Vrhovni savet Atlantide odlučio je da učini dve stvari: kao prvo, da spasi državu; i kao drugo, da spasi planetu. S tim u vezi, doneta je odluka da se glavni grad Atlantide hermetički zatvori pod kupolu, kako bi preživeo u slučaju da ostrvo potone. U vezi sa ovim drugim, pak, odlučeno je da se podigne jedna pravilna četvorostrana piramidalna građevina na onoj tački na planeti koja je udaljena od središta Zemlje tačno onoliko koliko je udaljena od Severnog pola, čija će visina biti milijardu puta manja od srednjeg rastojanja između Zemlje i Sunca, dok će svaka njena stranica biti toliko dugačka, kad se dve stranice podele sa visinom, da se dobije matematička konstanta p; kao i dve stepenaste piramide, jedna zapadno i jedna istočno od glavne piramide. Taj građevinski objekat u obliku pravilne četvorostrane piramide trebalo bi da bude kontrateg koji će spasiti Zemlju od potpunog uništenja sada i još jedanput u budućnosti, dok će ostale piramide biti pomoćni kontrategovi. Idealna lokacija za jedan takav gigantski objekat bila je Saharska džungla, i to njen istočni deo. Za pomoćne kontrategove određene su džungle u srednjoj Americi i jugoistočnoj Aziji.
U Saharskoj džungli živelo je jako puno narodá. Svi su bili organizovani u rodovske zajednice. Jedino su Egipćani imali jaku i centralizovanu državu u dolini i pri delti reke Nil. Njihova je vlast bila proširena i na neke okolne zemlje. Tom državom vladao je faraon Keops, iz dinastije čije pravo poreklo nikome u carstvu nije bilo poznato, čije su pretke pa i njega samoga Egipćani smatrali božanstvom. U srednjoj Americi i jugoistočnoj Aziji živela su divlja plemena.
U delu: "Kriton" Platon opisuje rat između Atlanta i ostatka tadašnjeg sveta i kaže da se dogodio pre 9000 godina. Podatak se odnosi na rat, a ne na katastrofu, koja je prouzrokavala potonuće ostrva iako je taj rat prekinula prirodna katastrofa.
Ostali antički autori koji su pisali ili pominjali Atlantidu: Prokl (412 - 485 p.n.e.), Strabon (25. godina n.e.), Plinije Stariji (79. god. n.e.), Diodor sa Sicilije i mnogi drugi.
Prema Platonu Atlantida je bila veliko ostrvo, veličine kao Libija i Azija zajedno, i nalazilo se sa one strane Herkulovih stubova (Gibraltar). To je bila plodna i bogata zemlja, koja je davala dve žetve godišnje. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, stočarstvom, i zanatima. Kopali su i topili rude. Najcenjeniji metal je bilo zlato, koga je bilo u izobilju i jedan metal sa nazivom orihalk, koji se mogao naći svuda po ostrvu.
U sredini ostrva nalazila su se dva izvora: jedan sa hladnom i jedan sa toplom vodom. Oko njih su stanovnici izgradili bazene za kupanje od kojih su neki bili pokriveni. Postojalo je više gradova i tri pristaništa.
Zemljom je upravljao Atlant uz pomoć 10 careva. Sastajali su se svakih 6 godina, donosili zakone i sudili.
Stanovništvo je uživalo u sreći i bogatstvu sve dok njihovi carevi nisu rešili da zarate sa ostatkom sveta. Vojsku ostatka sveta su predvodili Jelini, a na njihovom čelu su bili Atinjani. U strahovitoj bici Grci su odneli potpunu pobedu i sprečili da se Atlantiđani prošire sa "ove strane Herkulovih stubova".
U jeku najžešćih bitaka zatutnjli su strašni zemljotresi i Atlantida je potonula u more.
Toliko o opštepoznatoj legendi.
Ono što sledi je plod mojih vizija.
* * *
Atlantis Trideset i treći, car Atlantide, okupio je Vrhovni savet svoje ostrvske države da izglasa odluku kojom bi se spasilo sve što se može spasiti od ove umiruće imperije. Naime, oko 2600. godina pre rođenja Isusa Hrista, celoj planeti Zemlji preti katastrofalan zemljotres koji bi mogla izazvati konjunkcija osam od deset planeta sunčevog sistema.
Atlantida je jedina visokorazvijena civilizacija na planeti. Na tom ostrvu, smeštenom između Evrope i Afrike s jedne, i Severne i Južne Amerike s druge strane, na površini od oko pola miliona kvadratnih kilometara, u ne više od dvadeset gradova, živi oko trinaest miliona, od toga u istoimenom glavnom gradu oko tri miliona stanovnika.
Atlanti su došli na Zemlju pre nešto više od deset hiljada godina, pošto su kao poraženi narod proterani iz svog planetarnog sistema. Mudri general koji je birajući između smrti i progonstva odabrao ovo drugo, spustio se na Zemlju sa trista letelica i oko deset hiljada poraženih vojnika i demoralisanih civila. Tu je naselio ravničarsko ostrvo kome je po svom zavičaju dao ime Atlantida i proglasio se za cara Atlantisa Prvog. Njegov narod nije se mešao sa primitivnim stanovnicima Zemlje, niti ih je ometao u njihovom primitivnom načinu života, kao što nije ometao ni njihove “bogove” sa Sinajskog poluostrva od kojih su bili brojniji i sa kojima su postigli sporazum o nenapadanju. On je uspostavio autoritarnu vladavinu koja je trajala sve do njegovog potomka Atlantisa Dvadeset i šestog, kada je izbila revolucija i kada su mu njegovi podanici, čiji životni vek iznosi između trista i četirsto godina, ograničili vlast i uveli Skupštinu. Prelazak na demokratiju značio je ulazak u period preterane slobode a samim tim i degradaciju i opadanje svih vrednosti. Vladavina poslednjih sedam careva bila je simbolična i protokolarna.
Atlantida je u zadnjih sedam hiljada godina doživela veliki tehnički, tehnološki, privredni i kulturni razvoj. Atlantski narod, svetle boje kože i kose i plavih očiju, u svojim genima nosio je komplekse poraza. Bio je zatvoren i nije težio ka tome da naseli celu planetu. Razlog više za tako nešto bio je Zakon protiv incesta, Zakon o nemešanju sa drugim rasama, kao i kontrola rađanja. Atlanti su bili jako surovi prema sopstvenoj defektnoj deci, mentalno zaostalim osobama i duševnim bolesnicima, prema ubicama, lopovima i svim profilima kriminalaca. Nad svim beskorisnim članovima društva primenjivana je eutanazija. Nakon revolucije i krvavog građanskog rata društvo se promenilo iz temelja. Svi pripadnici atlantskog naroda stekli su ista prava. Društvo se brinulo o svojim nejakim i nesposobnim članovima, a one koji su se ogrešili o zakon upućivalo je na prevaspitavanje. Jedino je religija, sinteza astronomije i drevne atlantske filozofije, ostala nepromenjena.
U vreme rođenja Atlantisa Trideset i trećeg, Atlantska država je već uveliko pretvorena u poludegenerisanu zajednicu koja ne drži mnogo do sopstvene budućnosti. Mnogi današnji Atlanti rođeni su iz incesta i po nekoliko generacija unazad. On je, pak, bio jedini plemić u državi, i bio je zdrav i genetski čist. Odrastao je u dvorskom ambijentu, uz luksuz i znanje kojim se malo ko u zemlji mogao pohvaliti. Nedavno oženjen i krunisan, mladi car Atlantis morao je da se nosi sa celim Sunčevim sistemom.
Vrhovni savet Atlantide odlučio je da učini dve stvari: kao prvo, da spasi državu; i kao drugo, da spasi planetu. S tim u vezi, doneta je odluka da se glavni grad Atlantide hermetički zatvori pod kupolu, kako bi preživeo u slučaju da ostrvo potone. U vezi sa ovim drugim, pak, odlučeno je da se podigne jedna pravilna četvorostrana piramidalna građevina na onoj tački na planeti koja je udaljena od središta Zemlje tačno onoliko koliko je udaljena od Severnog pola, čija će visina biti milijardu puta manja od srednjeg rastojanja između Zemlje i Sunca, dok će svaka njena stranica biti toliko dugačka, kad se dve stranice podele sa visinom, da se dobije matematička konstanta p; kao i dve stepenaste piramide, jedna zapadno i jedna istočno od glavne piramide. Taj građevinski objekat u obliku pravilne četvorostrane piramide trebalo bi da bude kontrateg koji će spasiti Zemlju od potpunog uništenja sada i još jedanput u budućnosti, dok će ostale piramide biti pomoćni kontrategovi. Idealna lokacija za jedan takav gigantski objekat bila je Saharska džungla, i to njen istočni deo. Za pomoćne kontrategove određene su džungle u srednjoj Americi i jugoistočnoj Aziji.
U Saharskoj džungli živelo je jako puno narodá. Svi su bili organizovani u rodovske zajednice. Jedino su Egipćani imali jaku i centralizovanu državu u dolini i pri delti reke Nil. Njihova je vlast bila proširena i na neke okolne zemlje. Tom državom vladao je faraon Keops, iz dinastije čije pravo poreklo nikome u carstvu nije bilo poznato, čije su pretke pa i njega samoga Egipćani smatrali božanstvom. U srednjoj Americi i jugoistočnoj Aziji živela su divlja plemena.
