Atentati na Kralja Milana Obrenovića

[Nina]

Kralj Milan Obrenović bio je kontroverzan vladar. Pod njegovom vladarskom palicom Kneževina Srbija je posle Berlinskog kongresa 1878. dobila nezavisnost, a pripojeni su joj Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug. Srbija je tad vodila jednu proaustrougarsku politiku i bila je vrlo saglasna da Austrougarska okupira Bosnu i Hrecegovinu. Tad je počela da se gradi pruga u Srbji, pošto su Srbija i Austrougarska zaključile trgovački ugovor. Zaključena je bila i Tajna konvencija, u kojoj stoji da Srbija i Austrougarska postaju prijateljske zemlje, s tim da Austrougarska nije želela da trpi bilo kakva spletkarenja na tlu Srbije. Za vreme kralja Milana Obrenovića, Srbija je marta 1882. postala kraljevina. U to vreme se osnivaju i prve političke stranke, a kralju Milanu su glavni protivnici, osim Karađorđevića bili i Radikali.

Kao osoba, kralj Milan je bio vrlo plahovit, sujetan, strastven, apsolutista nepripremljen za visoki položaj. Buran privatni život ga je često ometao u vođenju zemlje. Naime, za one koji ne znaju kralj Milan bio je veliki kockar i čovek koji je imao bezbroj ljubavnica, poput svog strica kneza Miloša Obrenovića. Imao je četiri pokusaja atentata.

 

[Nina]

Kuršum blizu duše

Posle neuspešnog Ilkinog atentata kralj Milan Obrenović sačuvao pištoljsko zrno, dao nalog da ga optoče dragim kamenjem i nosio ga na igli za kravatu.Danas je to eksponat u Muzeju grada Beograda
Ilkin atentat je neuspeli pokušaj Jelene-Ilke Marković, udovice pukovnika Jevrema Markovića streljanog zbog učešća u Topolskoj buni i i Lene Knićanin, da 11. oktobra 1882. u Sabornoj crkvi ubije kralja Milana Obrenovića hicem iz revolvera. Ilka je osuđena 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru

Kralj Milan, kao nastavljač dinastije Obrenović, bio je omražen među poštovaocima Karađorđevića, što je večiti usud u Srbiji.
Uvek postoje podele na sledbenike različitih dinastija, ideologija. U dva tabora koje su činili zakleti poklonici dveju dinastija, bilo je i onih koje su osveta i mržnja terali na delanja koja su mogla krvavo da budu okončana.
Takve su bile i dve žene - Jelena Ilka Marković i Lena Knićanin.

Kada je tog oktobarskog dana kralj kročio u crkvu, kod Markovićeve je bio revolver, dok je Lena Knićanin bila podrška u ovom poduhvatu. Međutim, ženska ruka je zadrhtala, a ispaljeni metak nije pogodio žrtvu.
Posle ovog događaja ostala je još jedna nesvakidašnja relikvija koja do danas podseća na ono vreme, sreću kralja koji je preživeo smrtnu opasnost. Kralj Milan ostao je zahvalan Bogu što mu je život bio pošteđen, pa je naložio svojim posilnima da obavezno pronađu gde se zario metak koji ga je promašio. Posle duže potrage to mu je pošlo za rukom. Tada je naredio da metak bude odnesen kod najboljih juvelira, da ga optoče dragim kamenjem i od njega naprave iglu za kravatu. Upravo tako je i bilo.
Kažu da ga je često nosio sa sobom, udenutog u kravatu, a danas se ovaj neobični metak optočen draguljima čuva u Muzeju grada Beograda.
(novosti)

 

[Nina]

Smederevski nameštaj

Smederevski nameštaj je naziv za udes kneza Milana Obrenovića u poljskom wc-u, za koji nikada nije razjašnjeno da li je bio pokušaj atentata ili samo slučajnost. Incident se odigrao 6. oktobra 1871. u Smederevu kada se knez Milan umalo nije udavio u fekalijama poljskog klozeta koji se raspao pod njegovom težinom.

Dana 6. oktobra 1871. u Smederevu, knez Milan obavljao je veliku nuždu u poljskom klozetu. Iznenada, daske su popustile, pa je knez propao u septičku jamu umalo se nije udavio u fekalijama. Spasao se zahvaljujući tome što je sa sobom poneo pištolj, te je pucnjem u pomoć dozvao dvorjane koji su u prvi mah pomislili da je knez izvršio samoubistvo. Pretpostavlja se da je knez Milan u klozet pošao naoružan zato što je pre samo četiri meseca preživeo atentat poznat kao Terazijska bomba, kada je u blizini stare Terazijske česme eksplodirala paklena naprava nekoliko trenutaka nakon što su pored nje prošle kočije kojima se vozio u pozorište.

Po mišljenju Slobodana Jovanovića ovaj događaj je najverovatnije bio slučajnost. S druge strane, Leontije Pavlović u knjizi Smederevo u XIX veku smatra da su nepoznati atentatori prestrugali potporne daske klozeta, a pod premazali vodenim rastvorom azotne kiseline.Daske su na prvi pogled izgledale cele, ali su popustile pod težinom gojaznog kneza. Međutim, Pavlović je ove podatke preuzeo iz jedne izgubljene arhive Istorijskog instituta, tako da se njihova verodostojnost ne može proveriti. Istorijski izvori se takođe ne slažu oko toga gde je knez odseo — u kući Cvetka Vidakovića ili kod vlasnika hotela Laf Raše Zdravkovića.

 

[Nina]

Terazijska bomba

Naziv je za prvi od ukupno četiri neuspela atentata izvršena na Milana Obrenovića, kneza i kralja Srbije. Izvršen je u Beogradu, na Terazijama, juna 1871. godine. Tada je bomba, koja je bila ukopana u blizini stare Terazijske česme, eksplodirala nekoliko trenutaka po prolasku kočije kojom se knez Milan odvezao u pozorište. Izvršioci nisu otkriveni.

Pošto se radilo o bombi male razorne moći, čaršijom su se širile priče da je čitavu stvar organizovao jedan od namesnika, Milivoje Petrović Blaznavac, kako bi zastrašio kneza koji se bližio punoletstvu i pokazao mu da je još rano da preuzme vlast od Namesništva. Četiri meseca nakon ovoga, kneza Milana je zadesio još jedan atentat, poznat kao Smederevski nameštaj, za koji nikada nije otkriveno da li je stvarno bio atentat ili samo nesrećan slučaj

 

[Nina]

Ivanjdanski atentat

Bio je to neuspeli pokušaj bivšeg vatrogasca Đure Kneževića da 24. juna 1899. oko 18 časova, nedaleko od Kalemegdana, u Beogradu ubije kralja Milana Obrenovića, tada komandanta Aktivne komande vojske, u stvari suvladara sa svojim sinom Aleksandrom Obrenovićem.Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.

Njegova pozadina nije dovoljno rasvetljena, progoni i proces posle atentata bili su usmereni protiv radikala, ali su optuženi radikalni prvaci na procesu odrekli svoje učešće u atentatu, dok je Nikola Pašić izrazio žaljenje zbog antidinastičkih elemenata u Radikalnoj stranci i izjavio lojalnost kralju. Nije dovoljno dokazano mišljenje, koje je zastupao kralj Milan, da je u atentat umešana ruska tajna policija, kao ni pretpostavka da je izvršen u korist dinastije Karađorđevića.

Kralj Milan je iskoristio atentat da bi uništio radikalsku opoziciju. Odmah su uhapšeni šef Radikalne stranke Nikola Pašić i nekoliko prvaka stranke. Vršeni su pretresi po stanovima u i redakcijama opozicionih listova Dela i Odjeka. Dana 28. juna je proglašeno vanredno stanje u Beogradu i u podunavskom okrugu i ustanovljen preki sud.
Na pretresu koji je počeo 27. avgusta, nije bilo ozbiljnijih dokaza krivice uhapšenih radikalskih prvaka. Presuda je izrečena 13. septembra.

Na smrt je osuđen atentator Knežević (koji je odmah i streljan) i, u odsustvu, bivši narodni poslanik Ranko Tajsić. U nizu osuđenih na 5—20 godina nalazili su se Stojan Protić, Kosta Taušanović, Aleksa Žujović i Nikola Pašić (pomilovan na dan izricanja presude), a Aca Stanojević je oslobođen kao nevin sa još nekolicinom optuženih.
Djura Knežević

 

[Лекизан]

Најбизарнији свакако атентат у Смедереву.
Овде су поменути и атентати на краља Милана.

 

[Nina]

Od Karadjordja pa do Zorana Djindjica u Srbiji se ubijaju vladari i politicari

 

[Лекизан]

Да, два века затирања политичких противника.

 

[Petar BSK]

Атентат у Смедереву је највероватније био плод кнежеве маште.