eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Zapazite da sama stena nije proucavana. Njena starost je odredjena na osnovu fosila u njoj, a starost ove vrste fosila je odredjena na osnovu pretpostavke o evolucionom razvoju tokom vremena. Ova krecnjacka stena moze biti potpuno ista sa krecnjackom stenom bilo koje starosti, ali ova stena se ne moze koristiti za odredjivanje starosti nje same. Fosili odredjuju starost stene, a evolucija odredjuje starost fosila.
Vi pocinjete da razmisljate. Poznato vam je da krecnjaci cesto sadrze fosile, ali postoje neke sitnozrne stene u kojima se oni ne nalaze. Kod mnogih krecnjaka pronalazimo krupne komade fosila, dok kod mnogih drugih sedimentnih stena, kao sto su pescar i glina, oni i nisu uvek prisutni. Sta onda radite?, pitate vi.
Profesor vam odgovara, drzeci vam kratko predavanje iz stratigrafije i informisuci vas kako se geoloski slojevi nalaze jedni iznad drugih, gde se stariji slojevi (to jest, oni koji sadrze starije fosile) nalaze ispod mladjih slojeva. To ocigledno znaci da su donji slojevi talozeni pre gornjih. Ali, kako ste odredili njihovu starost? Na osnovu fosila u njima!, kaze profesor.
Ispada da se starost mnogih sedimentnih stena ne moze odrediti na osnovu njih samih. Ako one ne sadrze fosile pomocu kojih se moze odrediti starost u okviru evolucione seme, onda vi morate posmatrati druge fosilonosne slojeve, iznad i ispod, koji nam mogu pomoci da umetnemo njihovu starost izmedju njih, kaze profesor. Takvi slojevi ne moraju cak biti ni na istoj lokaciji, ali njihovi tragovi sa strane, mozda na velikim rastojanjima, nekada nam mogu pomoci.
Na srecu, vasa stena ima lep fosil u sebi, indeks fosil, koji predstavlja organizam koji je ziveo u toku samo jednog vremena evolucione istorije. On sustinski ne izgleda manje ili vise napredan nego druge, ali poseduje jasne karakteristike koje se nesto razlikuju od ostalih skoljki. Kada vidimo ovu vrstu, mi znamo da je stena u kojoj smo je nasli stara oko 320 miliona godina, posto je ova vrsta skoljke zivela pre 320 miliona godina, kaze profesor.
Mnogi fosili nisu indeks fosili. Mnogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. Posto oni nisu ziveli u
neko posebno vreme, mi njih ne mozemo koristiti za odredjivanje starosti stena. Samo se indeks fosili mogu koristiti, posto se samo oni nalaze Mnogi fosili nisu indeks fosili. Mnogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. Posto oni nisu ziveli uu jednoj stenskoj zoni, ukazujuci time da su ziveli za vreme relativno kratkog perioda geoloske istorije. Mi to znamo jer ih pronalazimo samo u jednom periodu vremena. Svaki put kad ih pronadjemo, mi odredjujemo starost stene na osnovu njihove starosti.
Zaustavimo se za trenutak, da bi smo konstatovali da ovakav proces razmisljanja predstavlja kruzno rezonovanje. Tako nesto, ocigledno nema mesta u nauci.
Vi pocinjete da razmisljate. Poznato vam je da krecnjaci cesto sadrze fosile, ali postoje neke sitnozrne stene u kojima se oni ne nalaze. Kod mnogih krecnjaka pronalazimo krupne komade fosila, dok kod mnogih drugih sedimentnih stena, kao sto su pescar i glina, oni i nisu uvek prisutni. Sta onda radite?, pitate vi.
Profesor vam odgovara, drzeci vam kratko predavanje iz stratigrafije i informisuci vas kako se geoloski slojevi nalaze jedni iznad drugih, gde se stariji slojevi (to jest, oni koji sadrze starije fosile) nalaze ispod mladjih slojeva. To ocigledno znaci da su donji slojevi talozeni pre gornjih. Ali, kako ste odredili njihovu starost? Na osnovu fosila u njima!, kaze profesor.
Ispada da se starost mnogih sedimentnih stena ne moze odrediti na osnovu njih samih. Ako one ne sadrze fosile pomocu kojih se moze odrediti starost u okviru evolucione seme, onda vi morate posmatrati druge fosilonosne slojeve, iznad i ispod, koji nam mogu pomoci da umetnemo njihovu starost izmedju njih, kaze profesor. Takvi slojevi ne moraju cak biti ni na istoj lokaciji, ali njihovi tragovi sa strane, mozda na velikim rastojanjima, nekada nam mogu pomoci.
Na srecu, vasa stena ima lep fosil u sebi, indeks fosil, koji predstavlja organizam koji je ziveo u toku samo jednog vremena evolucione istorije. On sustinski ne izgleda manje ili vise napredan nego druge, ali poseduje jasne karakteristike koje se nesto razlikuju od ostalih skoljki. Kada vidimo ovu vrstu, mi znamo da je stena u kojoj smo je nasli stara oko 320 miliona godina, posto je ova vrsta skoljke zivela pre 320 miliona godina, kaze profesor.
Mnogi fosili nisu indeks fosili. Mnogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. Posto oni nisu ziveli u
neko posebno vreme, mi njih ne mozemo koristiti za odredjivanje starosti stena. Samo se indeks fosili mogu koristiti, posto se samo oni nalaze Mnogi fosili nisu indeks fosili. Mnogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. Posto oni nisu ziveli uu jednoj stenskoj zoni, ukazujuci time da su ziveli za vreme relativno kratkog perioda geoloske istorije. Mi to znamo jer ih pronalazimo samo u jednom periodu vremena. Svaki put kad ih pronadjemo, mi odredjujemo starost stene na osnovu njihove starosti.
Zaustavimo se za trenutak, da bi smo konstatovali da ovakav proces razmisljanja predstavlja kruzno rezonovanje. Tako nesto, ocigledno nema mesta u nauci.
A toliki milenijumi su prosli...
Sta cemo, Sale, cim mi "pocnemo", oni se razbeze u trk!
