Mrzi me da citam n-ti tekst koji komunizam i evoluciju stavlja u isti kos. Izgleda da taj sto pise ne razlikuje sta je komunizam u teoriji, sta u praksi, a sta evolucija.
Цитирам оне ауторе са којима се у потпуности слажем... ево још једног, његов текст је подужи, али ево једног дела:
О тројединству еволуционизма, хуманизма и екуменизма
Свештеник Константин Буфејев
"Лако је видети да из учених у датом случају говори вера у еволуцију као у свеопшти закон, који одређује све појаве и процесе светског живота, у том смислу и философске и религиозне идеје. Појава идеја “из ничега”, без претходних развојних фаза, непојмљива је уму прожетом вером у свеопштост закона еволуције."
(Л. А. Тихомиров)
На први поглед може се јавити недоумица зашто су ова три појма, унета у наслов, постављена заједно. Шта је блиско овим појавама које се односе на различите видове човекове делатности?
Еволуционизам – учење о постепеном развоју света од првобитног примитивног стања ка сложенијем, савршенијем и разноврснијем.
Хуманизам – поглед на свет према коме је човек врховна вредност и мерило свега, па се његова права и интереси увек следе и у свему стављају на прво место.
Екуменизам – међу појединим верујућим људима распрострањена тежња ка свесветском уједињењу постојећих религиозних конфесија, уз игнорисање догматских разлика у вероучењима.
Другим речима, еволуционизам представља одређени поглед на живу и неживу природу, са принципијелним ставом у односу на материјално или физичко порекло.
Хуманизам је у речнику руског језика С.И. Ожегова дефинисан као "човечност" или као "прогресиван покрет епохе Препорода, усмерен ка ослобођењу човека од идејног ропства времена феудализма". Последњу фразу можемо разумети као "ослобођење од јарма хришћанства" и уопште од сваке религиозне традиције. У сваком случају, хуманизам представља поглед на човека као на душевно биће.
Апологете екуменизма сматрају различите религиозне заједнице, које називају "црквама", друштвеним организацијама, из чега се изводи "природна" могућност црквених подела и уједињења, њиховог новог настанка и нестанка, разгранавања. При томе треба приметити да екуменисти не посматрају "цркве" са социјалног аспекта због тога што тиме успешно одражавају истину, већ због своје ограничености и неспособности да суде о духовном. Тема о Цркви Христовој несумњиво представља духовни предмет. Екуменисти и сами то невољно потврђују када стално уводе реч о Богу, молитви, спасењу и другим духовним стварима.
Заједничка особина ова три појма састоји се у томе што они представљају замену за традиционалан однос хришћанина према битију – свету, човеку, Цркви. Сва три појма искривљују православан поглед на физичко, душевно и духовно начело које постоји у стварању. Прихватање еволуционизма, хуманизма и екуменизма доводи до одбацивања садржаја апостолске трихотомије: тело -- душа -- дух (1 Сол. 5, 23) и даје другачији смисао црквеном учењу, прекрајајући га у складу са безбожним законима овога века. Ова гледишта нису укорењена у библијском Откривењу, нити су освећена светоотачким Предањем и по својој суштини су богоборачка.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
У сва три случаја значење Бога унижава се тако да Творац у представама људи постаје потпуно непотребан. Као што је тачно приметио Л. А. Тихомиров, "преувеличан појам значења човека рађа се при сваком унижењу појма Божанства и достиже максимум ако се значење Бога сведе на нулу". Ова три погледа на свет садрже не просто јерес, већ више од јереси. Овде се дешава не неко одређено извртање богооткривене Истине, већ њено директно одрицање. По свом заједничком својству тоталног богоборства - еволуционизам, хуманизам и екуменизам су блиски, сродни и слични.
Немогуће је навести неке друге пројаве отвореног антихристовог духа које се могу упоредити с ова три учења.........................................