ЕВОЛУЦИОНИЗАМ – наука или идеологија у доба екранократије
Аутор: Владан Игић, Објављено: 03. 09. 2008.
За разлику од атеистичког дарвинизма, овај нови деистички еволуционизам може да превари чак и многе православне хришћане, који не познају довољно своју веру. Имамо најмоћније оружје којим можемо победити у тој интелектуалној борби – Истину, коју су верно сачували Свети Оци Православне Цркве. Надамо се да ће вероучитељи у школама Србије, бити духовни разобличитељи еволуционистичке јереси.
Другим речима, многи телевизијски садржаји, заиста стварају више штете него користи. Наше је да препознајемо духове који стоје иза одређених школа мишљења и да аргументима сведочимо да је човек боголико биће, створено за вечност.
Познато је да медији, поготово електронски медији, представљају индустрију свести и да се на телевизији садржаји не појављују насумично, већ су плодови одређене школе мишљења заступљенији у односу на друге.
Кретенизованим тв- програмима покушава се од човека, путем манипулације са екрана, створити мајмуноликост код незрелих особа, у духу потрошачке цивилизације, која представља само видљиву манифестацију декаденције духовних атрибута човечанства.
Међутим, неке теме очигледно не застаревају. Као на пример, избор између тежње ка богочовечанској етици и боголикости или пут у супротном смеру, у правцу рашчовечења и мајмуноликости. Чини се да никад више на нашим екранима није било Дарвина и научних садржаја са одређеним деистичким призвуком, за разлику од раније када смо имали дарвинизам са атеизмом.
Зашто је данас еволуционизам толико заступљен у јавности? Да ли је реч о племенитој жељи да се грађанима Србије понуди квалитетан програм научног карактера којим ће се унапредити општи ниво образовања, или је можда у питању нешто сасвим друго? Који су прави разлози све већег присуства „дарвинистичко-научних” садржаја у српским медијима?
Иако је еволуционизам глобални феномен, посебно је интересантно, то што је његов најпримитивнији облик дарвинизам, још увек актуелан у многим земљама, међу којима је и Србија.
Наиме, поглед на свет који пропагира еволуционистичка мисао разара темеља на којима почива хришћанска цивилизација. Библијске истине о стварању света и човека се тако на привидно научној, а заправо много више идеолошко-философској основи замењују дарвинистичким „истинама”, које немају никаквог упоришта у реалности. Негирањем ШЕСТОДНЕВА, као стваралачких чинова Божјих, који су потпуно ван домета научног сазнања као таквог, еволуционисти показују колико је њихово „знање” и „разумевање” лишено богочовечанског смисла, будући да претендује на престо богословског сазнања, које надилази у суштинском погледу свако научно знање засновано на натурализму.
У том смислу нимало не чуди неверовање савремених еволуциониста у дарвинизам и различите неодарвинистичке правце мишљења.
Наиме, родоначелник модерног синкретистичког еволуционизма амерички писац Кен Вилбер тачно примећује да дарвинистичка теорија еволуције путем закона природне селекције, уопште није у стању да објасни макроеволуцију, јер насумичне мутације никако не могу да објасне настанак потпуно нових врста из већ постојећих, односно нема никаквих доказа о постојању прелазних облика који би водили ка томе.
Из тог разлога многи еволуционисти напуштају атеистичко-материјалистички концепт дарвинизма и полако се приклањају неодарвинизму, који црпи снагу из учења Тејара де Шардена (1881-1955), који се хвалио како има намеру да оснује нову религију такозвано „боље хришћанство”, или „религију земље” како је он још назива, која „буја у срцу модерног човека из семена посејаног идејом еволуције”, и „креће у сукоб са религијом неба”.
Слободно се може рећи да је Тејар подарио теорији еволуције дубоко антихришћански карактер, те да су сви савремени правци еволуционизма прожети духом тејаризма. Најновији правци еволуционизма проповедају синтезу науке, религије и философије, којом ће свет на адекватан начин бити припремљен за прихватање „новог бога”, што ће омогућити људском роду улазак у нову епоху, засновану на тоталитаризму „универзалног плурализма”, коју Вилбер назива „кентаурском еволутивном епохом”, и „интеграцијом ноосфере и биосфере, наднационалном организацијом планетарне свести”. Тако ће човек, који је и сам настао као производ еволуције из мајмуна, остварити нови еволутивни скок којим ће превазићи сопствену природу и постати надчовек, кога је Ниче најавио, пошто је „утврдио” да је Бог традиционалног Хришћанства мртав, те да нема никаквих препрека да човек сам постане Бог.Сасвим је јасно да је нови „Бог” о којем говоре између осталих и еволуционисти Њу Ејџа заправо деистичка представа, која нема пуно сличности са православним Творцем, Богом који је љубав.
Као што је некад комунизам као друштвено-политички пројекат прихватао дарвинизам као важну тековину натуралистичке мисли, посебно имајући у виду да је и сам Маркс био ватрени присталица Дарвинових идеја, тако се данас у ери демократског глобализма форсира нови „одуховљени еволуционизам”, чији је циљ да све битне постулате и принципе на којима почива хришћанска вера, замени новим начелима, која ће омогућити „хришћанству” интегрисање у „религију будућности”, која ће такође укључити у себе и све остале светске религије, окултно-магијске култове, као и различите школе рационалистичке философије.
У том светлу треба посматрати перфидну медијску кампању која се спроводи путем научно-популарних ТВ емисија и филмова са том тематиком. Како би гледаоцима што више дочарали „реалност” еволуционизма,
произвођачи ових програма обилато користе најсавременије технике компјутерске анимације. Врхунском обрадом слике и звука остварује се неопходно психолошко дејство на мозак конзумената. И наши медији у Србији промовишу идеје еволуционизма и концепта напретка, а као носиоце тих идеја и утемељиваче препознају Доситеја и евроцентричне мислиоце, по којима је свака сумња у теорију еволуције, с њиховог аспекта научна јерес. У току је, дакле, медијска индоктринација, пре свега младих идејама које су у супротности и са науком и са Светом Православном Вером. Притом се у форми научних чињеница преносе философска становишта овог јеретичког учења. Посебно је упечатљиво магијско понављање прича о старости Свемира и Земље, хемијских, биолошких, геолошких и других процеса, као и конкретних биљних животрињских врста – старости, која се по правилу изражава у милијардама, односно милионима година.
И мада је реч о хипотезама, а не научно доказаним чињеницама, ове астрономске бројке се упорно пласирају, јер без дубоке старости Земље немогуће је објаснити настанак света и човека без библијског Бога.
А колико су неутемељене ове рачунице на којима инсистирају еволуционисти, говоре озбиљна истраживања „Института за истраживање Стварања” у Сан Дијегу, као и „Друштва за изучавање Стварања” из Мичигена, у којима се научним путем побијају тврдње о милионима и милијардама година. Према тим истраживањима свет не може бити старији од 20.000 година, а сасвим је могуће да је још млађи, према појединим библијским хронологијама свет до рођења Христовог био је стар око 5.500 година.
Да је у току агресија еволуционизма на Србију потврђује и не тако давна смена
министра за образовање - Љиљане Чолић, која је захтевала да се напоредо са теоријом еволуције изучава и хришћанско виђење настанка света, према Старом Завету – и Књизи Постања.
Имајући у виду да је дарвинизам у фази одумирања, треба ускоро очекивати још снажнију пропаганду „духовног еволуционизма”, који је софистициранији од класичног дарвинизма.
+++++++++++++++++++++++++++++++
...shvatiš da je i sa te strane ista kiša pala...
...koliko je..ccc.. što je uopšte tako nešto i pomislio..
Ali kako da budem kulturan kada sam 101% ateista?
