aseksualnost - bolest ili normalna pojava

[WithdrawnWater]

Aha, zaboravila sam da pomenem jos jednu mogucnost (i ne uopste tako retku) na gore postavljeno pitanje: prikriveno (potisnuto) seksualno opredeljenje (ili neprepoznato) prema istom polu.....

 

[Betty]

Pogresno si shvatila. A i citat ti je bio lose izvucen iz konteksta.
Dobrovoljni celibat MOZE BITI (a ne mora) baziran na razlicitim poremecajima, kao i na nepronalazenju adekvatnog partnera (ne mozes sa svakim, ne?!) pa u tom smislu apstinencija od seksa. To ne znaci aseksualnost. Odsustvo seksualnog nagona (nagon je bioloski drajv) jeste neprirodno i bolesno stanje. ODLUKA da se seks ne upraznjava NE ZNACI odsustvo seksualnog nagona, i takva odluka (dobrovoljni celibat) moze a ne mora (a najcesce jeste, ako je donesena u adekvatnom razvojnom dobu koje ne ukljucuje decije stadijume erotiuzma ) biti patoloska bilo u smislu fiziologije (hormonski poremecaj) bilo u smislu psihologije I usput - deca itekako upraznjavaju seksualno ponasanje na nibvou koji je razvojno adekvatan - oina ne donose odluku o dobrovoljnom celibatu, i nisu poremecena zato sto imaju orgazme, masturbiraju i veoma se slobodno samozadovoljavaju.

Ponoviću: čvrsto verujem da svako može da donese odluke koje su za njega ili nju ispravne. I potpuno je glupo oduzimati pravo na demokratsko opredeljivanje i vaditi se na biologiju. Društvo a ne priroda nas određuju!
Ajd iskreno kad si poslenji put brala cveće
A razgovarala na netu sa nepoznatim ljudima?
Eto vidiš.

 

[Софија]

Ponoviću: čvrsto verujem da svako može da donese odluke koje su za njega ili nju ispravne. I potpuno je glupo oduzimati pravo na demokratsko opredeljivanje i vaditi se na biologiju. Društvo a ne priroda nas određuju!
Ajd iskreno kad si poslenji put brala cveće
A razgovarala na netu sa nepoznatim ljudima?
Eto vidiš.

Ух Бети, ти верујеш да човек може да одлучи колике ће бити његове сексуалне потребе?

Друштво нас одређује, а не природа?
Докажи.

 

[WithdrawnWater]

"Drustvo a ne priroda nas odredjuju" ?!

Mm, da. Cvece nemam gde da berem sem kad odem u prirodu sto se redje desava nego da odem na more, gde pak skupljam skoljke (mozda je analogija adekvatna), a ti dozivljavas stvari ko mali Perica.
I: nije tacno da SVAKO moze da donese odluku koja je za njega ili nju ispravna (i gde ce se povuci granica toga sta je ispravnbo za psihoticnog ili shizofrenog bolesnika, mentalno retardiranog, za psihop[atu, kriminalca ili ubicu, autisticnog....?). To nije stvar demokratskog opredeljenja.
(Boze, sta li je meni da uopste debatujem na ovakve nonsense...)

(A da, kad smo kod toga kako Perica poima stvari: Izlazi baba iz dvorista i gura bicikl. Pita je Perica: Gde si posla, baba? Kaze baba : na groblje, sinko. Perica: A ko ce da vrati bicikl?

 

[louiskrstic]

Definicija normalnog uvek je zavisila od stanja svesti ljudi u datom vremenskom periodu. Kako se svest menjala (i menja) tako se pojedine pojave, dogadjaji ili stanja prekvalifikuju i prebacuju iz oblasti ne-normalnog u normalno ili možda obrnuto.

Populacija se uvek oslanjala na naučnu definiciju normalnog ne shvatajući da naučna definicija takodje zavisi od stanja svesti ljudi koji se bave naukom. Otuda, dajmo sebi za pravo da na sve bacimo dodatni pogled i možda odemo korak ispred nauke, naučne definicije i možda svesti današnjeg čoveka. (Naravno, ako smo za to voljni!) Učinimo tako da bismo jedni drugima pomogli da se osećamo prijateljski prihvaćenim i ne osudjivanim te da prihvatimo život onakvi kakvim jesmo i istome se radujemo najbolje što možemo – mi sami i oni drugi pored nas.

Da bismo u tome uspeli neophodno je da život gledamo celovitije i ujedinjeno a ne podvojeno po oblastima – nauka, metafizika, religija, filozofija - isključujući one u koje ne želimo zavirivati. Dok smo na nižem stupnju svesti razumljivo je da život gledamo parcijalno ili podvojeno po oblastima zbog nemogućnosti da ga sagledavamo sveobuhvatnije, ali kako naša svest narasta onda jedina mogućnost da ga ispravno razumemo jeste ako ga posmatramo celovitim. Svaka isključivost znači neuspeh i to ne zato što su druge oblasti minorne i nebitne već zato što smo mi još uvek nedorasli za pravo i potpuno razumevanje života.

Mi, kao duhovna bića, u procesu svog duhovnog sazrevanja prolazimo kroz mnoga stanja i odnose koji nam nikako ne odgovaraju a pri tome veoma često budemo povredjeni. To dovodi do toga da se povlačimo, zablokiramo a po neki životni deo ili neku svoju funkciju isključujemo. Zvali mi to patologijom ili bilo kako, za sada neka ne bude važno. Važno je to da dalje možemo funkcionisati samo ako smo taj deo, dogadjaj ili trenutak zablokirali i učaurili kao što čini školjka sa zrnom peska stvarajući biser. To novo stanje može potrajati nekoliko godina ili decenija, možda ceo život a možda i nekoliko života.

Sasvim je sigurno da nas niko na silu ne može isterati iz tog stanja pa otuda nam niko ne može pomoći ako mi ne želimo, ne tražimo pomoć i ako se osećamo sigurnijim u tom novom stanju. Tek onda kada iznutra osetimo da smo dovoljno duhovno ojačali da se možemo suočiti sa potpunijim životom u nama dolazi do potrebe da se otvaramo i punije funkcionišemo . Tada počinjemo tražiti pomoć i tada nam se može pomoći sa strane pa bilo da je to u oblasi medecine ili nekako drugačije.

Ono što ljudima izmiče iz sagledavanja je da naš organizam, naše telo, nastoji slediti naše unutarnje stanje. Donekle se shvata sagledavajući recimo da se ljubav izmedju dve osobe vodi svakog trenutka šta god da se radi a od toga će zavisiti uspešnog samog čulnog užitka. Odnosno, da bi se bilo uspešnim u ljubavnom odnosu sa osobom do koje nam je stalo neophodno je da se oseti da smo uvažavani, da se prema nama ima ljudski odnos, da nismo pod stresom..... (Što uslovljava da i mi sami drugu stranu uvažavamo, da negujemo zdrav i smiren odnos prema njoj i da je ne dovodimo u stresne situacije.)
Ukoliko svoje stanje zablokiranosti iznesemo iz ovog života sa njime ulazimo u naredni, jer ga mi kao Duhovno biće, Duša, nosimo sa sobom i u sebi, pa kako telo sledi unutarnje stanje nas duhovnih bića onda je sasvim sigurno da onaj problem neće više biti psihološkog karaktera, psihosomatskog, već će biti realna fizička tvorevina – odnosno neka abnormalnost ili realna bolest. Dolazi do bolesti kojima „neznamo“ uzrok ili.....
Jedno je sigurno; posle nekoliko života mi se poželimo vratiti nazad i nastaviti tamo gde smo stali po odredjenom pitanju.
Treba li na sve to gledati kao na nenormalnost? Nipošto! To je način funkcionisanja nas samih ovde u ovom fizičkom svetu i životu. Medecina i druge nauke jesu tu da pomognu i već znaju da se može pomoći samo onome ko je shvatio da želi promeniti stanje i da mu treba pomoć. Ustvari, takva osoba je već sve učinila da načini uspešni pomak u svom životu. Pomoć spolja je više da se drugima pruži prilika da od sebe uče davati životu koji se treba da voli a ne osudjuje ili povredjuje.

Podsetimo se da gola seksualnost (homo- ili hetero-) bez uključivanja ljubavi govori da u svom duhovnom razvitku nismo daleko odmakli. (Sa napomenom da emocije nisu isto što i ljubav.) Sa duhovnim napredovanjem seksualnost ili nagon za seksualnošću slabi ali zato takva osoba ima u sebi visoko-etičan odnos prema životu, nesebična je i požrtvovana, kreativna i objektivnija.

Da bi mnogo toga ovde bilo dotaknuto treba potrošiti mnogo više reči.

Vratimo se za trenutak koleginicama i kolegama sa Foruma koji se osećaju aseksualnim. Moja poruka je da ne treba brinuti zbog toga već živeti život onako kako se sama osoba oseća iznutra. Život je lični eksperiment same osobe, samo što se ne shvata da taj eksperiment (probaj-greši-ispravljaj) traje mnogo vekova. Svako od nas ima svoje polje slabosti koje mora ispravljati. Problem je u tome što je čovek mnogo toga, iako negativnog, prihvatio za pozitivno, i ne uvidja da baš to mora menjati. Nabrajati sve ono što je neophodno menjati je gotovo nemoguće. Pa ipak treba dotaći bar majušni deo koji je i te kako važan a to je samo nastojanje da odstupanja drugih po pojedinim detaljima od uobičajeno prihvaećnog smatramo nenormalnim ili patološkim. Ako je išta patološko onda je lično shvatanje da kod sebe ne treba ništa menjati.
Najveća bolest čovečanstva je nezainteresovanost za smisao, svrhu i cilj samog života kao i za način konačne realizacije životnog cilja.
Da li je neko aseksualan, seksualan, homoseksualna, heteroseksualan, biseksualan ili bilo šta drugo je malo važno. Jedino i istinski važno je koliko sama osoba ima ljubavi prema samom životu. Svakako život jednako snažno mogu voleti ili nevoleti svi ovi tipovi ljudi medju nama. Druge oko sebe ako ne možemo prihvatiti neophodno je da im bar damo prostora i pravo da svoj život žive na vlastiti način – bez osude i negiranja.

 

[WithdrawnWater]

Amin.

 

[Betty]

"Drustvo a ne priroda nas odredjuju" ?!

Mm, da. Cvece nemam gde da berem sem kad odem u prirodu sto se redje desava nego da odem na more, gde pak skupljam skoljke (mozda je analogija adekvatna), a ti dozivljavas stvari ko mali Perica.
I: nije tacno da SVAKO moze da donese odluku koja je za njega ili nju ispravna (i gde ce se povuci granica toga sta je ispravnbo za psihoticnog ili shizofrenog bolesnika, mentalno retardiranog, za psihop[atu, kriminalca ili ubicu, autisticnog....?). To nije stvar demokratskog opredeljenja.
(Boze, sta li je meni da uopste debatujem na ovakve nonsense...)

(A da, kad smo kod toga kako Perica poima stvari: Izlazi baba iz dvorista i gura bicikl. Pita je Perica: Gde si posla, baba? Kaze baba : na groblje, sinko. Perica: A ko ce da vrati bicikl?

)))

ima i ono kad baba kaze "srezi mi" a klinac kaze da ce da prebaci na USB. Ali sam zaboravila pocetak vica, kao i uvek

Mozes da omalovazavas cvece i hvalis skoljke do mile volje - opet cesce i vise vremena provodis sa nepoznatima na netu I sta te onda zapravo odredjuje? Cvece (mitska slika, mora da se ide na Flickr po njega) ili forum (realnost, tu si)?

 

[Betty]

Друштво нас одређује, а не природа?
Докажи.

Jos me nijedan cvet nije smotao u krevet. Covek jeste.

 

[Betty]

@louiskrstic

veoma cenim trud da se ispise ovoliki tekst kakav si ti napisao.

Ali (opet: ali) potpuno je glupo pricati o "zivotima" i sl kada to nije dokazano, zar ne? Malo to misticno...

Covek treba da zivi zivot po svojoj volji, a dok to naucnici ne shvate i dalje ce neke stvari biti proglasavane "patoloskim". To je od nedostatka demokratije tj. od viska populizma. Vecina covecanstva je bioloski orjentisana = to je default behavior.

Kapiras problem?

 

[WithdrawnWater]

)))

ima i ono kad baba kaze "srezi mi" a klinac kaze da ce da prebaci na USB. Ali sam zaboravila pocetak vica, kao i uvek

Mozes da omalovazavas cvece i hvalis skoljke do mile volje - opet cesce i vise vremena provodis sa nepoznatima na netu I sta te onda zapravo odredjuje? Cvece (mitska slika, mora da se ide na Flickr po njega) ili forum (realnost, tu si)?

Nagon u nama jeste priroda, i jeste realnost. A drustvo moze a ne mora biti realnost (da li je progon zidova bio realnost, da li je Hitleraovo drustvo bilo realnost, d ali je Milosevicevo drustvo bilo realnost - mozda je tebe odredjivalo takvo drustvo, ili ovakvo u kome zivimo sada, a mene hvala bogu ne. Odredjuej me samo delimicno, i to onim delom koji je za mene prihvatljiv, a nagoni me odredjuju u svakom pogledu jer nemam izbor d ali su mi prihvatljivi ili ne - prosto ih kanalisem ili ne, ali zedj, glad, afilijacija, libido - prirodna je datost, realnost je u nama, pa brali mi cvece ili blenuli u virtuelni prostor!)

 

[qviti]

..tema je dobra,ali nije toliko komplikovana...

..ljudi koji nemaju zelju sa sex-om,ustvari nemaju energije...
..a oni koji imaju dovoljno energije,u 99% slucajeva je trose na sex ili na pronalazenje sexualnih partnera...to je zato sto sva energija dodje u prvu,najdonju cahkru...gde su ustvari polne zlezde sa sakralnom cahkrom...
...naravno tu energiju treba da podignemo i nahranimo ostale cahkre,a ne da je bacamo na gluposti....(ne mislim da je sex glupost,samo je glupo svu svoju energiju trositi na to)...
...dakle postoji vezba koja podize energiju...jednostavna vezba koja od robova kao sto smo mi pravi supermene...!!!
..zvuci jednostavno...i jeste...!
...kad nahranite ostale cahkre,progledate....bukvalno...prosiri vam se svest,izmenite se toliko da vas ljudi ne prepoznaju...
...naravno,mozete da verujete "naucnicima"...ili pshiholozima...i njihovim teorijama,koje samo zamajavaju..i.od prostih stvari prave"nauku.".
...zainteresovane cu uputiti gde da procitaju nesto vise o tome..

 

[WithdrawnWater]

Samo ih molim te uputi na PP ili na temi koja se zove Alternativna medicina, a ne ovde.

 

[gost 16798]

...ja mislim da su ovi koji tripuju da su aseksualni zapravo nenormalno izbirljivi

 

[Betty]

...ja mislim da su ovi koji tripuju da su aseksualni zapravo nenormalno izbirljivi

mož bit i to!

 

[Betty]

Nagon u nama jeste priroda, i jeste realnost. A drustvo moze a ne mora biti realnost (da li je progon zidova bio realnost, da li je Hitleraovo drustvo bilo realnost, d ali je Milosevicevo drustvo bilo realnost - mozda je tebe odredjivalo takvo drustvo, ili ovakvo u kome zivimo sada, a mene hvala bogu ne. Odredjuej me samo delimicno, i to onim delom koji je za mene prihvatljiv, a nagoni me odredjuju u svakom pogledu jer nemam izbor d ali su mi prihvatljivi ili ne - prosto ih kanalisem ili ne, ali zedj, glad, afilijacija, libido - prirodna je datost, realnost je u nama, pa brali mi cvece ili blenuli u virtuelni prostor!)

Pa iskreno, sve me je to određivalo.

Ali besmisleno je dalje komplikovati, i dalje bih tvrdila da su izbori koje ljudi vrše u vezi sa (a)seksualnošću njihovo ljudsko pravo, još neprepoznato sasvim kao suština demokratije. A demokratija je da radiš (ili ne radiš) šta ti je volja dokle god ne ugrožavaš drugoga....

Drugo, kapiram da je većina zrelih ljudi svesna svojih izbora i rezultata istih, a i ako nije, mišljenje ili stav može uvek da se promeni. Kapiram i da postoje temeljna objašnjenja i pretpostavke zašto do ovakvih izbora dolazi, ali tu bi nauka trebala malo da evoluira i da prihvati da je nevećinsko mišljenje ili ponašanje takođe u redu, pa i onda kada ga biologija ne opravdava (a kamo gej populacija onda ako krenemo biološki-naučno).

Kapiram da je OK dozvoliti ljudima da biraju šta će i kako će i to je cela suština - mislim da imam prozor u oba sveta i da sam obe strategije (nagoni i ne-nagoni) osetila već. I sve mi je to OK, ne zamaram se time. Zastupanje aseksualnosti je, u ovom slučaju, stav, i pravo na neopredeljivanje. Nazovi to pokret seksualno nesvrstanih ili kako god Ali činjenica je da je takvih ljudi sve više, da je planeta prenaseljena i da će 2011. na njoj biti čak 7 milijardi ljudi, više nego IKADA u istoriji čovečanstva.
LOGIČNO je da postoji nekakav sistem samoregulacije. I prirodno je da on neće zastupati biologiju.


Ako je apolitičnost OK zašto to ne važi i za aseksualnost?



Ne bih da obeshrabrujem one kojima nagoni vladaju. Ovo je više pokazna vežba besmisla uskonaučnog tumačenja sveta, i pomalo moj lični nagon, demokratski. Odbrana onog principa koji je na snazi i koji je evidentan, imajući u vidu da smo ovde na forumu priče radi.
I još nešto: da sam na tvom mestu takođe bih osećala obavezu da podržim biološki optimizam, i potpuno razumem to....

 

[Gost 131338]

"Sistem samoregulacije" po tome je onda i kuga, rak, sida i slicno.
Mislim da je tema o aseksualnosti kao bolesti a ne opredeljenju da se apstinira od seksa(celibat iz religioznih razloga, npr.), a cini mi se da brkas ta dva.
Celibat ne znaci nedostatak nagona, upravo nedostatak nagona jeste poremecaj i nema veze sa opredeljenjem i stavom.
Ti uporno insistiras na zastupanju, misljenju, opredeljenju i stavu, uporno negirajuci da je prica mnogo dublja od toga.
Zasto?

Uopste ne mislim da se radi o "bioloskom optimizmu" i povrsno je jednu celu nauku (psihijatriju) svoditi na ideologiju.

 

[WithdrawnWater]

Amin i ovome

 

[Betty]

Mislim da je tema o aseksualnosti kao bolesti a ne opredeljenju da se apstinira od seksa(celibat iz religioznih razloga, npr.), a cini mi se da brkas ta dva.

Zapravo, naslov teme je aseksualnost - bolest ili normalna pojava

jedno VS drugo.

 

[Smoriša]

Zanimljiva tema.
Ja sumljam da sam aseksualan. Tip D.

videla sam kratak dokumentarac na TVu o jednoj ženi (28 god.), koja je aseksualna, pa me je malo zaintrigirala ta tema.

tipološka definicija glasi ovako: aseksualnost je manjak sexualnosti. reč sama po sebi je već ranije korišćena kod van seksualnog razmožavanja živih bića (kao što su npr. amebe). ali ne postoji oficijelna naučna definicija šta se tiče ljudi.

generalno se podrazumeva pod aseksualnošću, da aseksualni ljudi ne osećaju potrebu ka seksualnoj interakciji sa drugim ljudima, a da to ne savisi od moralnog, religiozno ili ličnog opredeljenja (kao npr. celibat).

po AVENu (Asexual Visibility and Education Network) postoje četiri glavne vrste asexualnosti:

tip A: ljudi koji osećaju seksualni nagon, ali ih drugi ljudi seksualno. njihov seksualni nagon je mirujući. ("možda je seks prijatan, a možda je isto prijatno da ja sebi injeciram heroin, ali u momentu imam pametnija posla da radim u životu."

tip B: ljudi koji osećaju privlačnost ka drugim ljudima, ali ne i seksualni nagon. privlačnost više bazira manje na seksualnošću, nego na emocijalnoj intimnosti. ("ja te volim, ali zašto bi TO radili!?"

tip C: ljudi koji osećaju i privlačnost ka drugim ljudima i seksualni nagon, ali ipak ne vole seksualno interakciju.

tip D: ljudi koji ne osećaju ni jedno ni drugo. imaju još uvek neku vrstu "interesa" za druge ljude, ali im je seksualnost neprijatna.

ima ljudi kod kojih postoje uzroci, kao razne traume u detinstvu ili kasnijem životu (silovanje, zlostavljanje itd.), ali kod većine se nemogu naći takvi uzroci.

šta vi mislite o tome? jeli ima ovde možda nekoga ko je isto aseksualan!?