"Pojava, objekt je nuzno i nepromenjivo determinisan u lancu uzroka, i posledica, lancu koji ne moze biti prekidan."
Ali, egzistencija tog objekta uopshte kao i njegov nachin bivstvovanja, tj ideja koja se u njemu otkriva, ili, durgachije recheno,njegov karakter jeste neposredno pojava volje. Shodno slobodi te volje, taj predmet bi dakle, mogao i nepostojati, ili pak postojati od pochetka i u svojoj biti sasvim drugachiji, pa bi tako i ceo lanac, chiji je on karika, a koji je i sam pojava iste volje, bio sasvim drugachiji.
Sloboda je usprotivljenje nachelima razloga.
Jedino chovek kroz uporedjivanje individualnih iskaza volje spoznaje svest o volji, i dobija mogucnost kontriranju volje, tj isprechavanje individualne volje Volji. Medjutim individualna volja ne prozima osobu (individualnost je paradoks) ona je posledica reflekcije svesti - tj ideje volje, od predstave volje, i javlja se u obliku odredjenih suprostavljenih paradigma.
Odatle osoba ne postoji svo vreme svojeg bivstvovanja, nego samo sporadichno, tokom spoznavanja ideje empirijski kroz transmigraciju te same ideje u predstavu. (ideja se ne moze obuhvatiti kroz empirisko spoznavanje, ali mi mozemo empirijski spoznati predstavu, preko koje uvodimo ideju u znanje)
Ali, egzistencija tog objekta uopshte kao i njegov nachin bivstvovanja, tj ideja koja se u njemu otkriva, ili, durgachije recheno,njegov karakter jeste neposredno pojava volje. Shodno slobodi te volje, taj predmet bi dakle, mogao i nepostojati, ili pak postojati od pochetka i u svojoj biti sasvim drugachiji, pa bi tako i ceo lanac, chiji je on karika, a koji je i sam pojava iste volje, bio sasvim drugachiji.
Sloboda je usprotivljenje nachelima razloga.
Jedino chovek kroz uporedjivanje individualnih iskaza volje spoznaje svest o volji, i dobija mogucnost kontriranju volje, tj isprechavanje individualne volje Volji. Medjutim individualna volja ne prozima osobu (individualnost je paradoks) ona je posledica reflekcije svesti - tj ideje volje, od predstave volje, i javlja se u obliku odredjenih suprostavljenih paradigma.
Odatle osoba ne postoji svo vreme svojeg bivstvovanja, nego samo sporadichno, tokom spoznavanja ideje empirijski kroz transmigraciju te same ideje u predstavu. (ideja se ne moze obuhvatiti kroz empirisko spoznavanje, ali mi mozemo empirijski spoznati predstavu, preko koje uvodimo ideju u znanje)