Nisam o tome govorila, ali niko nije ni u obavezi da razume o čemu jesam.
Kako
god, ljudima je lakše da budu bezobrazni, zato što uspešna socijalizacija zahteva određene veštine kojima nisu svi vični, a neki i ne mogu da ih svladaju. Mnogo je lakše istresti se na prvu osobu koja te očepi u javnom prevozu; nego biti svestan
zašto si, u stvari, ljut. A definitivno
nisi na tog nesretnika koji te je očepio u busu. Jer, ako
si svestan zašto si tako reagovao na nekoga ko ti nije ničemu kriv - osim što te, skroz slučajno, nagazio - onda bi morao otić kući i raspravit neke stvari sa ženom, ili na posao neke druge s gazdom.
Ta vrsta svesti je opšte neomiljena, zato što je veoma teška, ljudi je se plaše i može da dovede do gadnih posledica. Izdrati se na kasirku u trafici je prosto ko pasulj. Kasirka ti ništa ne može. Njome nisi oženjen, i ona ti nije gazda na poslu. O kasirci
ni po čemu ne ovisiš. Šta ima lakše nego dati odušak svojoj frustraciji preko nekoga koji nema moć da te natera da snosiš bilo kakve konsekvence?
Bezobrazluk ljudi čiji se posao tiče drugih ljudi, može opravdati jedino onaj ko i sam obavlja istu vrstu posla. Da li sam rekla
opravdati? 
Recimo: razumeti. U principu, nema ničeg težeg nego raditi
s ljudima; i tu se mnogo lakše puca nego kad osam sati sediš u nekom podrumu i na miru pendžetiraš cipele. Oni koji to ne shvataju, ili ne priznaju; ili nikad za veka nisu radili posao koji se svodi na osmočasovni, konstantni kontakt s ljudima; ili imaju živce ko konj.
Ljudi retko misle da nas ima svakakvih. Koji smo sami po sebi bezobrazni, bahati, uvredljivi. Ljudi sude po sebi, pa ako su
oni sami učtivi i ljubazni, pretpostavljaju da su i svi ostali takvi, i onda im nikako ne ide u glavu što se ona odvratna šalteruša - naprimer - tamo svađa s onim krasnim čovekom. Koji možda uopšte nije krasan, već je bezobrazna budala. Naprimer. I kako nije našao nikog u busu da ga očepi, našo je sebi šalterušu da na njoj leči svoju frustraciju.
Vrlo se retko razmišlja o tome da ima stotine načina i uglova iz kojih se jedna ista situacija može sagledati.
Međutim, meni se čini da je ova tema ošla malo off.
Moj prethodni post se nije razumeo, u redu. Ja nisam htela reći da je arogancija - biti bezobrazan; prvo zato što uopšte nisam na to ciljala; a drugo iz razloga što u to uopšte ne verujem.
Otkud vam ideja da su arogancija i bezobrazluk jedno te isto?
