ОТВОРЕНО НЕПОЗНАТО ПОГЛАВЉЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ!
На врху Шумадије откривен читав град преднемањићких Срба, УТВРЂЕЊЕ КРИЛА ГУСТА ВЕГЕТАЦИЈА
Докази о животу преднемањићких Срба крили се под густом вегетацијом
Није било писаних доказа о животу Срба на овом простору
Блиц
24. септембар 2025.
Откриће утврђеног града на врху шумадијске планине Венчац, под којом и на којој су живели Срби у преднемањићко доба отвара непознато поглавље српске историје.
Фото: М. Миљевић-Ђајић / Рингиер
Археолошка ископавања на Дворинама
Утврђење на локалитету
Градина које истражује екипа Народног музеја у Аранђеловцу не помиње се у сачуваним историјским изворима, а налази се дословно изнад
Дворина, локалитета на падини Венчаца са остацима најсеверније Душанове задужбине, велике цркве и митрополитског или владичанског двора из 14. века, о којима такође нема трага у документима преосталим из тог доба.
Када се овим локалитетима дода трећа тема "венчачког троугла" - Манастир Светог арханђела Михаила, задужбина деспота Ђурђа Бранковића у селу Брезовцу у подножју планине,
постаје очигледно да овај простор Срби настањују веома дуго и да је он био веома важан, иако о њему нема записа у писаним изворима.
- То што о неким важним објектима и догађајима нема података у историјским изворима значи само да су они непотпуни, а не да објекти и догађаји нису постојали - каже Владан Миливојевић, кустос-археолог из Народног музеја у Аранђеловцу, руководилац истраживања.
Како додаје, у томе и јесте значај
археологије која својим открићима попуњава празнине у познавању прошлости.
То доказује и овај утврђени град који су опасивале зидине дуге око 320 метара на врху Мали Венчац, што је открило снимање лидар скенером.
Утврђење је имало две фазе градње и три периода насељавања.
- У последњој фази живота утврђеног града, коју према досадашњим налазима датирамо на 9. - 10. век, становници су били наши преци, Срби, јер у то време више нема дилеме које словенско племе живи на овим просторима - каже Миливојевић.
Према његовим речима, они су живели у равници под планином све док није наишла опасност због које се склањају на врх Венчаца и настањују у старијим зидинама о чему сведоче трагови дрвених објеката које подижу унутар града, карактеристична керамика, али и кости дивљих свиња које су им често биле на јеловнику.
- Открића на Венчацу показују нам да Срби насељавају много северније просторе него што се до сада мислило.
Археологија доказује да се у средњем веку власти мењају, али да је српско становништво стално присутно.
Локалитет је сакривен густом шумом, а Миливојевић је на терену са екипом која ископава улазни део градских зидина подигнутих од великих комада ломљеног камена повезаних кречним малтером.
Откриће захваљујући упорности
Од Аранђеловчана се може чути да је до спектакуларних открића на Градини дошло само захваљујући упорности и уверењу људи из њиховог музеја да се испод густе вегетације на врху Мали Венчац крије велико насеље.
Миливојевић је уз планинаре годинама био једини редован посетилац планинске тромеђе атара села Врбице, Бање и Брезовац трагајући за остацима тврђаве коју је први пут у литератури поменуо Феликс Каниц у 19. веку. Велики путописац је навео да се она налазила на 675 метара високом врху Венчаца и навео је њена народна имена "Бакићеви двори" или Бакићевац.
На највишем врху Венчаца арехолози су још раније уочили остатке гробова из античког периода, али од тврђаве није било ни трага.
Миливојевић је био уверен да се утврђење налазило на природно заштићеном узвишењу, удаљеном око 500 метара од највише тачке планине, које су са три стране опасивале веома стрме литице и имало је приступ само са једне.
Овај простор зарастао у непроходну вегетацију није био привлачан истраживачима, осим онима из Народног музеја у Аранђеловцу.
Ситуација је почела да се расплиће када су рударске машине пробиле пут, дошле на врх Венчаца и почеле да га "једу". Када су удариле на прве гробове са мноштвом прилога, археолози су наставили ископавања и открили некрополу са скелетима мушкараца, жена и деце, који су потврдили Миливојевићеве претпоставке да је у близини утврђени град, а не само војно утврђење.
Трка са временом да се локалитет спаси од каменолома
Постојала је опасност да ова изузетна открића нестану у грађевинском камену и зато је после проналаска некрополе почела трка са временом да се локалитет Мали Венчац заштити од ширења каменолома.
Утврђење крила густа вегетација
Овогодишње снимање лидар скенером открило је да се испод густе вегетације и површинској слоја тла крију зидине утврђеног града са неколико кула као и подграђе такође окружено зидинама.
- У подграђу или на самом врху Малог Венчаца очекујемо проналазак цркве коју је град морао да има. У ствари, ми сада не корачамо по природној стени већ по остацима објеката и зидова града који су покривени наносима. Ко зна шта се све крије под нашим ногама - рекао је Миливојевић.
(
Новости)
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/a...utm_medium=social&utm_campaign=dino-page-post